Јединствени Матерхорн

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ

„ПОСТОЈИ само ЈЕДАН Матерхорн на целој земљи; само ЈЕДНА планина с тако уравнотеженим размерама. Предиван призор!“ Тако је рекао Гвидо Реј, италијански алпиниста.

Заиста, Матерхорн је изванредан врх, једна од најпознатијих планина у свету. Фотографија на овим странама вероватно није прва слика ове упечатљиве планине коју сте видели.

Пирамидасти Матерхорн је смештен на граници Италије и Швајцарске, десет километара југозападно од села Цермат, у Швајцарској, варошице по којој је врх добио име. Достиже 4 478 метара у небо и има два врха која су одвојена око 100 метара.

Иако је део Централних Алпа, Матерхорн стоји сам, без непосредних суседа. То објашњава предиван поглед на планину са свих страна и чини је веома фотогеничном.

Неки су подесно описали Матерхорн као да је у облику обелиска. Открива своје четири стране на четири стране света, и свака је јасно одвојена гребеном.

Матерхорн, упркос својој висини, није увек покривен снегом. У касно пролеће његове стрме стеновите зидине у горњем делу препуштају снежни покривач и лед сунчевој топлоти. Доле ниже, глечери на истоку и северозападу током целе године обавијају планину као бели појас око њеног струка.

Многи се обожаваоци питају како је настала ова неупоредива планина. Никакве гомиле крша око њеног подножја не могу се видети као остаци материјала од којег је исклесана. Сваки такав крш мора да је спран током безброј хиљада година њеног постојања. Какве снажне силе природе мора да су допринеле овом лепом призору!

Рана насеља

Алпска долина која води до подножја Матерхорна већ је била насељена за време Римске империје. Историја извештава да је 100. пре н. е., римски генерал Марије прошао Теодула пролазом, источно од Матерхорна, на висини од 3 322 метра. Овај планински пут коришћен је и током средњег века за превоз робе с југа на север.

У та времена становници су с великим поштовањем гледали на Матерхорн, чак и са сујеверним страхом. Никада не би покушали да се попну на планину, за коју су мислили да на њој сам Ђаво живи! Ко би други бацао лавине леда и снега и камење велико као куће?

Растуће интересовање за природну науку

Оно од чега су људи бежали касније је постало веома отмено у енглеском високом друштву. Интересовање за науку почело је да расте, што је узроковало да се истраживачи пењу на планину ради истраживања на таквим пољима сазнања као што су геологија, топографија и ботаника.

У ствари, 1857. у Лондону је основан Алпинистички клуб и многи богати Енглези путовали су за Француску, Италију или Швајцарску да би учествовали у освајању Алпа. Авантуристи су се пењали с врха на врх, укључујући и Мон Блан. Иако је ова планина највиша у Европи са 4 807 метара, задавала је мање тешкоћа алпинистима него Матерхорн.

Нису сви ови покушаји били само у име природне науке. Амбиција се ушуњала. Слава која следи првог, најхрабријег, најјачег, била је велики фактор. У то време у Енглеској, реч „спорт“ није значила ништа друго сем планинарење.

Лето 1865. било је најпрометније у алпинизму, нарочито у вези с Матерхорном. Ова фасцинантна пирамида била је један од последњих врхова који је остао неосвојен. Сматран је неприступачним и локални водичи одбијали су чак и да покушају. Њихов став је био: ’Било који други врх — само не Хорн.‘

Међутим, освајање Матерхорна било је неминовно. У раним 1860-им, бројни алпски врхови били су освојени. Алпинисти су учили из искуства и развијали су нове технике. Двадесетогодишњег Едварда Вимпера из Енглеске, послао је један лондонски уредник у Швајцарску да црта слике алпских предела за илустровање књиге о тој теми. Вимпер је био очаран планинама и алпинизам је постао његова страст. Освојио је многе врхове и у Француској и у Швајцарској и неколико пута је покушавао да се попне на Матерхорн. Али се Матерхорн није дао.

Матерхорн освојен!

Коначно, јула 1865. три различите алпинистичке групе случајно су се састале у Цермату — све три одлучне да се попну на Матерхорн. Притиснути временом јер је италијанска група могла доћи испред њих, три групе су одлучиле да се удруже у један корде или линију алпиниста везаних конопцем. Групу су сачињавали седам мушкараца — Едвард Вимпер и лорд Франсис Даглас, Чарлс Хадсон и његов млади пријатељ Хадо — сви Енглези — плус два Швајцарца и један француски водич кога су успели да унајме.

Напуштајући Цермат 13. јула ујутро, без журбе су пришли планини са истока и увидели су да су нижи делови били релативно лаки за пењање. Подигли су шатор на висини од око 3 300 метара и натенане уживали у одмору тог сунчаног дана.

Следећег јутра, 14. јула пре свитања, почели су да се пењу. Конопац им је био потребан само повремено. Неки делови су били тежи од других али су често заобилазили озбиљније препреке. Након што су се два пута одмарали, стигли су до најкритичнијег дела. Последњих 70 метара састојали су се од снежних поља и у 13.45 стигли су на врх. Матерхорн је био освојен!

Врх није показивао никакав траг људских посетилаца, па су очигледно они били први. Какав осећај! Око сат времена победоносна група уживала је са свих страна у погледу који је одузимао дах, а затим су се припремили да се спусте. Италијански алпинисти који су покушавали да се тог истог дана попну остали су далеко иза и вратили се кад су схватили да су изгубили трку.

Веома висока цена

Међутим, победа алпиниста скупо ће их коштати. Кад су при силаску дошли до опасног места, везали су се конопцем један за другога а најискуснији водич је био на челу. Упркос њиховој опрезности, најмлађи учесник се оклизнуо и пао на човека испод њега повукавши са собом и оне изнад. Будући да их је врисак упозорио, последња три човека успела су да се ухвате за неке стене. Али је конопац пукао и за трен ока прва четири човека су нестала низ литицу.

Укочени, Едвард Вимпер и два швајцарска водича остали су у веома критичном положају. Морали су да логорују те ноћи и да се следећег дана врате у Цермат. Тако се слава тог дана брзо претворила у катастрофу која је обележила преживеле до краја њиховог живота.

Три од четири тела су касније извађена из глечера, 1 200 метара ниже од места несреће. Четврти, лорд Даглас, никада није пронађен.

Они нису били последње жртве на литицама Матерхорна. Упркос чињеници да су многи конопци чврсто причвршћени у стену на различитим путањама горе или преко стеновитих зидина и уских пукотина и упркос повећаном искуству и у великој мери побољшаној опреми алпиниста, било је око 600 смртних случајева само на овој планини.

Опасности

Једна ствар која у великој мери доприноси опасности јесте време. Оно се може веома брзо променити. Дан може предивно започети, али пре него што особа буде свесна тога, густа магла или велики тамни облаци могу обавити пирамиду и може доћи до страшне олује. Овоме се могу придружити застрашујуће муње и громови, заједно с пљуском и завршити с тешким снежним падавинама. И све ово лепог сунчаног дана!

Ако алпинисте захвати оваква промена догађаја, они ће можда морати да проведу ноћ на отвореном, можда на малом делу који им једва омогућује да стоје. Температура може бити прилично испод тачке смрзавања. Испод је амбис. Тада би особа зажелела да је Матерхорн поздравила само издалека!

Једна друга опасност је камење које пада. Понекад непажљиви алпинисти сами проузрокују да камење пада. Међутим, у већини случајева узроци су природни. Промене температуре, лед и снег, киша која лије и жарко сунце, као и јаки ветрови који вију око Хорна, све то делује на стене, узрокујући да се одвајају велики комади. Понекад годинама остају на месту, попут велике гомиле тањира, али снежне лавине могу коначно узроковати да се они помере и падну.

Многи алпинисти су се чудили како је овај развој трајао хиљадама година а да је планина ипак задржала своју форму обелиска, не показујући никакве знаке промена у свом облику. Међутим, кад се упореди са прорачунатих 2,5 милијарди кубних метара стена, камење које пада није довољно значајно да промени његов облик. Ипак, оно узрокује повреде и губитак живота.

У међувремену, пењање на Матерхорн је за многе постало популарно. Неки водичи су били на његовом врху стотине пута. Такође, многи мушкарци и жене понављају подвиг, сваки пут бирајући различиту путању.

Али има и оних који покушавају али који признају да им околности нису наклоњене или им њихова сопствена способност, физичка кондиција или обука нису довољне. Стога се не успињу даље већ дозвољавају да разум тријумфује над славом „побеђивања“ Матерхорна.

Ипак, било да сте видели ову упечатљиву планину на фотографијама или у филмовима или сте стајали у близини са страхопоштовањем дивећи се њеним предивним нијансама приликом изласка или заласка сунца, можда сте се подсетили Великог Вајара. С дубоким поштовањем за дело његових руку, ваше срце и те како може понављати речи из Псалма 104:24: „Много ли је дела твојих, Господе! сва си их ти мудро уредио. Пуна је земља блага твога!“