Млади питају...

Хомосексуалност — да ли је стварно толико лоша?

„Још од кад сам био дете, имао сам хомосексуалне жеље. Због тога што их нисам разумео, нисам предузимао мере предострожности. То ме је довело до тога да сам с једним другом учинио нешто јако лоше. Имао сам дубока осећања кривице и мислио сам да ми Јехова никада неће опростити.“

„НАШОЈ деци ТВ покушава да прода хомосексуалност.“ Ово је био наслов чланка једног новинарског писца сталне рубрике која се појављује у многим листовима. Писац је приметио: „Телевизијска публика је подвргнута преобиљу шоуова који позитивно описују педерасти начин живота.“ Међутим, ТВ је само једно од многих средстава која се у овим данима користе за унапређивање хомосексуалности међу омладином. Прохомосексуалну пропаганду такође унапређују наставници, вршњаци, филмови, књиге, и часописи.

Медицина је такође ускочила у тај исти воз. По традицији, доктори су на хомосексуалност гледали као на болест. Али 1973, Америчко удружење психијатара објавило је да се хомосексуалност више неће сматрати психијатријским поремећајем. Од тада, многи у медицинској професији само што још нису ставили свој печат одобравања на хомосексуални начин живота. На пример, психотерапеут Алберт Елис (Ellis) изјавио је да хомосексуални односи „ни у најмањој мери нису изопачени већ да представљају здраво људско сексуално понашање... Радујте им се уколико их изаберете, и не дозволите било коме да врши пропаганду и убеди вас да су они ’погрешни‘ или ’поремећени‘“.

Такви погледи су толико продорни да часопис Њусвик извештава: „Тинејџери, мамузани медијским ликовима и новом климом прихватања, отвореније експериментишу с педерском сексуалношћу и бисексуалношћу.“ Док су у прошлим временима тинејџери снажно осуђивали истополне везе, није никакво претеривање рећи да сада растући број младих на њих гледа као на нешто „модерно“. Чак су они млади који се не упуштају у хомосексуалне поступке често прилично толерантни према другима који то чине. „Мислим да кад би ми неки мој пријатељ рекао да је педер, још увек бих био његов пријатељ“, каже младић по имену Дарен. Један млади студент колеџа чак је изразио забринутост да можда стварно није нормалан пошто му се „допадају само девојке“!

Данашња либерална атмосфера тако може бити збуњујућа за хришћанску омладину — нарочито за оне који се из неког разлога осећају привучени истом полу.a Они знају да хомосексуалност Богу није по вољи и искрено је желе избегавати. Понекад ипак, борба да контролишу своја осећања може бити толико исцрпљујућа да могу почети да се питају да ли је став Библије фер, односно разуман. ’Да ли је хомосексуалност стварно тако лоша?‘ могу се питати.

Шта каже Божја Реч

Као одговор на то, сам прочитај шта је апостол Павле рекао у 1. Коринћанима 6:9, 10 (ДК): „Или не знате да неправедници неће наслиједити царства Божијега? Не варајте се: ни курвари, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни аџувани [„мекушни“, Ба; „мушкарци који се држе за неприродне сврхе“, NW], ни мужеложници [„педерасти“, Ча; „содомити“, Јерусалимска Библија], ни лупежи, ни лакомци, ни пијанице, ни кавгаџије, ни хајдуци, царства Божијега неће наслиједити.“ Запази да је Павле специфично споменуо оне који очито преузимају пасивну сексуалну улогу и оне који се примају активније „мушке“ улоге у својим неморалним односима. На тај начин је разјаснио да Бог не одобрава никакве хомосексуалне поступке.

То је такође очигледно из Павлових речи у Римљанима 1:18-27: „Гнев Божји објављује се с неба против сваке бездушности и неправде људи који држе истину спутану у неправди... Зато их предаде Бог по жудњама срца њихових у нечистоту, тако да они сами оскврњују своја сопствена телеса... Зато их предаде Бог срамним страстима; јер женске њихове претворише природне односе у противприродне, а тако исто и мушкарци, напустивши природне односе са женским родом, распалише се похотом један на другога, чинећи мушкарци с мушкарцима ствари срамотне.“ Овде је Павле специфично осудио и мушку и женску хомосексуалност. Он је хомосексуалне обичаје осудио као неприродне и „срамотне“.

Здраво или болесно?

Многи би можда на ово реаговали говорећи да је гледиште Библије једноставно архаично, старомодно. Али кад о њему размислиш, ко боље познаје нашу физичку, менталну, емоционалну и духовну грађу од нашег Створитеља? Бог је створио човека и жену, и он је у њих ставио велику привлачност коју они имају једно према другом (Постање 1:27, 28). Он их није створио да имају сексуалну привлачност према некоме ко је истог пола. Осим тога, Бог је одредио да сексуални односи између човека и жене треба да се догађају само унутар брачног уређења (Јеврејима 13:4).

То нам не ствара тегобе. У Исаији 48:17, Јехова Бог каже да је он Онај ’који те учи за твоју корист‘. Да, он зна шта нам користи а шта штети. Иако некима библијска учења могу изгледати тешка за слеђење, она су увек „здрава наука“, то јест, корисна за ум и тело (Титу 2:1). С друге стране, хомосексуалност само може бити штетна за физичку, емоционалну и духовну добробит особе.

Криза сиде јесте један пример тога колико је хомосексуални начин живота нездрав. У Северној Америци, хомосексуални мушкарци су особе с далеко највећом вероватноћом за добијање ове болести. Али сида је само једна у низу обољења која обично муче хомосексуалце — хепатитис, инфекције јетре, гонореја, сифилис и гастроинтестинални паразити. Шта стимулише овакво ширење болести? Др Џозеф Николоси (Joseph Nicolosi) објашњава: „Многи писци су документовали принудне, зависничке елементе педерског начина живота.“ Једна опсежна студија открила је да је „28 посто хомосексуалних мушкараца имало сексуалне сусрете с хиљаду или више партнера... Скоро половина белих хомосексуалних мушкараца... рекло је да су имали најмање 500 различитих сексуалних партнера.“

Књига Хомосексуално понашање (Homosexual Behavior) објашњава да међу многим хомосексуалцима „постоји страх од међуљудских односа у којима се обећава верност, од интимности, или одговорности... Порив за безличним сексом понекад има енормно принудан квалитет. Неке од ових индивидуа могу бити укључене у десет или више сексуалних трансакција у року од једног јединог дана или вечери.“ Да ли би такво једно разуларено понашање уопште могло бити здраво? Зар није оно пре болесно и деградирајуће? Јасно је да су они који се упуштају у такав бесни промискуитет „робови погибли“ (2. Петрова 2:19).

Осим тога, велики део хомосексуалног секса је стравичан, насилан и потпуно садистички. Апостол Павле је рекао: „Срамота [је] и говорити шта они потајно чине“ (Ефесцима 5:12). Такво насиље открива гнев и бол који се скривају испод површине наводно „срећног“ животног стила. Истина, неки хомосексуалци тврде да нису промискуитетни. Али „моногамни“ хомосексуалци су у мањини — и њихове везе су обично кратког века. Чак и ако истополни спојеви трају, они тешко могу бити резултат љубави која је описана у Библији. Та љубав се ’не понаша непристојно‘ (1. Коринћанима 13:4, 5, Ча).

Последице

Павле у Римљанима 1:27 каже: „Мушкарци су с мушкарцима вршили овакве срамотне ужасе, примајући, наравно, на себи самима последице сексуалне изопачености“ (The New Testament in Modern English, од Филипса /J. B. Phillips/). На које начине? О једној ствари говори књига Хомосексуално понашање: „Хомосексуалне жене знатно више пате од превелике употребе и злоупотребе алкохола него хетеросексуалне жене.“ Неки истраживачи такође тврде да су покушаји самоубиства необично уобичајени међу хомосексуалним мушкарцима.

Најштетније од свих последица јесу последице по нечију духовност. Хомосексуалци налазе да су ’њихове мисли тамом покривене, и да су далеко од живота Божјега‘ (Ефесцима 4:18, ДС). Али шта је с богобојазним младима који, упркос свом спознању о библијским начелима, утврђују да су привучени истом полу? Очито, они у рукама имају праву борбу. Наравно, сазнање како Бог гледа на хомосексуалност може помоћи таквима да се ’гнушају зла‘ (Римљанима 12:9, Ча). Такође постоје бројни практични кораци које могу предузети како би избегли да попусте неисправним жељама. То ће бити тема једног будућег чланка.

[Фуснота]

[Слика на 19. страни]

Хомосексуални начин живота обележен је промискуитетом, емоционалном тегобом и болешћу