Од наших читалаца
Породице с једним родитељем Управо сам примила свој примерак Пробудите се! од 8. децембра 1995, и прочитала серију чланака „Породице с једним родитељем — колико успешне могу бити?“ Не могу вам се довољно захвалити за ове чланке. Они су баш правовремени. Већ седам и по година сам самохрани родитељ и веома је тешко. Имам 15-годишњу кћерку која пролази кроз тежак и бунтован период. Такође, моја ситуација с послом је врло нестабилна. Захвална сам, међутим, што сам у скупштини Јеховиних сведока која је пуна љубави и подршке. Кад год ми је била потребна помоћ око мојих кола, или кад ми је једноставно требало да ме неко саслуша, моја браћа су увек била ту уз мене.
Д. Р., Сједињене Државе
Самохрани сам родитељ још од 1978. Као последица тога што патим од биполарне депресије, нисам увек била најбољи родитељ. У сваком случају, увек слушам часописе на касетама. Већ сам двапут преслушала ово издање, и оно се управо сада врти на мом касетофону. Све док часописи садрже такве предивне информације, осећам да ће моја породица успети!
Т. О., Сједињене Државе
Сида Више од три године служио сам као пуновремени јеванђелизатор. Сада, међутим, не могу. Имам сиду. Хвала вам што сте отворено обрадили ову тешку тему у чланку „Помагање онима што имају сиду“ (8. јул 1994). Увиђам да на срцу имате интересе свакога. Ипак, изгледа да су многи превидели оне делове чланка који су охрабривали на саосећање према оболелима и усредсредили се на споменуте „разумне мере предострожности“. То је као да је овај чланак пружио неку дозволу да се буде недружељубив. Не могу а да се не питам шта ће се десити кад ми буде много горе и кад ми заиста буде потребна љубав и подршка моје браће. Хоће ли неки одбити да ме посете због страха да не добију вирус?
М. Н., Сједињене Државе
Ценимо ове искрене коментаре. Наша намера није била да обесхрабримо пружање подршке жртвама сиде. Заиста, ми смо навели: „Темељено на тренутној општој сагласности, неформалан контакт не преноси сиду... Човек не треба претерано да се плаши да буде с људима који имају сиду.“ Предложене мере предострожности могу помоћи другима да осећају извесну меру заштите док се саосећајно опходе према жртвама сиде (Редакција).
Играчке Хвала вам за ове чланке (8. децембар 1994). Имам скоро 13 година и уживам у активностима ван куће, вештинама и умећима, и свирању клавира. Кад сам био млађи, са̂м сам правио играчке. Више волим да се бавим тим стварима него видео-играма јер ми пружају осећај успеха. Надам се да су ови чланци помогли другој деци да схвате колико те ствари могу бити забавне.
Ч. С., Сједињене Државе
Смрт Желим да вам кажем колико пуно ценим чланке „Млади питају...“ „Зашто је тата морао да умре?“ (8. децембар 1994) и „Како могу преболети татину смрт?“ (8. јануар 1995). Иако још увек имам своје родитеље, недавно ме је скрхала смрт две вољене особе. Ови чланци су ми донели велику утеху и показали ми како да изађем на крај с таквом несрећом.
Т. Х., Француска
Мој отац је умро у Дворани Краљевства након што је одржао један говор. Од тада се борим с тугом и гневом. Резоновао сам да није поштено да неко ко је толико вољен и ко је толико одан Јехови умре тако изненада. Након што сам детаљно прочитао ове чланке, осећао сам да Јехова посеже да залечи моје сломљено срце.
С. А., Нигерија
Мој отац је умро од рака, и било ми је јако тешко док сам покушавала да с тим изађем на крај. Било је запањујуће видети како се овај чланак тако јасно подудара с мојим личним осећањима. Оно што ме боли је што мој отац пропушта све оно што се управо сада дешава у мом животу. Управо сам започела свој животни сан: каријеру пуновременог јеванђелизатора. Толико сам желела да ме он види у тој улози. Немати његово дивно вођство и мудрост понекад је тешко, али знати да постоје други који се брину јесте велика утеха.
К. Т., Сједињене Државе