Чувајте се ’очију реке‘!
ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ
ЈЕДНА туристкиња авантуриста тихо је веслала у свом кануу дуж једне притоке Источне алигаторске реке у чуду влажне зоне аустралијске Северне територије, у Националном парку Какаду. Изненада, оно за шта је мислила да је безопасан комад дрвета који плута почело је да удара у њен кану. Био је то страшан чешљасти крокодил, и десило се да је туристкиња била на његовој одређеној територији у најопасније доба године.
Избезумљено, она је одвеслала до једне групе дрвећа. Како је крочила на прве гране, крокодил је изашао из воде, повукао је назад и обрнуо укупно три пута. Сваки пут када је крокодил променио свој стисак, жена је грчевито покушавала да се успне уз блатњаву речну обалу. Из трећег покушаја је успела да се дочепа обале, вукући се два километра све док један ренџер није чуо њене очајничке позиве за помоћ. Упркос страшним ранама, жена је преживела.
Ова умало трагедија догодила се 1985. Две године касније једна америчка туристкиња је била мање среће. Она је игнорисала упозорења својих пријатеља и одлучила да плива у реци Принц Риџент, у западној Аустралији, која врви крокодилима. Напао ју је и убио један чешљасти крокодил. Извештаји да је у води било младих крокодила сугеришу да је то вероватно била женка крокодил која је штитила своје младунце.
Смртоносне ’очи реке‘
Сав рукавац који рибар види на месечини јесте ефекат таласања од неког инсекта који слеће на стакласту површину воде. Чак и тада, рибар на далеком северу Аустралије је увек свестан онога што је невидљиво — ’очију реке‘. Када би осветлио својом лампом, крокодилске очи које ћутљиво израњају из воде блеснуле би светло црвено. Он је уљез на територији древног грабљивца.
Аустралијски чешљасти крокодил, који се налази и другде, један је од највећих и најопаснијих од 12 врста крокодила у свету. Може да нарасте до седам метара у дужину. Жртва која ништа не сумња угледа светлуцаве очи и сувише касно да би избегла његов нагли напад и његову злогласну технику дављења смртоносним обртањем. Жртве које су велике као биво, говеда и коњи, бивају нападнуте док гасе жеђ на ивици воде.
Луксуз угрожава њихов опстанак
Древни мит да крокодил лије лицемерне сузе жалости над својом жртвом пробио се у савремену културу у изразу „крокодилске сузе“. Али мало се људских суза лије над крокодилом. Уместо тога, овај рептил који воли воду немилосрдно се лови ради своје скупоцене коже.
Многи крокодили се шепуре низ модну писту модних креатора у облику пожељних кожних модела, јер неки сматрају да је кожа чешљастог крокодила најбоља кожа на свету — најмекша и најпостојанија која је доступна. Недавно је једна женска ташна на продаји у Лондону била процењена на 15 000 долара. Крокодилска кожа је још увек статусни симбол у многим деловима света.
Мамац великих зарада претио је опстанку чешљастог крокодила у Аустралији. Између 1945. и 1971, само у Северној територији је било убијено око 113 000 ових рептила. Раних 1970-их био је ограничен лов чешљастог крокодила како би се избегло да се потпуно истребе, и резултат је био да се до 1986. њихов број у дивљини обновио. Због тога крокодил више није угрожен у Аустралији, иако неки тврде да његово пребивалиште јесте.
Вековима је аустралијско абориџинско становништво свесно или несвесно чувало популацију крокодила. Док су нека племена била вешти ловци крокодила, друга племена су из религиозних разлога бранила њихово ловљење.
Недавних година је узгајање крокодила, заједно с нагласком на образовању, допринело очувању крокодила. Сада се туристи стичу ка фармама крокодила, обезбеђујући њихов финансијски успех, док програми узгајања дозвољавају прераду крокодилске коже и меса без деловања на дивљу популацију.
Један добро познати аустралијски узгајивач крокодила верује да људи чувају само оне ствари које воле, разумеју, и поклањају им нешто свог простора и времена. Он је коментарисао: „Тако крокодили не добијају много шанси. Али њихова еколошка вредност једнака је вредности било којих лепих ствари.“
Посећивање фарме крокодила усхићује док особа из близине посматра кожасте рептиле боје мочваре — али у безбедности иза жичане ограде. Фармери пркосе страху и улазе у ограђене просторе у којима су крокодили, позивају их да нешто изведу и награђују свежом пилетином и осталим месом. Међутим, један фармер је недавно на болан начин научио да крокодила никада не треба потцењивати. Неочекивано, рептил се изненада бацио на њега и потпуно му одгризао леву руку!
С друге стране, држање 12-месечног крокодила је једно поприлично искуство и веома је расветљујуће. Кожа на његовом трбуху је необично мека, док коштане плочице на његовим леђима, зване остеодерм, формирају хидродинамички оклоп. Сада је разумљиво зашто је њихова кожа тако цењена. Али будите пажљиви с овим „гегалом“. Чак и 12-месечни крокодил са својим чврсто свезаним вилицама снажан је за своју величину.
Неизлегли крокодилчићи очаравају публику док стружу с унутрашње стране своје љуске и изненада се пробијају уз помоћ једног привременог зуба на врху њихове њушкице. Већина се слаже да ће ово вероватно бити једино време када крокодил стварно изгледа слатко!
Неки дуго држани митови су срушени
Блиско посматрање понашања ових застрашујућих рептила док одрастају под одгајањем на фармама крокодила, помогло је да се сруше неки дугопостојећи митови. Годинама се мислило да крокодил данима или чак недељама стрпљиво вреба своју жртву пре него што неочекивано удари муњевитом брзином. Међутим, садашње посматрање је открило да су крокодили једноставно територијално агресивни током њихове сезоне парења, монсуна. Уколико жртва улази на његову територију током овог доба, крокодил би агресивно могао ићи за њом, док у неко друго доба године, крокодил би исту животињу можда само незаинтересовано посматрао с одређене дистанце.
Када их данас угледају у рекреативним областима, професионални ловци крокодила их уклањају и пресељавају. Део њихове технике је да замком хватају зглобну доњу вилицу, подижу је и брзо свезују горњу и доњу вилицу. Ово крокодилове вилице чини практично немоћнима, јер док су доњовилични мишићи за затварање екстремно снажни, мишићи за отварање су слаби. Међутим, уколико ловац није пажљив, крокодилов снажни реп лако га може бацити на земљу.
Није све окрутност и насиље
Те исте вилице које могу нанети озбиљну повреду такође су способне за веште покрете. Уколико су нерођени крокодили троми док се пробијају из својих љуски, мајка крокодил ће своја јаја обртати врло нежно, подстичући младунце на акцију.
Крокодилови зуби су обликовани да хватају уместо да секу. Уколико је довољно мала, жртва се прогута цела. У супротном, кида се на комаде и једе комад по комад. Аутопсије мртвих рептила откриле су камење у њиховим желуцима. Било да су поједени намерно или не, верује се да ово камење делује као баласт.
Посетиоци често посматрају крокодиле на обалама реке с њиховим огромним отвореним вилицама. Многи би вероватно претпоставили да овај став сигнализира агресију. Насупрот томе, поза с отвореним устима дозвољава му да се прилагоди спољашњој температури. Попут свих рептила, крокодили стално прилагођавају своју телесну температуру.
Поприлично изненађујуће, иако је рептил, крокодил има срце с четири коморе, баш као и сисар. Међутим, када крокодил рони, одиграва се једна промена и срце делује попут срца с три коморе.
Чешљасти крокодили су другачији од алигатора по ужој њушци и по зубима у доњој вилици који се виде док су му вилице затворене. Прави крокодили се могу наћи од Африке, где живе патуљасти крокодили, преко Индије, и доле кроз Азију до Папуа-Нове Гвинеје. Они пребивају и на југу, као што је Аустралија, и наклоњени су приобалним појасевима мангрова и тропским влажним зонама, јер граде своја гнезда близу ивице воде. Природни недостатак овога јесте што набујале воде често удаве велики број крокодилових ембриона. Због грабљиваца, као што су одрасли крокодил, риба барамунди и гак, само 50 процената излеглих крокодила преживи своју прву годину.
Задивљујуће је што се крокодили рађају са својом сопственом залихом хране. Они се првих неколико недеља живота хране на жуманчану кесу која је унутар њихових тела. Па ипак, скоро чим их њихова мајка нежно узме у своја уста и премести их на ивицу воде, они почињу да вежбају своје чељусти, тако што гризу све што дохвате.
Зашто је израз ’очи реке‘ тако прикладан? Зато што чак и као тек излеглима, њихове очи сијају црвено под вештачким светлом у ноћи. Један слој кристала иза мрежњаче повећава видљивост ноћу и проузрокује црвени сјај.
Да, крокодил је стварно један интригантан рептил — али увек држимо једно обазриво одстојање. И као што било који рибар добро зна, покушаји да припитомимо левијатана узалудни су.
Песма о Јову одговарајуће описује крокодила као „левијатана“ (NW): „Хоћеш ли удицом крокодила [„левијатана“, NW] уловити, ил’ узицом језик му подвезати? Хоћеш ли му ситу у ноздрве провући, ил’ му шиљком чељусти провртети? Хоће ли ти он молитве поднети? Хоће ли ти ласкавим језиком говорити? Хоће ли он савез с тобом закључити да ти једнако робује? Хоћеш ли се с њиме као с птицом играти, или ћеш га за ланац водити да девојке своје с њиме забављаш? Продају ли га рибари, деле ли га међу се трговци? Хоћеш ли му кожу стрелама прострељати и оствима главу му пробости? Дигни на њ ти руку своју, и нећеш више боја помињати“ (Јов 40:20-27).
Мудре речи упозорења, које подстичу неопрезног и радозналог: чувајте се ’очију реке‘ — снажног, застрашујућег крокодила!
[Извор слике на 24. страни]
Љубазношћу Australian International Public Relations
[Слика на 25. страни]
Када светло сија на води у ноћи, крокодилске ’очи реке‘ блеште црвено
[Извор]
Љубазношћу Koorana Crocodile Farm, Rockhampton, Queensland, Australia
[Слике на 26. страни]
Лево: крокодилчић изненада избија из јаја
[Извор]
Љубазношћу Koorana Crocodile Farm, Rockhampton, Queensland, Australia
Уметак: одрасли крокодил се сунча на блатњавој обали реке Мери
[Извор]
Љубазношћу Australian International Public Relations