Прави значај 1914.

КАО што је указано на 4. страни, „овај часопис изграђује поверење у Створитељево обећање о мирном и безбедном новом свету које ће бити остварено пре него што изумре нараштај који је видео догађаје из 1914. године.“

Нема сумње да многе наше читаоце ова изјава изненађује. Па ипак, још децембра 1879. — неких 35 година пре 1914. — Кула стражара (тада позната као Сионска кула стражара и гласник Христове присутности) пружила је библијски доказ доказујући да ће 1914. бити значајна година. Чак и пре овога — средином 19-ог века — други истраживачи Библије наговештавали су да је 1914. могућа година која је означена у библијском пророчанству.a

Пророчанство се описује као унапред написана историја. Ово обележје Библије пружа доказ о њеном божанском пореклу. Осим што нам говори о будућим догађајима, Библија понекад даје дужину времена које ће проћи пре него што се нешто деси. Нека од ових специфичних пророчанстава односе се на неколико дана, нека на године, а друга на векове.

Данило, који је пророковао о времену Месијиног првог појављивања, такође открива када би требало да се Месија врати ради његове „присутности“, у ономе што се назива „време кад ће бити крај“ (Данило 8:17, 19; 9:24-27). Ово библијско пророчанство се протеже кроз дуго раздобље, не само кроз неколико стотина година, већ више од два миленијума — 2 520 година! У Луки 21:24, Исус овај период назива „времена паганаца“.b

1914. отпочиње време тескобе

Испуњење библијског пророчанства показује да од 1914. живимо у времену краја. Исус је ово време описао као ’почетак болова‘ (Матеј 24:8). У Откривењу 12:12, ми читамо: „Тешко земљи и мору! Јер ђаво сиђе к вама пун срдње велике, знајући да је кратко време његово.“ То објашњава зашто је од 1914. свет у већем метежу.

Међутим, ово време краја треба да буде релативно кратак период — који обухвата један нараштај (Лука 21:31, 32). Чињеница да смо сада 80 година иза 1914. указује да ускоро можемо очекивати избављење које ће донети Божје Краљевство. То значи да ћемо видети ’најнижега између људи‘ — Исуса Христа — како преузима потпуну контролу „над краљевством људи“ и успоставља мирољубив и праведан нови свет (Данило 4:17).

[Фусноте]

[Оквир на 11. страни]

Коментари о 1914. и после ње

„Може бити да је, након наизгледне неизбежности два светска рата, стварање нуклеарног оружја било опомињући дар, који нас је поштедео трећег сукоба великих нација и увео најдужи период општег мира, премда мира страха, још од викторијанских времена... Шта се то десило с човечношћу? Зашто се обећање деветнаестог века изјаловило? Зашто се двадесети век претворио у доба ужаса, или, како би неки рекли, доба зла?“ — Историја савременог света — од 1917. до 1980-их (A History of the Modern World—From 1917 to the 1980s), од Пола Џонсона (Paul Johnson).

„Од свих потресних трансформација европског система, Велики рат и успостава мира проузроковали су најоштрији раскид с прошлошћу, економски и социјално ништа мање него политички... Слатка слава тог продуктивног система који слободно функционише ишчезла је у катастрофи рата. Уместо тога, Европа је морала да се бори с економском исцрпљеношћу и општим економским ишчашењем... Штета је била толико велика да се европска привреда није опоравила од стагнације и нестабилности пре избијања следећег светског рата.“ — Свет у тешком искушењу 1914-1919. (The World in the Crucible 1914-1919), од Бернадоте Шмит (Bernadotte E. Schmitt) и Харолда Веделера (Harold C. Vedeler).

„У Другом светском рату требало је да свака веза између човека и човека умре. Допуштајући да јој буду подложни, Немци су чинили злочине под хитлеровском доминацијом, који по размери и злоћи не налазе једнаке међу било којим од оних што су зацрнили човекову историју. Велетрговински масакр кроз систематизоване процесе шест или седам милиона мушкараца, жена и деце у немачким логорима смрти по ужасу надмашује грубе али ефикасне кланице Џингис Кана и по сразмери своди их на пигмејске пропорције. О намерним истребљивањима читавих популација размишљала је и радила на томе и Немачка и Русија у источном рату... Коначно смо се појавили ми из сцене материјалних рушевина и моралне пустоши, сцене којој нека слична никад није помрачила машту ранијих векова.“ — Скупљање олује (The Gathering Storm), први том Другог светског рата, Винстона Черчила.

„Сада постоји признавање људских права људи свих класа, народа и раса; а ипак у исто време потонули смо до можда нечувених дубина класног ратовања, национализма и расизма. Ове лоше страсти проналазе вентил у хладнокрвним, научно испланираним суровостима; и та два некомпатибилна стања ума и мерила понашања виде се данас, раме уз раме, не само у том истом свету, већ понекад у истој земљи и чак и у истој души.“ — Цивилизација на испиту (Civilization on Trial), Арнолда Тојнбија (Arnold Toynbee).

„Налик духу који се задржао дуже него што је требало, деветнаести век — са својом суштинском мирноћом, својим самопоуздањем и својом вером у људски прогрес — остао је све до августа 1914, кад су главне европске силе доживеле колективан напад смућености која је директно водила до бесмисленог покоља милиона најбољих младића генерације. Четири и по године касније, док је свет покушавао да скупи делове након ишчашујуће катаклизме Великог рата, постало је очито многим (али ни у ком случају свим) посматрачима из тог доба да су последњи преостали трагови старог поретка избрисани, и да је човечанство ушло у једно ново доба које је знатно мање рационално и знатно мање спремно да опрашта људске несавршености. Они који су очекивали да мир означи почетак једног бољег света установили су да су 1919. њихове наде изневерене“ — Увод у дело 1919. — година када је наш свет започео (1919—The Year Our World Began) од Вилијама Клингамана (William K. Klingaman).

[Слика на 10. страни]

Баварска гора