Канадска истрага о „зараженој крви“

Од дописника Пробудите се! из Канаде

ЖРТВЕ заражене крви у Канади у растућим бројевима умиру од сиде. Откуд такав пораст? Више од хиљаду Канађана добило је вирус сиде преко „заражене крви“ и крвних продуката у 1980-тим. Ове узнемирујуће чињенице покренуле су федералну владу да оснује једну Истражну комисију за крвни систем у Канади. Јавна истрага утврдила би безбедност канадског крвног система.

Као комесар истраге именован је један од најпоштованијих старијих судија у земљи. Комисија одржава саслушања широм Канаде. Саслушања су започела у Торонту, 14. фебруара 1994, и поштовани г. судија Хорас Кривер (Horace Krever) са Апелационог суда Онтарио био је опуномоћен да у одређеном року извести о својим налазима и да препоручи побољшања.

Једна ожалошћена мајка чији је син умро од сиде због заражене крви усрдно је молила судију: „Узели су ми сина а све што имам јесте ова истрага. Молим вас, нек се то урачуна.“ Она је била жељна да види да ће се спровести једна темељна истрага како би се могли предузети неопходни кораци да би се избегле опасности повезане с трансфузијама крви. Она није једина мајка која је због заражене крви изгубила сина. Комисија је чула срцепарајуће сведочанство у вези с овом трагедијом која је уздрмала животе многих Канађана.

Наслови у торонтском часопису The Globe and Mail извештавају: „Гнев и сузе док жртве причају о крвном хорору“; „Истрага о крви слуша језиво сведочанство“; „Незнање лекара у детаље“; и „Службеници просуђивали да је опасност од сиде незнатна, рекла је истрага о крви“.

Жртве које су добиле ХИВ из крви кажу да нису биле упозорене на опасности. У неколико случајева оне нису ни знале да су примиле трансфузију крви док нису сазнале да су заражене вирусом сиде.

Један тинејџер оболео од сиде добио је ХИВ преко трансфузије крви током операције на отвореном срцу кад је имао три године. Један ХИВ-позитиван човек с благом хемофилијом употребљавао је крвне продукте пре 1984. у време кад је играо хокеј. Да је знао за опасности, променио би свој начин живота. Једној мајци је 1985. трансфундирана крв заражена ХИВ-ом, и сада су она, њен супруг и њихова четворогодишња кћерка сви заражени.

Било је срцепарајућих извештаја људи који су инфицирани само од једне или две јединице крви. „Само да ставимо мало црвенила у његове образе“, рекла је горко једна жена у вези с трансфузијом која је њеног мужа инфицирала ХИВ-ом. Сада и она има тај вирус.

Како је више сведока сведочило, пажња се окренула ка другој трагедији великих размера — хепатитису од крви. Према часопису The Globe and Mail, процењује се да „чак 1 000 Канађана годишње умире од хепатитиса Ц“. Ове новине додају да „је могуће да је и до половине њих добило ово обољење преко трансфузија крви“.

Један човек је испричао о томе како је добио хепатитис Ц преко једне трансфузије крви током операције на леђима 1961. После операције, он је постао редован донатор крви. У 1993, открио је да има цирозу јетре. „Шта је с људима који су примили крв коју сам све те године давао кад нисам знао да имам ову болест?“ поставио је питање истрази.

Судија Кривер је пажљиво саслушао више од стотину Канађана чије је животе уздрмао ХИВ и друге трагедије које су последица заражене крви. Медицински стручњаци су сведочили да је крвне залихе немогуће учинити потпуно безбеднима од преношења болести и од других опасности. Признали су озбиљне ризике и злоупотребе повезане с крвљу. Др Брајан Макшефри (J. Brian McSheffrey), медицински начелник једне регионалне службе за трансфузију крви, посведочио је да он скреће пажњу на овај проблем тиме што у предавањима каже: „Уколико морате да дате трансфузију, ви сте промашили или у дијагнози, или у терапији.“

Постојале су оптужбе о политичарењу и ривалству између оних које је владин комитет назвао „главним чуварима улога“ у канадском крвном систему који годишње има издатке од 250 милиона канадских долара. На удар су дошли Црвени крст и владине агенције. Изгледа да нико није одговоран за тај сложени национални крвни систем.

Срећни контраст

Као контраст овом обесхрабрујућем доказу, 25. маја 1994, у Регини, у Саскачевану пред судију Кривера изнесен је један срећнији извештај. Вилијам Хол (William J. Hall), човек од 75 година с озбиљном хемофилијом, испричао је како се он успешно сналази са својим стањем коришћењем алтернатива за крвне продукте. И он нема сиду. Као Јеховин сведок, г. Хол избегава крв и крвне факторе због своје религиозне савести. (Видите оквир на 29. страни.)

Више о томе тек треба да дође. Влада је продужила истрагу до краја 1995. Комисија би могла имати времена да испита ефикасне бескрвне поступке који су примењени у хиљадама случајева одраслих и деце који су Јеховини сведоци. Ове алтернативе се такође примењују и на другим пацијентима.

Доктори који употребљавају такве алтернативе имају стручан доказ који би могли поделити с комисијом. Др Марк Боид (Mark Boyd) с Макгиловог универзитета рекао је 1993. за часопис The Medical Post: „Заиста би требало да будемо донекле захвални Јеховиним сведоцима јер су нам показали колико добро можемо пролазити и без трансфузија крви.“ Једна председничка комисија САД приметила је 1988: „Најсигурнија превентивна мера с обзиром на залихе крви јесте елиминисати изложеност пацијента крви других, кад год је то могуће.“ Тиме што су послушни Божјем закону да се ’уздржавају. . . од крви‘ (Ча), Јеховини сведоци су благословљени ’најсигурнијом превентивном мером‘ против заражене крви и осталих опасности од трансфузија крви (Дела апостолска 15:20, 29).

Потребна је поука

Нажалост, већина жртава ових трансфузија заражене крви није била информисана о алтернативама које су могле спречити њихове трагедије. Пацијентима није пружен избор информисаног пристанка — да прихвате опасности од крви или да употребе безбедније алтернативе.

Доказ пред комисијом открива потребу да се доктори и јавност поуче о алтернативама за трансфузије крви. Таква једна владина истрага на високом нивоу могла би имати велики утицај у Канади. Препоруке судије Кривера могле би поставити позорницу за потребне промене у ставовима и образовању у канадској медицини у вези с трансфузионим праксама. Налази Истражне комисије интересоваће све оне који желе да избегну опасности које прате трансфузије крви.

[Оквир на 29. страни]

ХЕМОФИЛИЈА САВЛАДАНА БЕЗ КРВИ

Вилијам Хол из Нипавина, у Саскачевану, испричао је комисији како и због чега он савладава своју озбиљну хемофилију без крвних продуката. Ево извадака из судског преписа његовог сведочанства:

◻ „Моји родитељи су постали свесни да сам хемофиличар кад сам једно време отекао од ножног прста до кука, и кад су то доктори дијагностицирали као хемофилију. . . . Рекао бих да сам имао око једне године.“

◻ „Никада нисам примио крв нити било какве крвне продукте ма које врсте. . . . Узети крв јесте против мојих религиозних уверења јер сматрам да је она света.“

◻ У вези с његовим братом који је такође имао хемофилију: „Он није имао исту веру [религију] као ја, па је примио трансфузију крви и умро од хепатитиса.“

◻ О чиру на дванаестопалачном цреву у 1962: „Доктор је рекао да ћу, уколико не употребим крв, умрети. . . . Био сам добро лечен [без крви] у болници.“ Крварење је било доведено под контролу.

◻ С обзиром на операцију у 1971. која је требала да пробуши сломљени кук: „Била је то само једна пажљива операција без крви. . . . Операција је била успешна.“ Вишеструко тестирање крви у то време није пронашло да је у његовој крви био присутан фактор VIII (фактор коагулације).

◻ Како он то успева: „Начин живота. . . , бити пажљив.“ Он укључује исхрану, одмор, и пажљиви третман отока, модрица и крварења.

◻ „Верујем у релаксацију и у медитирање о добрим стварима које нам је обезбедио наш Бог и заборављање на наше бриге. То изгледа пуно помаже.“

Вилијам Хол је Јеховин сведок и има 76 година.

[Слика на 27. страни]

Судија Хорас Кривер, шеф комисије

[Извор]

CANPRESS PHOTO SERVICE (RYAN REMIROZ)

[Слика на 28. страни]

Вилијам и Маргарет Хол превалили су 370 километара да би се појавили пред Истражном комисијом