Пошасти у 20. веку
ЦРНА СМРТ у Европи из 14. века није довела до краја света, као што су многи предсказивали. Али како је с нашим временом? Да ли епидемије и болести нашег доба наводе на помисао да живимо у ономе што Библија назива ’последњим данима‘? (2. Тимотеју 3:1).
’Ма какви‘, можда мислите. Медицински и научни напреци сада нам помажу да разумемо и боримо се против болести више него у било које време у људској историји. Медицински научници су развили читав низ антибиотика и вакцина — моћног оружја против болести и микроба који их проузрокују. Побољшања у болничкој нези као и у прерађивању воде, санитарном систему и у припремању хране такође су помогла у борби против заразних болести.
Пре неколико деценија, многи су мислили да је борба скоро завршена. Велике богиње биле су искорењене, а и друге болести су биле мета искорењивања. Лекови су ефикасно савладавали безбројна обољења. Стручњаци за здравље су са оптимизмом гледали на будућност. Заразне болести биће побеђене; долазиће до победе за победом. Медицина ће победити.
Али она није победила. Данас заразне болести остају водећи узрок смрти у свету, и само 1996, оне су убиле преко 50 милиона људи. Оптимизам из прошлости замењује све већа забринутост за будућност. The World Health Report 1996, који је издала Светска здравствена организација (СЗО), упозорава: „Пуно од напретка који је постигнут у недавним деценијама ка побољшању људског здравља сада је у опасности. Стојимо на рубу глобалне кризе са заразним болестима. Ниједна држава није безбедна.“
Старе болести постају смртоносније
Један разлог за забринутост јесте тај што се добро познате болести, за које се једном мислило да су побеђене, враћају у облицима који су смртоноснији и тежи за лечење. Један пример јесте туберкулоза, болест за коју се некада сматрало да је практично под контролом у земљама у развоју. Али туберкулоза није ишчезла; она сада убија око три милиона људи годишње. Ако се мере држања под контролом не побољшају, очекује се да се током 1990-их код око 90 милиона људи развије та болест. У многим земљама, шири се туберкулоза која је отпорна на лекове.
Још један пример болести која се поново појављује јесте маларија. Пре четрдесет година, доктори су се надали брзом искорењивању маларије. Данас ова болест сваке године убије око два милиона људи. Маларија је ендемична, то јест увек присутна, у преко 90 земаља и претња је за 40 посто светског становништва. Комарци који преносе паразите маларије постали су отпорни на пестициде, а и сами паразити су постали тако отпорни на лекове да се доктори плаше да неке врсте маларије ускоро могу бити неизлечиве.
Болест и сиромаштво
Друге болести неумољиво сеју смрт упркос постојању ефикасног оружја за борбу против њих. Осмотрите, на пример, цереброспинални менингитис. Постоје вакцине за спречавање менингитиса и лекови за његово лечење. Почетком 1996, он се разбеснео у супсахарској Африци. Вероватно сте мало чули о томе; међутим, он је убио више од 15 000 људи — углавном сиромашне људе, већином децу.
Инфекције доњих респираторних органа, укључујући и упалу плућа, сваке године убију четири милиона људи, углавном децу. Мале богиње годишње убију милион деце, а велики кашаљ даљњих 355 000. Многи од ових смртних случајева исто су се могли спречити јефтиним вакцинама.
Око осам хиљада деце умире сваког дана од дијареичне дехидрације. Скоро сви ови смртни случајеви могли су се спречити добрим санитарним системима или чистом пијаћом водом, или давањем оралног рехидрационог раствора.
До већине ових смртних случајева долази у земљама у развоју, где је сиромаштво огромно. За око 800 милиона људи — приличан део светског становништва — није доступна здравствена нега. The World Health Report 1995 навео је: „Највећи убица у свету и највећи узрочник лошег здравља и болештина широм света наведен је скоро на крају списка Међународне класификације болести. Дата му је шифра Z59.5 — крајње сиромаштво.“
Новооткривене болести
Друге болести су чак придошлице, тек недавно откривене. СЗО је недавно изјавила: „Током протеклих 20 година, појавило се најмање 30 нових болести које прете здрављу стотина милиона људи. За већину ових болести не постоји начин лечења, лек или вакцина, а и могућност њиховог спречавања или контролисања је ограничена.“
Осмотрите, рецимо, ХИВ и сиду. Непознати пре само око 15 година, сада погађају људе на сваком континенту. Тренутно је вирусом ХИВ-а заражено око 20 милиона одраслих, а код више од 4,5 милиона развила се сида. Према Human Development Report 1996, сида је у Европи и Северној Америци сада водећи узрок смрти одраслих испод 45 година. Широм света, негде око 6 000 људи зарази се сваког дана — један на сваких 15 секунди. Процене наводе на помисао да ће број случајева сиде наставити да стрмоглаво расте. Према једној америчкој агенцији, до 2010. године очекује се да ће животни век афричких и азијских народа који су најтеже погођени сидом, опасти на 25 година.
Да ли је сида једина болест, или би могле да се појаве и епидемије других болести које би створиле сличну или још већу пустош? СЗО одговара: „Нема сумње, болести које су још увек непознате али су с потенцијалом да буду сида сутрашњице вребају из прикрајка.“
Фактори који микробу иду на руку
Зашто су стручњаци за здравље забринути око будућих епидемија? Један разлог јесте раст градова. Пре сто година, у градовима је живело само око 15 посто светског становништва. Међутим, прогнозе кажу да ће до 2010. године преко половине светског становништва живети у урбаним срединама, посебно у велеградовима мање развијених земаља.
Узрочници зараза бујају у густо насељеним срединама. Уколико град има добар стамбени простор, као и одговарајућу канализацију и водовод, и добру здравствену негу, ризик од епидемија је мањи. Али градови који најбрже расту јесу они који су у сиромашним земљама. Неки градови имају само један тоалет на сваких 750 или више људи. Многим урбаним срединама недостају и добри стамбени услови и безбедна пијаћа вода, као и медицински објекти. Тамо где стотине хиљада људи живе стиснуто у бедним условима, вероватноћа преношења болести знатно је повећана.
Да ли то значи да ће епидемије будућности бити ограничене на пренатрпане, сиромаштвом погођене велеградове? Журнал Archives of Internal Medicine одговара: „Стварно морамо разумети да мале области крајње беде, економске беспомоћности и њихових последица стварају најплоднију земљу за сејање заразе и надвладавају технологију остатка човечанства.“
Није лако ограничити болест на једно подручје. Велики број људи је у покрету. Сваког дана, око милион људи прелази међународне границе. Сваке седмице, милион њих путује између богатих и сиромашних земаља. Како се људи крећу, тако и смртоносни микроби иду за њима. The Journal of the American Medical Association запажа: „На избијање болести на било ком месту сада се мора гледати као на претњу већини земаља, а поготово оним које служе као главни чворови међународног путовања.“
Према томе, упркос медицинским напрецима 20. века, пошасти настављају да убиру жетву људских живота, а многи страхују да најгоре тек треба да дође. Али шта Библија каже о будућности?
[Истакнути текст на 4. страни]
Заразне болести остају водећи узрок смрти у свету, и само 1996, оне су убиле преко 50 милиона људи
[Оквир на 6. страни]
Отпорност на антибиотике
Многе заразне болести постају теже за лечење зато што су постале отпорне на антибиотике. Ево шта се дешава: када бактерије заразе особу, оне се непрестано умножавају, преносећи своје генетске особине на потомство. С настанком сваке нове бактерије, постоји изглед за мутацију — незнатну грешку у копирању која ће новој бактерији дати нову карактеристику. Вероватноћа да ће бактерија мутирати на начин који је чини способном да се одупре антибиотику изузетно је мала. Али, бактерије се умножавају на милијарде, понекад дајући три генерације потомства за један сат. Тако се деси нешто невероватно — ту и тамо се појави бактерија коју је тешко убити антибиотиком.
Зато, када заражена особа узима антибиотик, неотпорне бактерије се униште, и особа се вероватно осећа боље. Међутим, отпорне бактерије преживљавају. Али, сада се оне више не морају надметати за храну и територију с осталим микробима. Слободне су да се неометано умножавају. Пошто се једна једина бактерија може умножити у преко 16 милиона бактерија за само један дан, не прође дуго док особа поново не постане болесна. Међутим, сада је заражена врстом бактерија које су отпорне на лекове који би требало да их убију. Ове бактерије могу заразити и друге људе и с временом поново мутирати и постати отпорне на друге антибиотике.
Један уводни чланак за журнал Archives of Internal Medicine изјављује: „Брз развој отпорности бактерија, вируса, гљивица и паразита на садашњи терапеутски арсенал наводи особу да се пита не да ли, већ када ћемо изгубити овај рат између човека и света микроба.“ (Курзив наш.)
[Оквир на 7. страни]
Неке нове заразне болести од 1976.
Место првог
Година појављивања
бележења Назив болести или бележења
1976. легионарска болест Сједињене Државе
1976. криптоспоридиоза Сједињене Државе
1976. хеморагична грозница Ебола Заир
1977. вирус хантан Кореја
1980. хепатитис Д (делта) Италија
1980. лимфотропни вирус за људске Т-ћелије Јапан
1981. сида Сједињене Државе
1982. Е. коли 0157:H7 Сједињене Државе
1986. сточна сунђераста енцефалопатија* Уједињено Краљевство
1988. салмонела ентеритидис PT4 Уједињено Краљевство
1989. хепатитис Ц Сједињене Државе
1991. венецуеланска хеморагична грозница Венецуела
1992. вибрион колере 0139 Индија
1994. бразилска хеморагична грозница Бразил
1994. људски и коњски морбиливирус Аустралија
*Случајеви само код животиња.
[Извор]
Извор: СЗО
[Оквир на 8. страни]
Враћају се старе болести
Туберкулоза.Очекује се да ће од туберкулозе током ове деценије умрети преко 30 милиона људи. Због неефикасног лечења ове болести у прошлости, сада је туберкулоза која је отпорна на лекове глобална претња. Неке врсте су сада имуне на лекове који су некада ове бактерије уништавали без грешке.
Маларија. Ова болест годишње мучи и до 500 милиона људи, и убије 2 милиона. Контролу омета недостатак или злоупотреба лекова. Као последица тога, паразити маларије су постали отпорни на лекове који су их једном убијали. Оно што још компликује проблем јесте отпорност комараца на инсектициде.
Колера. Колера убија 120 000 људи годишње, углавном у Африци, где су епидемије постале распрострањеније и учесталије. Деценијама непозната у Јужној Америци, колера је погодила Перу 1991, и отада се шири по целом континенту.
Денга. Овај вирус који се добија од комараца, сваке године мучи процењених 20 милиона људи. Током 1995, најгора епидемија денге у Латинској Америци и на Карибима за 15 година, погодила је најмање 14 тамошњих земаља. Епидемије денге су у порасту због све већих градова, ширења комараца који преносе денгу и масовног кретања заражених људи.
Дифтерија. Програми масовне имунизације који су отпочели пре 50 година учинили су ову болест изузетно ретком у индустријским земљама. Међутим, од 1990, епидемије дифтерије бесне у 15 земаља источне Европе и бившем Совјетском Савезу. Сваки четврти човек који је добио ову болест умро је. Током прве половине 1995, извештено је око 25 000 случајева.
Бубонска куга. Током 1995, Светској здравственој организацији (СЗО) извештено је бар 1 400 случајева људске куге. У Сједињеним Државама и на другим местима, ова болест се проширила у области које су деценијама биле лишене ове куге.
[Извор]
Извор: СЗО
[Слика на 5. страни]
Упркос побољшањима у здравственој нези, медицина не може да заустави ширење заразних болести
[Извор]
WHO photo by J. Abcede
[Слика на 7. страни]
Болести се лако шире када људи живе стиснути у бедним условима
[Слика на 8. страни]
За око 800 милиона људи у земљама у развоју није доступна здравствена нега