Поглед у свет

Стопе смртности расту код жена пушача

Недавно истраживање које је објављено у журналу The Canadian Journal of Public Health открива да се међу Канађанкама број смртних случајева повезаних с пушењем повећао са 9 009 у 1985. на 13 541 у 1991. Та анкета процењује да ће до 2 010. више жена него мушкараца умрети због пушења ако се наставе садашњи трендови. Према новинама The Toronto Star, процењује се да је у 1991. било 41 408 смртних случајева који су приписани пушењу (27 867 мушкараца и 13 541 жена). У Сједињеним Држава, број смртних случајева због рака на плућима међу женама пушачима шестоструко се повећао између 60-их и 80-их, каже др Мајкл Тун из Америчког удружења за лечење рака. Истраживачи закључују да у Сједињеним Државама „пушење цигарета остаје кудикамо највећи појединачни узрок превремене смрти који се може спречити“, извештавају торонтске новине The Globe and Mail, у Канади.

Дрога у немачким школама

Једно истраживање међу више од 3 000 ученика у северној Немачкој открива широку употребу зависних супстанција у школама. Према недељном часопису Focus, скоро половина ученика у старости од 17 година лично је користила незакониту дрогу, а више од трећине су садашњи корисници. Професор Петер Штрук је објаснио да „у многим средњим школама у Хамбургу, налазите школарце у старости од 16 или 17 година који стално наизменце узимају стимулативна средства и средства за смирење“. Али зашто је употреба дроге тако раширена? Професор Клаус Хурелман је дао три разлога за узимање дроге међу младима: досађивање са животом, осећај да се добија премало признања за лично достигнуће и притисак вршњака.

Изванредни путници

Један лутајући албатрос је прелетео 26 000 километара за 72 дана а сива фока је препливала 5 000 километара за три месеца. Научници за конзервацију су открили те запањујуће подвиге издржљивости након што су поставили мајушне радио предајнике на одабраним албатросима и фокама да би сателитом пратили њихова кретања. У једној етапи, албатрос је прелетео скоро 3 000 километара за четири дана преко јужног Пацифичког океана. Фока је пливала до 100 километара дневно између Шкотске и Фарских острва и показала запањујућу способност да тачно плови преко отвореног мора, запажају лондонске новине The Times. Шта је подстакло та оба маратонска путовања? Потрага за храном, каже извештај.

„Светско тело без имало душе“

„На три дана прошле недеље, вође са свих континената су се сакупиле на 50-годишњој рођенданској забави Уједињених нација да би одржале велике говоре о светском стању“, известиле су прошлог октобра новине The New York Times. Међутим, очигледно је да је један важан саставни део недостајао тим бројним „великим говорима“ — искреност. „Попут политичара широм света“, рекао је Times, „обећавали су оно што неће испунити и критиковали су неког другог за своје недостатке.“ Након што су цитирале осморицу националних вођа чије су се речи сукобиле с њиховим делима у земљи, новине су донеле закључак како би гласила њихова најважнија порука: „Свете, заборави шта радим; слушај шта говорим.“ Није ни чудо што су новине U.S.News & World Report Уједињене нације назвале „светско тело без имало душе“.

Пчеле-радилице с високом температуром

Јапанске пчеле-радилице бране се од напада џиновског стршљена тако што га убијају својом телесном топлотом, извештава часопис Science News. Након што открију присутност стршљена, пчеле-радилице маме непријатеља у гнездо, где га стотине радилица хватају и праве лопту око њега. Затим, „пчеле лепршају и за неких 20 минута подижу температуру лопте до смртоносних 47° C“, запажа часопис. Будући да јапанске пчеле-радилице могу поднети температуру и до 50° C, тај маневар им не шкоди. Међутим, не упадају сви стршљенови као жртве у замку пчеле-радилице. Будући да „20 до 30 стршљенова могу убити колонију од 30 000 пчела за три сата“, огромни стршљенови могу савладати пчеле-радилице тако што изводе масовни напад. „У тим случајевима“, каже часопис News, „они преузимају гнездо и сакупљају ларве пчела и лутке.“

Крст — симбол насиља?

Неки теолози сумњају у исправност крста као симбола хришћанства због његове повезаности с насиљем, извештавају новине The Dallas Morning News. Теолози охрабрују на употребу симбола који пре указују на Исусов живот него на његову смрт. Крст „потхрањује обожавање смрти“, рекла је Кетрин Келер, теолог са института Drew University Theological School у Медисону, у Њу Џерсију, у САД. „Нико не би желео електричну столицу или омчу као кључни симбол вере, али то бисмо користили да је влада данас убила Исуса.“

Водене бубе прискачу у помоћ

Скромне водене бубе могу обезбедити решење проблема загађених домаћих водених путева, извештавају лондонске новине Independent. Пројекат опоравка који је сада у току указао је на то. Прво, биолози су из речног језера Ормезби, у Норфоку, у Енглеској, уклонили 9,5 тона рибе која се храни воденим бубама. То је омогућило бубама да напредују и да прождру алге које загађују језеро. Друге биљке затим клијају под водом из сакривених семена и враћају се птице као што су црне лиске и лабудови. Коначно ће се и рибе поново убацити и процењује се да ће за неколико година читав екосистем бити враћен на старо. Конзерватори у Европи са интересовањем пазе на исход тог пројекта.

Избегавање греха

„Шта се само десило греху?“, пита часопис Newsweek. „Хитан осећај личног греха готово је нестао у данашњем оптимистичном стилу у америчкој религији.“ Парохијани „не желе да чују проповеди које би могле уздрмати њихово самопоштовање“, и међу католицима, „редовно исповедање свештенику постало је обред прошлости“. Свештеници који се такмиче плаше се да не отуђе своја стада. Многи „рутински осуђују таква ’системска‘ друштвена зла као што су расизам [и] сексизам“, наводи чланак. „Али њихови гласови су чудно пригушени кад се ради о домаћим темама — попут развода, поноса, похлепе и охоле личне амбиције.“

„Отисци прстију“ драгуља

Британке поседују 39 милиона комада дијамантског накита у приближној вредности од 17,5 милијарди америчких долара и сваке године украду се предмети у вредности од 450 милиона америчких долара. Већини накита која је на овај начин изгубљена не може се ући у траг. Племенити метали у које су постављени дијаманти убрзо се топе. Затим се драго камење поново поставља. Међутим, радећи посредством централног компјутера, јувелири ће сада моћи да убаце у меморију компјутера уникатне грешке сваког камена. Те „отиске прстију“ открива ласерски зрак мање густине који очитава мањкавости сваког камена — не постоје два иста камена. Једини начин на који би лопови могли надмудрити тај заштитни систем био би да поново брусе камење, што је веома скуп посао, а и смањује њихову вредност, извештава лондонски The Sunday Times.

Упозорење на опасност од ватромета

Званичници извештавају да се „сваке године приближно 12 000 особа лечи на ургентном центру у САД због повреда повезаних с ватрометом“, изјављује Недељни извештај о морбидности и смртности (НИМС). Тај извештај, којег је саставила Комисија за осигурање потрошачког производа за године од 1990. до 1994, процењује да су 20 процената свих повреда узрокованих ватрометом повреде ока. Оне су, каже НИМС, „често озбиљне и могу узроковати трајно смањење оштрине вида или слепило“. Такође је вредно запазити да од повреда ока очигледно страда више посматрача него они који рукују ватрометом.

„Потенцијална темпирана бомба“

Отприлике 45 процената светског становништва сада живи у градовима, извештава часопис Focus, и процењује се да ће до 2 000. године половина становништва бити становници града. Већи део северне Европе, Италије и источни део Сједињених Држава имају прилично велику густину становништва, а Египат, Индија, Јужна Африка и делови Кине имају неке густо насељене градове усред сеоске околине. Међутим, сателитско оцртавање сада открива да је само три до четири процената земље урбанизовано. Али са 61 милионом људи који се годишње досељава у градове, углавном у земљама у развоју, густина становништва у тим урбаним подручјима се повећава јер „градови не могу расти истом брзином као и њихово становништво“, запажа часопис Focus, додајући: „Ова ситуација је потенцијална темпирана бомба.“