Компулзивно понашање — да ли оно контролише ваш живот?

„Будим се сваког јутра у шест“, каже Кејт.a „Мој будилник је аутоматски намештен на шест сати. Ја знам да је намештен. Никад то не мењам. А ипак, морам га стално проверавати. Сваке вечери гледам га најмање пет пута пре него што одем у кревет. А и дугмиће на шпорету, морам засигурати да је свако искључено. Видим да су искључена, али морам се поново вратити и погледати још једном, двапут, трипут — само да засигурам. Затим морам проверити врата од фрижидера, опет и опет, да бих засигурала да су затворена. Затим, ту је брава на вратима с мрежом, и две браве на главним кућним вратима...“

КЕЈТ пати од опсесивно-компулзивног поремећаја (ОКП), који се дефинише као изнурујуће стање окарактерисано неукротивим мислима (опсесијама) и поступцима (компулзијама).b Особа са ОКП сматра да су ове опсесије и компулзије потпуно нехотичне. То је као да оне пробијају свој пут и преузимају контролу.

Сваки човек повремено доживљава нежељене мисли и пориве. Али са ОКП то постаје толико упорно и толико се понавља да ремети нормалан живот и ствара озбиљне нелагодности, што понекад резултује депресијама. „Ова непрестана ментална борба навела ме је да размишљам о самоубиству“, каже један оболели. Осмотрите неке симптоме ове збуњујуће бољке.

Видети не значи веровати

Кад Брус вози кола преко неке џомбе на путу, обузима га болесни страх. ’Шта ако сам управо прегазио неког пешака?‘, пита он себе. Ово осећање расте све дотле док једноставно не бива присиљен да се врати на место „злочина“ и провери — не само једном већ више пута! Наравно, Брус не налази никаквог повређеног пешака. Али још увек, он није сигуран! Зато када дође кући, он гледа вести ради извештаја о несрећама код којих су починиоци побегли. Он чак зове полицију да „призна“.

Попут Бруса, многе са ОКП муче сумње: ’Јесам ли повредио неког? Јесам ли искључио шпорет кад сам изашао из куће? Јесам ли закључао врата?‘ Већина људи могу понекад имати сличне мисли, али особа са ОКП ће проверавати и поново проверавати и опет не бити задовољна. „Моји пацијенти који проверавају изгледа као да кажу ’спознање долази само кроз чула‘“, пише др Јудит Рапопорт. „Зато се квака на вратима мора увек изнова ухватити; светло упалити и угасити, упалити и угасити. Ови поступци доносе тренутну информацију, а ипак она не допире до њих.“

Чисто није довољно чисто

Четрнаестогодишњи дечак по имену Чарлс био је опседнут страхом да ће се заразити клицама. Његова мајка је морала све што би он могао дотаћи очистити дезинфекционим алкохолом. Осим тога, Чарлс је страховао да ће посетиоци унети загађење с улице.

Фран је имала страхове док је прала своју одећу. „Ако је одећа дотакла страну веш машине кад сам је вадила“, каже она, „морала се наново прати.“

Попут Чарлса и Фран, многи са ОКП имају опсесије које се усредсређују на клице и загађење. То може резултовати претераним туширањем или прањем руку, понекад до те мере да се створе пликови — а оболели ипак још увек не мисли да су чисте.

Мучени умом

Елејн су мучиле нехотичне неучтиве мисли према Богу. „То су ствари које никада нисам намерно смишљала и пре бих умрла него да их намерно смишљам“, каже она. А ипак, те мисли истрајавају. „Понекад сам од те свакодневне борбе против тога увече дословно исцрпљена.“

Стивен даје „завете“ Богу мотивисане осећањима кривице због његових грешака. „Ово нагињање ме жалости јер изгледа да долази против моје воље“, каже он. „Касније, савест ме боцка да извршим оно што сам обећао. Једном сам због тога био приморан да уништим нешто од велике сентименталне вредности.“

И Елејн и Стивен имају опсесије које се у великој мери извршавају у уму. Иако њихови симптоми нису одмах приметљиви, они који имају те опсесивне мисли заробљени су у кругу кривице и страха.

Ово су само неки од многих симптома ОКП.c Шта изазива овај поремећај? Како се може ублажити?

Контролисање неукротивог

Један доктор описује ОКП понашање као резултат „церебралног кратког споја“ у којем се сензорске информације не региструју и „програм се извршава увек изнова“. Шта изазива ову петљу? Нико није сигуран. Изгледа да је укључен неуротрансмитер серотонин, али такође се разматрају и други аспекти мозга. Неки кажу да искуства из детињства могу пробудити ОКП, можда у комбинацији с генетском предиспозицијом.

Међутим, шта год да је узрок, једна чињеница је јасна: једноставно рећи онима са ОКП да прекину с прањем или да прекину да проверавају вероватно неће имати успеха. Ту је укључено више од снаге воље.

Лекови су се показали кориснима за многе. Још један приступ укључује излагање пацијента ситуацији од које страхује а затим спречавање уобичајене реакције. На пример, од особе с ритуалима прања захтевало би се да држи нешто прљаво и да се онда уздржи од прања. Наравно, такво лечење не доноси излечење преко ноћи. Али уз упорност, неки мисле да оно може донети олакшање.

Стручњаци такође истражују могућност да, барем у неким случајевима, ОКП може бити укорењен у искуствима из детињства. Примећено је да су многа малтретирана деца одрасла осећајући се суштински безвреднима или прљавима, а нека од њих су касније развила компулзивне ритуале прања.

Олакшање од опсесије и компулзија

Уколико патите од ОКП, немојте мислити да сте другачији или да сте можда полудели. „Осим њихових нарочитих страхова“, пише др филозофије Ли Баер, „људи са ОКП остају у дотицају са стварношћу у свим подручјима њиховог живота.“ Може вам се помоћи! Упамтите, ОКП је продукт несавршености. Он није знак моралне слабости или духовног неуспеха! Нити указује на Божје неодобравање. „Господ је милостив и добар, спор на гнев и богат у доброти. ... јер он зна за грађу нашу, памти да смо прах“ (Псалам 103:8, 14).

Али шта ако опсесивне мисли изгледају да су непоштујуће или хулне? Код ОКП, одвратне мисли подстичу кривицу, а кривица може подстицати чак и одвратније мисли. „То ме чини јако раздражљивом“, каже Елејн. „Чини ме напетом — док све време размишљам да је Јехова можда љут на мене.“ Неки чак могу мислити да су њихове мисли равне неопростивом греху!

Међутим, Исусове примедбе у вези с неопростивим грехом, грехом против Божјег светог духа, јасно се нису односиле на пренагљене, опсесивне мисли (Матеј 12:31, 32). Исус је своје коментаре упутио фарисејима. Он је знао да су њихови напади били потпуно хотимични. Њихови намерни поступци проистекли су из срца испуњених мржњом.

Заиста, забринутост да је особа увредила Бога сасвим може бити доказ да та особа није неопростиво сагрешила (Исаија 66:2). Надаље, утешно је знати да Створитељ разуме овај поремећај. Он је милостив и ’спреман да опрости‘ (Псалам 86:5, NW; 2. Петрова 3:9). Чак и кад нас наше сопствено срце осуђује, „Бог је већи од срца нашега и зна све“ (1. Јованова 3:20). Он зна у коликој мери су мисли и пориви последица поремећаја над којим особа има ограничену контролу. На тај начин се оболели од ОКП који ово схвата клони тога да себи додијава неприкладном кривицом.

Како можемо бити захвални што Јехова обећава један нови свет у којем ћемо бити ослобођени сваке физичке, менталне и емоционалне тегобе! (Откривење 21:1-4). У међувремену, они који морају истрпети овај поремећај могу предузети практичне кораке како би ублажили своју патњу.

[Фусноте]

[Оквир на 22. страни]

Да би се пружила помоћ

КАО пријатељ или члан породице, пуно тога можете учинити да бисте особи која се бори са опсесивно-компулзивним поремећајем (ОКП) пружили подршку.

• Прво, испитајте свој сопствени став. Ако верујете да је оболели слаб, лењ или тврдоглав, он ће то неизбежно осетити и неће бити мотивисан да напредује.

• Разговарајте са оболелим. Сазнајте с чим се он или она боре. Имати отвореног и поштеног присног пријатеља коме се може поверити често је први корак оболелог ка контролисању ОКП симптома (Пословице 17:17).

• Не упоређујте. ОКП ствара несносне пориве који нису као они које осећају необолели. Због тога је обично неделотворно причати како се ви борите са својим импулсима. (Упоредите с Пословицама 18:13.)

• Помозите оболелом да постави и достигне реалне циљеве. Изаберите неки симптом, и скицирајте низ циљева за његово надвладавање. Започните с циљем којег је најлакше достићи. На пример, један циљ може бити да туширање не траје дуже од неког одређеног времена.

• Похвалите напредак. Хвала даје снагу исправном понашању. Сваки корак напретка — без обзира колико мали — јесте значајан (Пословице 12:25).

Живети са оболелим од ОКП може за чланове породице бити емоционално изнурујуће. Према томе, пријатељи треба да буду пуни разумевања и треба да пружају подршку на које год практичне начине могу (Пословице 18:24б).

[Слике на 21. страни]

Претерано проверавање и прање — два симптома ОКП