Маратонска битка — понижење једне светске силе

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ГРЧКЕ

ДОК савремени посетилац силази низ подножја брда око Маратонског поља, 40 километара североисточно од Атине, у Грчкој, истог се трена осећа обузетим миром и потпуним спокојством овог места. Човек тешко може замислити да је овај простор служио као позорница за једну од најпознатијих битака у историји, битке која је успешно задржала напредовање Месопотамске светске силе у саму Европу. Светска енциклопедија (The World Book Encyclopedia) назива је „једном од најважнијих битака у историји западњачке цивилизације“. А историчар Вил Дурант је описује као „једну од најневероватнијих победа у историји“.

Изазвана је светска сила

Библијска пророчанства књиге Данила на врло живописан начин описују доминацију, ширење и смену светских сила. Говорећи симболично али и врло прикладно у вези са светском силом Медо-Персијом, Данило је написао: „И, гле, друга звер као медвед стаде с једне стране; ...и говораше јој се: Устани једи много меса“ (Данило 7:5).

То се показало истинитим. За време врхунца медо-персијске моћи, отприлике у другој половини шестог века пре н. е., њене на изглед непобедиве армије под вођством Кира и Дарија I брзо су напредовале ка западу преко Лидије. И Тракија и Македонија, смештене на северу Грчке, на силу су покорене. То је значило да је скоро половина света који говори грчким језиком већ пала у персијске руке, јер су с поробљавањем Лидије, Персијанци такође преузели власништво над грчким градовима на јонској обали који су били унутар сфере утицаја Лидије.

На позиве за помоћ који су потицали из опкољених грчких јонских градова, одазвали су се само градови-државе Атина и Еретрија. То није спречило персијске дисциплиноване снаге да улете и сломе побуњене Јонијце у покорност. Штавише, Дарије је одлучио да ће морати да казни грчке градове-државе због помагања јонским побуњеницима.

Кад су Атина, Спарта и Еретрија презриво одбили да удовоље захтевима Персије, снажна снага персијске коњице и пешадије укрцала се у бродове за Грчку раног лета 490. пре н. е. До августа, Персијанци су били спремни да се позабаве Атином и њеном територијом, Атиком.

Стратешка питања

Персијанци су код Маратона ступили на копно а затим прешли мочварну равницу источне атичке обале, која је била само 42 километра далеко од Атине. Изгледи су били врло суморни за Атињане, који су једва успели да окупе пуких 9 000 војника пешака, плус 1 000 из Платеје, без икакве подршке нити од стране коњице нити од стрелаца.a Иако су затражили помоћ од Спарте, њихове молбе су наишле на глуве уши — Спартанци су били запослени религиозним церемонијама у част Апола. Тако су Атињани, са својим ограниченим војним ресурсима, морали сами да се боре против Персијанаца.

Десет различитих генерала деловало је као комитет како би се, уз помоћ гласа већине, одредиле стратешке ствари. Сада су морали да одлуче о две доспеле ствари. Прво, да ли треба да задрже своје снаге у Атини како би бранили град, или треба да пресретну Персијанце на отвореном? Узимајући у обзир да град Атина није имао никаквих јаких заштитних зидова који би га чували, овај скуп је с великом већином гласао да се с њима боре на Маратону.

Друго, треба ли да их нападну упркос слабим изгледима — у првом реду бројчаној надмоћи Персијанаца — или треба да стоје и чекају, надајући се све време да ће Спартанци некако стићи довољно брзо како би им помогли да се успешно одупру колосалном персијском јуришу?

Генерал Милтијад — стратег

Једна кључна фигура која се појавила да би одиграла улогу лидера био је грчки генерал Милтијад. Он је био искусан и новотарски војсковођа, ветеран који се борио на страни персијске армије током ранијих акција на северу. Према томе, он је познавао непријатеља из прве руке. Имао је добро спознање не само о структури персијске војске већ такође и о њиховом оружју, и, што је најважније, о њиховој бојној стратегији. Осим тога, у току дана који су претходили бици, он је разборито и врло прецизно проучио околину бојног поља.

Милтијад је такође био свестан да је неопходан био брзи одговор, пошто су унутар новоосноване Атинске демократије постојале проперсијске фракције које би с радошћу дочекале пораз Атине. Вече пре битке, један персијски дезертер ушуњао се у грчки логор с новостима да се персијска коњица привремено повукла. Једна теорија је била да се персијска коњица укрцала на бродове због могућег напада на Атину с источне обале Атике како би могли освојити град одмах након скоро сигурне победе на Маратону. Шта год да је био разлог, то је уклонило најгору опасност која је претила атинској пешадији.

Како је осванула зора, грчке фаланге су напале. (Види оквир на 17. страни.) Зачуђени Персијанци су се повукли али су убрзо узвратили напад и пробили центар грчке бојне линије. Тиме су несвесно пали у Милтијадову добро постављену клопку! Он је намерно грчки центар оставио да буде слаб како би крила ојачао додатним редовима људи. Сада, та јака крила изненада су се окренула, обрушавајући се на Персијанце, убијајући их у огромном броју све док преостали који су успели да преживе тај јуриш нису побегли на своје бродове. Последица је била грдан масакр. Персијски губици достигли су 6 400 људи, док су Атињани изгубили само 192 своја човека.

По легенди, један гласник је ову вест о грчкој победи брзо пренео у Атину. Једна нетачна традиција каже да се он звао Фидипид, али, у ствари, Фидипид је пре битке трчао од Атине до Спарте како би затражио помоћ. Један други млади Грк, каже легенда, заиста је трчао 42 километра од Маратона до Атине и на доласку узвикнуо: „Радујте се, побеђујемо!“ а затим пао мртав. За ово се каже да је био први маратон — отуда и порекло те речи — који је поставио преседан за савремену трку на дуге стазе за коју ми знамо.

Иако су неки персијски бродови били запаљени, велики део флоте од 600 бродова успело је да оплови око рта Сунион, смештеног на јужном крају Атике, и да стигне до Атине. Међутим, победничка атинска армија стигла је тамо прва и поново их дочекала. Персијанци су били приморани да се повуку. Атињани су постигли победу упркос свим неповољним изгледима!

Атина је била ван себе од радости, нарочито због тога што је ова победа постигнута без икакве помоћи Спартанаца.

Значај ове битке

Мермерни и бронзани споменици на Маратону и у Делфима овековечили су атински тријумф. Према историчару Паусанију, 650 година касније путници су још увек веровали да док прелазе преко тог бојног поља могу чути сабласну галаму људи који се боре.

Зашто је Маратонска битка значајна с библијске тачке гледишта? Она је била врло рани наговештај коначне надмоћи грчког „јарца“ из Даниловог пророчанства над ’дворогим овном‘, Медо-Персијомb (Данило 8:5-8).

Док човек зури у Маратонску гробницу, која још увек стоји на месту битке, сети се високе цене у смрти и патњама које човечанство плаћа у непрестаном трагању за моћи и доминацијом. Окрвављене странице историје, нема бојишта, и усамљене гробнице, пуни су „великих људи“, „хероја“ и „губитника“, а сви су они жртве светске политике и борбе за моћ. Међутим, близу је време кад ће све политичко отимање за моћ бити окончано, јер је Бог прорекао: „У време тих краљева Бог ће небески подигнути краљевство које се неће никад уништити и које неће долазити под власт другог народа; оно ће разбити и уништити сва та краљевства, а оно ће вечно постојати“ (Данило 2:44).

[Фусноте]

[Оквир⁄Слика на 17. страни]

Хоплити и фаланге — рецепт за победу

Коментаришући о два кључна фактора у победи Атињана, књига Дух што тежи висини (A Soaring Spirit) каже: „Хоплити, како су се називали грчки пешадинци, имали су јачи оклоп за тело од персијанских оклопа, отпорније штитове и дуже мачеве. Али оно што је значајније, они су се борили с ефикасношћу налик машинској у фалангама и до 12 редова дубоким, а војници у сваком реду су се толико збијали међусобно да су њихови штитови представљали скоро непрекинут зид. Суочавајући се са овим изгледом, Персијанци су сазнали зашто су фаланге биле најстрашнија ратна машина знана древном свету.“

[Извор]

Комплетна енциклопедија илустрација (The Complete Encyclopedia of Illustration)/Хек (J. G. Heck)

[Слике на 16. страни]

Маратонско поље. Умеци: споменик за 192 Атињана погинула у бици