Милиони живота одлазе у дим

ОН ЈЕ један од најбоље продаваних потрошачких производа на свету. Он командује армијама лојалних купаца и поседује тржиште које се рапидно проширује. Његове одушевљене компаније хвале се импресивним профитима, политичким утицајем и престижом. Једини проблем је тај што његове најбоље муштерије стално изумиру!

The Economist запажа: „Цигарете су међу најпрофитабилнијим потрошачким производима на свету. Оне су такође једини (законити) производи који, употребљени према намени, претварају већину својих корисника у зависнике и често их убијају.“ Ово значи велике профите за дуванске компаније, али огромне губитке за њихове муштерије. Према Центрима САД за контролисање болести и превенцију, отприлике пет милиона година живота одрезано је од живота̂ америчких пушача сваке године, приближно један минут за сваки минут проведен у пушењу. „Пушење убија 420 000 Американаца годишње“, извештава часопис Newsweek. „То је 50 пута више него незаконите дроге.“

Широм света, три милиона људи годишње — шесторо сваког минута — умире од пушења, према књизи Морталитет од пушења у развијеним земљама 1950–2000. (Mortality From Smoking in Developed Countries 1950-2000), коју су издали Британска империјална фондација за истраживање рака, СЗО (Светска здравствена организација) и Америчко удружење за рак. Ова анализа светских трендова пушења, до сада најобухватнија, покрива 45 земаља. „У већини земаља“, упозорава Ричард Пито (Richard Peto) из Империјалне фондације за истраживање рака, „најгоре тек треба да дође. Уколико тренутни обрасци пушења и даље потрају, онда ће до времена кад млади пушачи данашњице стигну у своје средње или позне године постојати око 10 милиона смртних случајева од дувана годишње — један смртни случај сваке три секунде.“

„Пушење није налик ниједној другој опасности“, каже др Алан Лопез из СЗО. „Оно ће коначно убити једног од два пушача.“ Мартин Веси (Martin Vessey) из Одељења за јавно здравље на Оксфордском универзитету слично каже: „Ова открића у раздобљу од 40 година воде до ужасавајућег закључка да ће половину свих пушача њихова навика коначно убити — што је истински застрашујућа помисао.“ Од 1950-тих, од пушења је умрло 60 милиона људи.

То је такође истински застрашујућа помисао за дуванске компаније. Ако три милиона људи сваке године широм света сада умире од узрока повезаних с пушењем, и ако многи други прекидају с пушењем, онда се годишње мора пронаћи више од три милиона нових корисника.

Један извор се појавио због онога што дуванске компаније поздрављају као ослобођење жена. То да жене пуше јесте већ неколико година реализована чињеница у земљама Запада, а сада се она сели у места где се то обично сматрало срамотом. Дуванске компаније намеравају да све то промене. Оне желе да женама помогну да прослављају своје новопронађено богатство и ослобођење. Специјалне марке цигарета за које се тврди да имају мање катранског и никотинског садржаја маме жене пушаче које установљавају да је такво пушење мање грубо. Друге цигарете су парфимисане или имају дугачак, витак облик — што представља изглед који се жене можда надају да ће пушењем постићи. Рекламе дувана у Азији приказују младе, шик азијске моделе заводљиво обучене у западњачку елеганцију.

Међутим, стопе смртних случајева повезаних с пушењем држе корак с „ослобођењем“ жена. Број жртава рака плућа међу женама у Британији, Јапану, Норвешкој, Пољској и Шведској у последњих 20 година се удвостручио. У Сједињеним Државама и Канади, стопе су порасле за 300 посто. „Далеко си догурала, мала!“ изјављује једна реклама за цигарете.

Нека дуванска предузећа имају своју сопствену стратегију. Једна филипинска компанија у тој претежно католичкој земљи дистрибуисала је бесплатне календаре који су имали портрет девице Марије и слогане њихове марке цигарета дрско постављене испод ове иконе. „Никад раније нисам видела ништа слично“, рекла је др Розмари Ербен (Rosmarie Erben), азијски здравствени саветник СЗО. „Они су покушавали да повежу мотив иконе с дуваном, како би учинили да се филипинске жене осећају лагодно уз идеју о пушењу.“

У Кини процењених 61 посто одраслих мушкараца пуши, у односу на само 7 посто жена. Западњачке дуванске компаније држе своје око на „ослобођењу“ ових љупких оријенталних дама, од којих су милиони њих биле тако дуго лишене „задовољстава“ њихових гламурозних западњачких сестара. Ипак, једини големи проблем је: већину димова обезбеђују дуванске компаније које поседује држава.

Међутим, западњачке компаније постепено изнуђују отварање врата. Уз ограничене могућности рекламирања, неке дуванске компаније гледају да своје будуће муштерије дотерају на један неприметан начин. Кина увози филмове из Хонгконга, а у многима, глумци се плаћају да пуше — заиста суптилно убеђивање!

Уз непријатељство које расте на фронту код куће, просперитетне америчке дуванске компаније шире своје пипке како би загрлиле нове жртве. Чињенице показују да су своју кобну намеру усмерили ка нацијама у развоју.

Здравствени службеници широм света оглашавају упозорење. Наслови објављују: „Африка бије битку с новом кугом — пушењем цигарета.“ „Дим се у Азији претвара у ватру док се тржиште цигарета нагло повећава.“ „Стопе пушења у Азији водиће до епидемије рака.“ „Нова борба трећег света везана је за дуван.“

Афрички континент је ударен сушом, грађанским ратом, и епидемијом сиде. Па ипак, др Кит Бол (Keith Ball), британски кардиолог каже: „Осим нуклеарног рата или глади, пушење цигарета јесте највећа појединачна претња за будуће здравље Африке.“

Мултинационални гиганти унајмљују локалне фармере да узгајају дуван. Фармери секу дрвећа која су крајње потребна за кување, грејање и становање, и користе их као гориво за конзервацију дувана. Они узгајају уносне дуванске усеве уместо мање профитабилне усеве за јело. Осиромашени Африканци обично троше велике делове својих оскудних прихода на цигарете. Тако афричке породице вену због неисхрањености док се кофери западњачких дуванских компанија дебљају од профита̂.

Африка, источна Европа и Латинска Америка, на све њих циљају западњачке дуванске компаније, које свет у развоју виде као једну гигантску прилику за бизнис. Али густо насељена Азија је од свих њих далеко највећи златни рудник. Само Кина тренутно има више пушача него читаво становништво Сједињених Држава — 300 милиона. Они попуше запрепашћујућих 1,6 трилиона цигарета годишње, једну трећину укупног броја попушених у свету!

„Лекари кажу да здравствене импликације дуванског бума у Азији нису ништа мање од стравичних“, извештава The New York Times. Ричард Пито процењује да ће од десет милиона очекиваних смртних случајева у повезаности с пушењем сваке године у следеће две или три деценије, два милиона бити само у Кини. Педесет милиона кинеске деце која су данас жива могу умрети од обољења повезаних с пушењем, каже Пито.

Др Нигел Греј (Nigel Gray) сажео је то на овај начин: „Историја пушења током прошлих пет деценија у Кини и источној Европи осуђује те земље на озбиљну епидемију дуванских обољења.“

„Како један производ који изазива 400 000 случајева преране смрти сваке године у САД, производ за који се влада САД напорно труди да својим грађанима помогне да га оставе, одједном постаје другачији изван америчких граница?“ запитао је др Пракит Ватисатокит (Prakit Vateesatokit), из Антипушачке кампање Тајланда. „Да ли здравље постаје небитно кад се тај исти производ извози у друге земље?“

Растући дувански интереси имају снажног савезника у влади САД. Заједнички они се боре да стекну ослонце у иностранству, а нарочито на азијским тржиштима. Годинама је америчким цигаретама био забрањен улаз у Јапан, Тајван, Тајланд и друге земље, у којима су неке владе имале сопствене монополе над дуванским производима. Антипушачке групе протестовале су против увоза, али администрација САД махнула је убедљивим оружјем — казненим царинама.

Од 1985. надаље, под интензивним притиском владе САД, многе азијске земље су отвориле своје капије, и америчке цигарете су наврле унутра. Извоз цигарета САД у Азију скочио је за 75 посто 1988.

Можда су деца најтрагичније жртве ових дуванских ратова. Једно испитивање о којем је извештено у публикацији The Journal of the American Medical Association каже да „деца и тинејџери сачињавају 90 % свих нових пушача.“

Један чланак у часопису U.S.News & World Report процењује број пушача тинејџера у Сједињеним Државама на 3,1 милион. Сваког дана 3 000 нових регрута почињу с пушењем — 1 000 000 годишње.

Једна реклама за цигарете приказује једну забавољубиву цртану камилу, која тражи провод, често с цигаретом која виси на њеним уснама. Ова реклама за цигарете оптужена је да омладину мами у робовање никотину пре него што схвати здравствене ризике. У року од три године пуштања ове рекламе, дуванске компаније су имале пораст од 64 посто у продаји адолесцентима. Једна студија на Медицинском колеџу Џорџије (САД) утврдила је да је 91 посто анкетираних шестогодишњака препознало овај лик који пуши из цртаћа.

Још један популарни лик на цигаретама јесу слободњачки мачо каубоји чија је порука, према једном тинејџеру, „Кад пушиш, ти си незаустављив.“ Каже се да највише продавани потрошачки производ на свету јесте једна цигарета која диктира цене за 69 посто тржишта међу пушачима тинејџерима и јесте најрекламиранија марка. Као додатни подстицај, са сваким паклом иду и купони, који се замењују за џинс, шешире и спортску одећу, популарним међу младима.

Препознајући огромну снагу рекламирања, антипушачке групе су успеле да у многим земљама прогнају дуванске рекламе с телевизије и радија. Међутим, један начин на који сналажљиви дувански рекламери надмудрују систем јесте да стратешки постављају рекламне плакате на спортским догађајима. Стога, једна емитована утакмица, с широком младом публиком, може у првом плану приказати њиховог омиљеног играча прибраног за акцију и надвисујући рекламни плакат за цигарете који вири у позадини.

У центрима града или испред школа, вешто одевене жене у мини сукњама или у каубојским или сафари оделима деле бесплатне цигарете жељним или радозналим тинејџерима. У просторима с видео-играма, у дискоима и на рок концертима, свима се бесплатно деле узорци. Тржишни план једне компаније који је процурио у штампу показао је да је једна посебна марка цигарета у Канади била усредсређена на мушкарце који говоре француски од 12 до 17 година.

Та бестидно нападна порука јесте да пушење доноси задовољство, добру кондицију, мужевност и популарност. „Тамо где сам ја радио“, рекао је један саветник за рекламирање, „ми смо се својски трудили да утичемо на децу која су имала 14 година да започну с пушењем.“ Рекламе у Азији осликавају здраве, младе западњачке атлетске типове који се проводе на плажама и теренима за игре с лоптом — наравно, док пуше. „Западњачки модели и животни стилови стварају гламурозне стандарде за опонашање“, приметио је један маркетиншки журнал, „а азијским пушачима тога никад није доста.“

Након што потроше милијарде долара на рекламу, дувански трговци постижу огромне успехе. Један специјалан извештај часописа Reader’s Digest показао је да је пораст у броју младих пушача алармантан. „На Филипинима“, каже овај извештај, „22,7 посто особа испод 18 година сада пуши. У неким латиноамеричким градовима, стопа тинејџера износи запањујућих 50 посто. У Хонконгу, деца са само седам година пуше.“

Међутим, чак и ако дуван слави своје освајање у иностранству, дуванске компаније су болно свесне олујних облака који се код куће скупљају. Какве су шансе да дуван прегрми ову олују?

[Истакнути текст на 3. страни]

Његове најбоље муштерије стално изумиру

[Истакнути текст на 5. страни]

Азија, најновија поља за убијање

[Истакнути текст на 6. страни]

90 посто свих нових пушача — деца и тинејџери!

[Оквир на 4. страни]

Смртоносни рецепт — шта се налази у једном диму?

Произвођачи могу користити чак и до 700 различитих хемијских додатака, а закон дозвољава компанијама да своје листе задрже у тајности. На тим листама, ипак, налазе се тешки метали, пестициди и инсектициди. Неки састојци су толико токсични да је незаконито бацити их у отпад којим се насипа земљиште. Тај грациозни колут дима цигарете носи са собом отприлике 4 000 супстанција, укључујући арсеник, ацетон, бутан, угљен-моноксид и цијанид. Плућа пушача и људи у околини изложена су најмање 43 супстанција за које се зна да изазивају рак.

[Оквир на 5. страни]

Непушачи у опасности

Да ли живите, радите, или путујете с тешким пушачима? Ако је то случај, могли бисте бити у повећаној опасности од рака плућа и обољења срца. Једна студија из 1993. Агенције САД за заштиту околине (EPA) закључила је да дувански дим из околине (ETS) представља карцином из Групе А, најопасније групе. Овај масивни извештај анализирао је резултате 30 студија обухватајући спирални дим с врха цигарета као и издахнути дим.

EPA криви пасивно пушење за 3 000 смртних случајева од рака плућа сваке године у Сједињеним Државама. Америчко медицинско удружење је у јуну 1994. поткрепило ове закључке једном објављеном студијом која је показивала да жене које никада нису пушиле али су биле изложене ETS-у су у 30 посто већој опасности од добијања рака плућа у односу на друге доживотне непушаче.

За малу децу, изложеност пушењу има као последицу 150 000 до 300 000 случајева бронхитиса и упале плућа годишње. Пушење појачава симптоме астме код 200 000 до 1 000 000 деце сваке године у Сједињеним Државама.

Америчко удружење за срце процењује да се чак 40 000 смртних случајева годишње дешава због обољења срца и крвних судова изазваних ETS-ом.

[Слике на 7. страни]

Гламурозни азијски модел и мете