Да ли си слушач способан да се уживи?
ЗАМИСЛИ да имаш средстава да свакој особи у твом животу даш неки скуп поклон. Како би срећни и пуни цењења они били! У ствари, ти можеш дати другима један нарочит поклон, нешто што им је заиста потребно. Неће те коштати ни динара. Шта је то? Твоја пажња. Већина људи жели пажњу и реагује с цењењем кад је добије. Међутим, да би се пажња квалитетно пружила мораш бити слушач способан да се уживи.
Ако си родитељ или послодавац или служиш у неком својству где ти људи долазе за савет и упутство, потребно је да слушаш с уживљавањем. Уколико то не чиниш, људи ће открити твој недостатак уживљавања, и твоја веродостојност ће трпети.
Чак и ако ниси често позван да дајеш савет, још увек је потребно да људе слушаш с уживљавањем, као кад ти дође неки пријатељ ради утехе. Као што каже једна библијска изрека, пропуштање да се слуша пре говорења може за последицу имати понижење (Пословице 18:13). Који су онда неки начини на које се можеш показати као слушач способан да се уживи?
Буди апсорбован
Шта је слушач способан да се уживи? Вебстеров нови универзитетски речник овако дефинише „уживљавање“: „Способност учествовања у осећањима или идејама другога.“ Овај исти речник дефинише „слушати“ као: „Чути с обзирном пажњом“. Дакле слушач способан да се уживи чини више него да само чује оно што неко каже. Он поклања пажњу и учествује у мислима и осећањима те особе.
То захтева да будеш апсорбован у оно што слушаш, не дозвољавајући твом уму да лута. Чак и размишљање о томе како ћеш одговорити крњи вредност слушања. Дисциплинуј се да останеш концентрисан на оно што друга особа говори.
Гледај директно у особу која ти говори. Ако ти очи шарају уоколо, изгледаћеш незаинтересовано. Посматрај његове покрете и говор тела. Да ли се осмехује или мршти? Да ли његове очи одражавају хумор, тугу или зебњу? Да ли је значајно оно што оставља неизречено? Не брини се око свог одговора; он ће доћи као нуспроизвод твог концентрисаног слушања.
Док слушаш, вероватно ћеш климнути главом и употребити изразе потврђивања, као што су ’да, видим‘ и ’схватам‘. То може показати да пратиш. Међутим, немој мислити да ће климање главом и потврђивања навести људе да мисле како ти слушаш, кад ти то заправо не радиш. У ствари, непрестано брзо климање главом може одати нестрпљење. То је као да кажеш: ’Пожури. Пређи на ствар. Заврши.‘
У сваком случају, не треба да се претерано бринеш о процедури слушања. Своје слушање једноставно учини истинским и твоје реакције ће одражавати твоју искреност.
Добра питања такође показују да си апсорбован и да пратиш. Она показују да си заинтересован. Питај за појашњење тачака које нису изречене или које су нејасне. Постављај питања која позивају другу особу да детаљише и да се још више изрази. Повремена прекидања у говору могу бити неопходна, али немој то претерано чинити. Разјашњавање ствари јесте део процеса слушања. Уколико се не претера с прекидањем, друга особа ће ценити твоју жељу да у потпуности схватиш све што она говори.
Покажи разумевање
Ово може бити најтежи део, иако можда истински саосећаш с особом с којом разговараш. Када ти дође неко утучен, да ли ускачеш с оптимистичким предлозима и решењима? Да ли брзо указујеш да ситуација није толико лоша кад се упореди с патњом неког другог? То можда изгледа корисно, али може имати негативан ефекат.
Постоје бројни разлози због којих би могао нагињати да престанеш са слушањем и започнеш с решавањем. Могао би мислити да су твоји одушевљени предлози баш оно што је потребно да би се побољшало расположење невољника. Или можеш осећати да је твоја дужност „средити“ све што је „у квару“ и да уколико то не учиниш, ниси од помоћи или не „обављаш свој посао“.
Међутим, преурањена баражна ватра решења обично шаље обесхрабрујуће поруке, као што су: ’Запажам да је твој проблем много једноставнији него што ти тврдиш.‘ Или: ’Више сам заинтересован за своју личну репутацију решавача проблема него за твоју добробит.‘ Или, можда: ’Једноставно не разумем — и не желим да разумем.‘ Упоређивање проблема невољника с проблемима других обично преноси мисао: ’Треба да се стидиш што се осећаш узнемирено кад други трпе више него ти.‘
Уколико несвесно упутиш такве обесхрабрујуће поруке, твој пријатељ ће осећати да га у ствари ниси чуо, да није допро до тебе. Он чак може закључити да мислиш да си супериорнији од њега. Идући пут, он ће се обратити неком другом за утеху (Филипљанима 2:3, 4).
Шта ако је твој пријатељ беспотребно узнемирен? На пример, можда се осећа кривим без ваљаног разлога. Треба ли да пожуриш да му то кажеш како би почео да се боље осећа? Не, јер уколико га најпре ниси саслушао, твоја уверавања биће од мале утехе. Уместо да осећа олакшање, он ће осећати да се још није растеретио, да још увек носи своју кривицу. Као што је филозоф из 19-ог века, Хенри Дејвид Торо то изразио: „Двоје је потребно да би се рекла истина: један који ће је рећи и други који ће је чути.“
Како је прикладно библијско упутство: „Нека буде зато сваки човек готов да слуша, а спор да говори“ (Јаков 1:19). И такође врло је важно слушати с уживљавањем! Учествуј у осећањима онога ко ти се поверава. Признај тежину његовог проблема и дубину његовог јада. Не минимизирај његов проблем изјавама попут ових: ’О, само си имао напоран дан‘ или: ’Ствари заиста нису толико лоше‘. Иронично је што такво минимизирање може чак појачати његова узнемирена осећања. Биће фрустриран јер његову поруку не узимаш озбиљно. Зато нека твоје реакције покажу да чујеш оно што је речено и да прихваташ да је то начин на који он за сада осећа о стварима.
Слушање с уживљавањем не захтева да се сложиш с особом која ти се поверава. Могао би мислити да је неоправдано кад особа узвикује: „Мрзим свој посао!“ Али ако реагујеш неодобравањем (’Не треба тако да мислиш‘) или порицањем (’Не мислиш то стварно‘), она ће коначно закључити да је не разумеш. Твоји коментари треба да одражавају твоје разумевање. Особи која мрзи свој посао могао би рећи: „Мора да је то мучно“. Затим затражи разјашњавајуће детаље. Тако се ти ниси неопходно сложио с тим да она треба да мрзи свој посао већ једноставно признајеш да је то начин на који се она тренутно осећа. Ти јој тиме пружаш задовољство да буде саслушана, то јест да у потпуности изрази своја осећања. Често, поделити проблем с неким може га умањити.
Слично томе, особа која каже: ’Моја жена је данас отишла на преглед‘, може подразумевати: ’Забринут сам‘. Нека твоја реакција потврди то. То показује да слушаш значење које је иза њених речи, што је утешније него да си игнорисао оно што је особа мислила, порицао то или покушао да је промениш говорећи јој да не треба да брине (Римљанима 12:15).
Добри слушачи такође и говоре!
Дело Уметност конверзације (The Art of Conversation) говори о онима који слушају али говоре врло мало, „мислећи да им то даје изглед узвишене резервисаности.“ То саговорника приморава да носи читав терет разговора, што је сурово. С друге стране, такође је сурово, и тегобно, ако особа коју слушаш наставља нон-стоп да прича не дозвољавајући да се ти изразиш. Дакле, мада треба да будеш добар слушач, ти би такође могао имати жељу да другој особи ставиш до знања да имаш нешто корисно да кажеш.
Шта би могао рећи? Пошто си с поштовањем слушао изражавање свог пријатеља, да ли сада треба да даш савет? Можда, уколико си оспособљен да га даш. Уколико имаш решење за проблем твог пријатеља, свакако га подели с њим. Твоје речи ће имати извесну тежину, пошто си прво инвестирао време у слушање. Уколико не поседујеш потребне квалификације да би твом пријатељу пружио ону врсту усмерења или помоћи који му требају, покушај да га повежеш с неким ко јесте у могућности да то учини.
Међутим, у неким случајевима савет није нити потребан нити се тражи. Зато се чувај ослабљивања доброг ефекта твог слушања тиме што придодајеш много речи. Твој пријатељ можда само мора устрајати у једној ситуацији која се не може контролисати или мора с временом надвладати своја негативна осећања. Дошао је к теби да би поделио своју муку. Ти си слушао. Поделио си његова осећања, уверио га да си забринут и да ћеш га имати у својим мислима и молитвама. Нека зна да слободно може поново доћи код тебе и да ћеш поштовати поверљиву природу његових проблема. Вероватно му је таква утеха потребнија него да ти покушаш да решиш његов проблем (Пословице 10:19; 17:17; 1. Солуњанима 5:14).
Без обзира да ли слушање прати савет или не, оно користи обема укљученим странама. Онај који говори има ту сатисфакцију да буде саслушан и схваћен. Он је утешен знајући да неко брине довољно да би га у потпуности саслушао. Слушач такође бива награђен. Други цене његову бригу. Ако пружа савет, тај савет је веродостојнији јер он не говори док потпуно не схвати ситуацију која му се износи. Истина је да слушање с уживљавањем захтева време. Али како је то вредна инвестиција! Заиста, дајући људима своју обзирну пажњу, ти им дајеш нарочит поклон.