Занзибар — „зачинско острво“

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КЕНИЈЕ

ТРИДЕСЕТ ПЕТ километара од обале источноцентралне Африке лежи острво Занзибар. Окружено топлим плавим водама Индијског океана, оивичено белим плажама и украшено таласастим брежуљцима и палмама које се њишу на пасатима, Занзибар је заиста живописно острво. Иако је релативно мало — 85 километара у својој највећој дужини и 39 километара широко — оно је играло велику улогу у историји Африке.

Вековима су Занзибар посећивали Персијанци, Арапи, Индијци, Португалци, Британци, Азијци, Северноамериканци и, наравно, Африканци с копна. Главна атракција тада била је уносна трговина робљем. То је такође било место где су трговци и истраживачи прибављали залихе. Заиста, већина европских истраживача Африке у 19. веку прошла је преко овог острва! Мало је чудо онда што су почели да га називају Врата ка Африци.

Каранфилићи и њихова употреба

Султан Омана, Сајид Саид, оставио је своју домовину на Персијском заливу и сместио се у Занзибар током прве половине 1800-тих. Као владар овог острва, приморао је арапске поседнике плантажа да престану са узгајањем кокосових ораха и да уместо тога саде далеко рентабилнији усев: каранфилиће. До краја његовог живота, профит од каранфилића надмашивала је једино трговина робљем и слоновом кости. Тако кад је трговина робљем укинута, Занзибар је постао познат као Зачинско острво. Данас је оно главни светски извор каранфилића.

Каранфилићи су у ствари осушени цветни пупољци тропског зимзелена. Научно име тог дрвета је Eugenia caryophyllata. У Занзибару, просечно дрво високо је обично 9 метара. Цветни пупољци се углавном беру кад су црвенкастобраон боје и кад су величине 1,3 центиметра. Здраво дрво може произвести и до 34 килограма пупољака. Након што се уберу они се полажу напољу како би се осушили на врелом тропском сунцу.

Због својег ароматичног мириса и оштрог укуса, каранфилићи се првенствено употребљавају при кувању. Укус јела од меса и поврћа често се побољшава каранфилићима. Или пак можете мало згњечити четири или пет пупољака, ставити их у кључалу воду, и направити пикантан чај! А у хладном зимском дану, црвено вино може се претворити у освежавајући напитак тиме што се загреје и дода неколико каранфилића. Неки каранфилиће употребљавају за освежавање својих купатила тако што око 20 каранфилића забоду у поморанџу и окаче је једну седмицу. Уље од каранфилића користе зубари као локални анестетик да би се олакшала зубобоља. Каранфилић се такође употребљава код освеживача уста и парфема. Није чудо што је ово мајушно острво познато по свом зачинском усеву!

Људи

Прави „зачин“ Занзибара јесу мештани. Оног момента кад крочите на то острво, Занзибарци вас срдачно поздрављају. Они изгледају сасвим опуштено и одвајају време једни за друге. Док су упуштени у разговор, могу се више пута руковати, можда три или четири пута у размаку од десет минута. То је начин на који они спонтано реагују на било шта што се каже смешно.

Ако посетите неки од њихових домова, опходиће се према вама по својој добро познатој гостољубивости. Посетиоцу се увек мора дати најбоље. Ако неочекивано наиђе за време оброка, ту нема никаквог питања: он се мора прикључити и јести докле може. Таква гостољубивост подсећа на библијска времена. (Упореди с Постањем 18:1-8.)

Занзибарци су такође по изгледу шарени и егзотични. Жене носе буибуи — плаштолику хаљину која их покрива од главе до чланака — кад су напољу у јавности. Интересантно је да она може прекривати одећу западњачког стила. Што се тиче мушкараца, они се виђају обучени у канзу, одећу беле или пастелне боје. Они носе кофију, оплетену капу.

Док шета кроз историјски део града Занзибара зван Камени град, човек се осећа као да је пренесен натраг кроз време. Лавиринт улица и пролаза нема никаквих тротоара. Врата бројних продавница отварају се право на улицу! Затим постоје многи улични продавци, као што је онај који продаје Кахаву, слатку арапску кафу, зачињену ђумбиром.

Међутим, ни речи нити фотографије не могу адекватно описати лепоту Занзибара. Његова репутација „зачинског острва“ добро је заслужена у више од једног смисла.

[Мапа на 16. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ЗАНЗИБАР

[Извор слике на 17. страни]

Африка и гранична карта: The Complete Encyclopedia of Illustration/J. G. Heck