Битка код Платеје — „медвед“ бачен на колена

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ГРЧКЕ

НЕКОЛИКО немих остатака храмских рушевина. Напуштено клесано камење и пошљунчане стазе. Пуста равница уденута у таласасте брежуљке уз обалу реке Асопос, 50 километара северозападно од Атине, у Грчкој.

Ништа не указује на чињеницу да стојимо на месту где се пре око 2 500 година одиграо један од последњих чинова грчко-персијског оружаног сукоба. Ово је била позорница највеће копнене битке током персијских ратова — битке код Платеје.

Наговештаји конфронтације

Као по добро писаном сценарију, библијско пророчанство је предвидело успон и пад светских сила вековима унапред. Према пророчанству, Медо-Персијска светска сила, симболизована медведом и овном, грабила је нове територије у ономе што је сачињавало углавном западни експанзионистички налет (Данило 7:5; 8:4). Међутим, персијске снаге су у свом походу на Грчку, под краљем Даријем I, претрпеле тежак пораз код Маратона 490. пре н. е. Четири године касније, Дарије је умро.

Данилово пророчанство је даље говорило о ’још три краља која ће бити у Персији‘ и о четвртом персијском краљу, који ће „све подигнути против Јаванскога [Грчког] краљевства“. Тај краљ је очигледно био Даријев син Ксеркс (Данило 11:2). У настојању да Грцима врати мило за драго због персијског пораза код Маратона, Ксеркс је 480. пре н. е. послао огромну војску на грчко копно. Међутим, након победе код Термопила која га је скупо коштала, његове снаге су на крају доживеле катастрофалан пораз код Саламине. a

Мардоније — мрзовољни ратник?

Узнемирени Ксеркс је похитао у Лидију остављајући за собом 300 000 својих људи под командом прекаљеног борца Мардонија, постављеног за надгледање освојених региона Грчке. Из свог зимског логора у Тесалији, Мардоније је послао изасланика у Атину са предлогом који је Атини нудио потпуно извињење, обнову спаљених храмова, повратак територије, и успоставу једнаког савезништва као са аутономним слободним градом. Међутим, Атињани су са презиром одбили предлог и обратили се Спарти за војну помоћ.

Грчки дисиденти привржени Мардонију, саветовали су га да може победити тврдоглаве Грке уколико подмити њихове вође. Али Мардонију је било испод части да се користи таквим средствима. Он је и даље покушавао да избегне директан сукоб с Грцима и поново је Атињанима понудио предају под повољним условима. Међутим, они су остали непопустљиви у свом одбијању.

Коначни обрачун

Тако се завршна епизода конфронтације између Персије и Грчке одиграла код Платеје августа 479. пре н. е. Тамо се, под командом спартанског генерала Паусанија, око 40 000 грчких пешадинаца — укључујући Спартанце, Атињане и трупе из других градова-држава — сукобило са 100 000 Мардонијевих војника.

Обе војске су у страху избегавале директан сукоб тако да је прве три недеље долазило до спорадичних окршаја на реци Асопос. Легенда каже да су видовњаци и једној и другој војсци обећали победу ако остану у дефанзиви. Међутим, персијска коњица је непрестано пљачкала Грке, пленећи конвоје с преко потребним намирницама, и тровала изворе од којих је зависило снабдевање Грка водом.

Мардонију се чинило да је крај рата надохват руке. Али, овај персијски војсковођа је потценио ратничку вештину свог противника. Тај генерал је био намамљен надом у брзу и спектакуларну победу. Зато је с војском брзо прешао реку и напао.

Персијанци су направили зид од плетених штитова одакле су стрелама засипали своје противнике. Грчки дисиденти, савезници Персијанаца, напали су 8 000 Атињана, док се главнина Мардонијевих снага обрушила на 11 500 Спартанаца. Спартанци су чучали под својим штитовима кријући се од кише стрела. Али су онда образовали збијене војне редове и прешли у дисциплиновани контранапад. Захваљујући дужим копљима и бољим оклопима брзо су потиснули Персијанце.

Потиснути, Персијанци су се повукли. Атињани су у међувремену надвладали грчке издајнике. Под заштитом коњице, Мардонијева војска је побегла преко реке. Мардоније је био оборен с коња и убијен. Обезглављена, персијска војска се расула и разбежала.

У исто време, преко мора, на Јонској обали Микале, грчка флота је извојевала велику победу над персијском морнарицом, која је једва успела да преживи пораз код Саламине годину дана раније. Удруженим снагама, моћној персијској армији био је задат одлучујући ударац.

Обогаљени „медвед“

Персијске војне снаге се никада више неће борити на европском тлу. Персијска војска је била потпуно уништена као ратна машина. После свега, Ксеркс се, према књизи A Soaring Spirit, повукао у своје престонице и вратио ужицима харема. С времена на време, унапређивао би грађевинске пројекте свог оца, додајући палате и монументалне дворове главној престоници Персије, Персеполису. Али постигао је мало тога другог што би било од неког значаја.

Кријући се у безбедности дворског живота, некада амбициозни освајач дозволио је да се његова интересовања срозају на ситничави круг политичког спекулисања и дворских трачева. Међутим, чак је и у том кругу наилазио само на разочарања. Године 456. пре н. е. група завереника га је убила у његовом кревету.

Дело A Soaring Spirit коментарише: „Ниједан од наредних персијских краљева — бар по перу грчких писаца, који служе као главни извор информација о империји из тог периода — није испољио енергију и бриљантност Кира или Дарија. За време владања Ксерксовог сина Артаксеркса I, новац, а не трупе, постао је главни инструмент персијске империјалне политике. Да би се умешао у ствари Грчке, он је користио државни новац подмићујући један град-државу за другим како би изазвао невоље. (...) Новац, златни дарик, носио је лик Дарија који држи лук и тоболац стрела. Грци су овај новац подругљиво називали ’персијски стрелац‘.“

Завере и убиства ће бојити крвљу персијски двор док коначно не буде ишчезнуо. Империја је почела да се гаси и персијска династија је почела да губи своју владалачку моћ.

И поред последњих очајничких напора да учврсти царство, до времена када је Александар Велики — човек чије су империјалистичке визије и амбиције биле равне Кировим — у четвртом веку пре н. е. марширао огромном империјом, краљевски двор био је пред падом. Још једном, библијско пророчанство се испунило до најситнијег детаља.

[Фуснота]

[Оквир⁄Слике на 26. страни]

Медо-Персија и Грчка — два века сукоба

539. ПРЕ Н. Е. Медо-Персија постаје четврта светска сила. Осваја територије у три главна правца: северно (Асирија), западно (Јонија) и јужно (Египат) (Данило 7:5; 8:1-4, 20).

500. ПРЕ Н. Е. Грци Јоније (Мала Азија) устају против персијских владара.

490. ПРЕ Н. Е. Атињани одбијају Персијанце код Маратона.

482. ПРЕ Н. Е. Ксеркс се ’подиже против Грчке‘ (Данило 11:2).

480. ПРЕ Н. Е. Скупа победа Персијанаца код Термопила; Персијанци разбијени код Саламине.

479. ПРЕ Н. Е. Атињани и Спартанци тријумфују над Персијанцима код Платеје.

336. ПРЕ Н. Е. Александар постаје краљ Македоније.

331. ПРЕ Н. Е. Александар Велики сломио персијску војску код Гаугамеле; Грчка постаје пета светска сила (Данило 8:3-8, 20-22).

[Слике]

Персијски стрелац

Поворка грчке коњице

[Извори]

Musée du Louvre, Paris

Фотографија добијена љубазношћу British Museuma

[Оквир на 26. страни]

Коначан исход свих људских борби за власт:

„У време тих краљева Бог ће небески подигнути краљевство које се неће никад уништити и које неће долазити под власт другог народа; оно ће разбити и уништити сва та краљевства, а оно ће вечно постојати“ (Данило 2:44).

[Слика на 25. страни]

Бојиште Платеје где је уништена персијска ратна машинерија.