ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА Watchtower
ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА
Watchtower
српски (ћирилица)
  • БИБЛИЈА
  • ПУБЛИКАЦИЈЕ
  • САСТАНЦИ
  • g96 8. 5. стр. 15-19
  • Вулкани — јесте ли у опасности?

Видео-садржај није доступан.

Нажалост, дошло је до грешке приликом учитавања видеа.

  • Вулкани — јесте ли у опасности?
  • Пробудите се! – 1996
  • Поднаслови
  • Сличан материјал
  • Активни вулкани — где су?
  • Које су опасности?
  • Можете ли ризик свести на најмању могућу меру?
  • Живот у сенци успаваног дива
    Пробудите се! – 2007
  • Острва у изградњи
    Пробудите се! – 1998
  • Природне катастрофе и људски фактор
    Пробудите се! – 2005
  • Попокатепетл — мексички величанствени, претећи вулкан
    Пробудите се! – 1997
Више
Пробудите се! – 1996
g96 8. 5. стр. 15-19

Вулкани — јесте ли у опасности?

ЕРУПТИВНИ вулкани, који бљују врућ пепео и потоке усијане лаве, стварају неке од најспектакуларнијих испољавања природне енергије на земљи. Можда ви нисте лично били очевици једног таквог догађа, али сте можда уживали у купању у вулканским врелим изворима или сте се наслађивали храном која је узгајивана на плодном земљишту сачињеном од вулканског пепела. Неки чак у својим домовима имају користи од геотермалне енергије.

Међутим, недавно су многи који живе близу активних вулкана били очевици смрти и уништења узрокованих вулканским катастрофама. Од жестоке експлозије планине Ст. Хеленз на југозападу државе Вашингтон, у САД, 18. маја 1980, разни делови света били су изложени наизглед немилосрдном налету смртоносних вулканских ерупција. Губитак броја живота током тог периода превазишао је свеукупни губитак који је забележен у протеклих седам деценија, а материјална штета износи стотине милиона долара. Скоро да су се догађале катастрофе када је вулкански пепео ношен ветром узроковао да авиони изгубе снагу, приморавајући их на принудно слетање.

Најразорније су биле ерупције и потоци блата након њих, на планини Пинатубо, на Филипинима, где је збрисано десетине хиљада домова, и на планини Невадо дел Руиз, у Колумбији, где је усмрћено више од 22 000 људи. Могуће је и више катастрофа. Стручњаци који проучавају вулкане, Роберт Тилинг и Питер Липман с Геолошког прегледа у САД, наводе да ће „до 2 000. године, број становника који су у опасности од вулканских несрећа вероватно порасти на најмање 500 милиона“.

Стога можда налазите да је мудро питати: ’Живим ли и ја близу активног, или потенцијално активног, вулкана? Које врсте ерупција су најопасније и могу ли оне водити до чак смртоноснијих претњи од других врста ерупција? Ако живим на подручју коме прети опасност од вулкана, шта могу урадити како бих опасност свео на најмању могућу меру?‘

Активни вулкани — где су?

Можете се изненадити ако сазнате да живите близу неког успаваног вулкана и да бисте били неизбежно погођени ако би се десило да се пробуди. Научници који проучавају вулкане (познати као вулканолози) у недавним деценијама били су успешни не само у откривању активних и угашених вулкана, већ и у разумевању тога зашто су вулкани склони да се појављују на извесним местима.

Погледајте карту (страна 17), која показује положаје неких од више од 500 вулкана који су забележени као активни. Живите ли близу неког вулкана? На другим местима, гејзери, фумароле и врели извори откривају присутност других угашених вулкана; они такође имају потенцијал за будућу активност. Више од половине активних вулкана нанизани су дуж ивица Пацифика, сачињавајући оно што је познато као Огњени појас. Неки од тих вулкана јављају се на континентима, као што су на Каскадским планинама Северне Америке и на Андима Јужне Америке, док други стварају ланце острва у океану, као што су Алеутска острва, у Јапану, Филипини и јужна Индонезија. Вулкани су уобичајени и на Медитерану и близу њега.

Научници су установили да се ти вулкани налазе дуж граница огромних, покретних слојева коре или плоче, нарочито тамо где се океанска плоча спушта испод континенталне плоче. Тај процес се зове субдукција. Топлота која настаје тим процесом производи магму (истопљену стену) која излази на површину. Осим тога, изненадна кретања између плоча узрокују снажне земљотресе на многима од тих истих подручја која доживљавају вулканске ерупције.

Вулкани се могу формирати и тамо где се плоче размичу. Многе од тих ерупција одигравају се на дну океана и човек их не може видети. Међутим, ако живите на острвској земљи Исланду, смештени сте на врх гребена Рејкјанес који се спаја са Срдењоатланским гребеном, где се плоче које укључују Северну и Јужну Америку размичу од оних које укључују Европу и Африку. У неколико других случајева, изоловане вреле тачке испод слојевитих плоча стварале су огромне вулкане на Хавајима и на афричком континенту.

Које су опасности?

Ниво опасности која прети од вулкана одређује се његовом недавном историјом активности, укључујући и величину вулканских ерупција и с тим повезане опасности. Величина и приправност становништва које живи у опасној зони представља једну меру ризика. Хајде најпре да испитамо опасности.

Опасније експлозивне ерупције, углавном, ствара магма богата силицијум-диоксидом. Та врста магме има велику густину и може привремено запушити вулкан све док гасови не створе довољан притисак како би експлозијом отворили вулкан. Магма богата силицијум-диоксидом очвршћује се у стене светле боје и уобичајена је за вулкане дуж ивица плоча. До експлозија може доћи и кад магма која се подиже дође у додир с водом и муњевито је претвара у пару. Врели пепео који су створиле експлозивне ерупције може бити смртоносан — три вулкана су 1902. на карипско-централноамеричком подручју убила више од 36 000 људи у периоду од шест месеци.

С друге стране, океанске вреле тачке и вулкани настали размицањем плоча и многи други, најчешће су састављени од тамног базалта, који садржи мало силицијум-диоксида али је богат гвожђем и магнезијумом. Базалтна магма је течна и углавном доводи до слабе експлозије или неексплозивних ерупција и такође до потока лаве који се споро крећу, а које људи релативно лако могу избећи. Ипак, те ерупције могу бити дуговечне — вулкан Килауеа на острву Хаваји непрекидно избија још од јануара 1983. Иако су такве ерупције имале за последицу велику материјалну штету, ретко да је било повреда или смртних случајева.

Неке ерупције таложе на рубу вулкана огромне количине ослобођеног пепела што може довести до одрона стена или, кад је помешан са огромном количином снега, леда или воде, може створити тежак муљ који може брзо спрати долине. Такви потоци блата (такође познати као лахари, од индонежанског израза за лаву) из вулкана могу се километрима протезати, можда и дуго након што су ерупције престале.

Нарочито далекосежни, али ретки у историји, јесу цунами — џиновски океански таласи које ствара ерупција у океану или подморски одрони стена дуж руба избоченог вулкана. Ти енергични таласи могу се кретати брзином од стотине километара на сат. Иако су цунами веома ниски над дубоким океаном, и уопште не представљају никакву претњу бродовима који пролазе, њихова висина брзо расте у близини копна. Ти се таласи уздижу високо изнад врхова кућа и многих зграда. Године 1883. када је Кракатау експлодирао, 36 000 људи је изгубило свој живот кад је цунами ударио у обале Јаве и Суматре.

Друге опасности од вулкана које могу наудити или пореметити живот укључују вулкански пепео и фрагменте који падају, атмосферске ударне таласе које стварају експлозивни удари, отровне димове, киселе кише и замљотресе. С бројем веома ризичних вулкана који су идентификовани широм света и с безброј потенцијалних ризика, значајна процена опасности од вулкана заиста је комплексан, изазован задатак.

Можете ли ризик свести на најмању могућу меру?

Док светско становништво расте, све већи број људи живи на потенцијално опасним вулканским подручјима. Из тог разлога, као и због недавног пораста вулканске активности широм света, вулканолози су појачали своје напоре да ублаже опасност од вулкана. У неким случајевима, прогнозе и предвиђања ерупције били су успешни и животи су били спасени. Шта чини основу за таква предвиђања?

Земљотреси обично претходе ерупцијама у вулкану или у његовом подземном систему канала, сигнализирајући кретање магме нагоре. Док се магма навелико гомила у вулкану, ствара се притисак. Ослобађају се гасови и температура и киселост подземне воде могу се повећати. Такође се могу појавити мање ерупције пре једне велике. Све те активности могу се пратити.

Далеко пре ерупције, геолози могу наслутити потенцијалне ризике испитивањем записа стене. Много пута се врсте вулканских потока и споредне опасности понављају или ерупције наликују ерупцијама проучаваних вулкана. Засноване на таквим подацима, нацртане су карте које показују најризичнија подручја многих вулкана.

Стога, кључеви за спасавање живота од опасности од вулкана укључују процену ризика и праћење вулкана од стране вулканолога као и рано упозорење на предстојећу катастрофу од стране локалних власти. Насупрот земљотресима, који још увек у великој мери измичу предвиђањима, многи еруптивни вулкани могу бити довољно прецизно праћени да људи који су у опасности могу бити евакуисани пре опустошујућег догађаја. Напуштање опасног подручја је пресудно, јер углавном грађевине које су направили људи нуде мало или нимало заштите од жестине и топлоте вулканских потока и експлозија и разорних сила одрона камења, потока блата и цунамија.

Иако су учињени напори вредни похвале да се смањи данак у људима који односе вулканске ерупције и с тим повезане опасности, човек је и даље немоћан да с потпуном тачношћу предвиди ерупције и с тим повезане катастрофалне активности како би засигурао потпуну сигурност од опасности од вулкана. Чак су и неки који су пратили вулкане погинули јер су били захваћени неочекиваном ерупцијом. Међутим, ако живите близу неког потенцијално активног вулкана, треба да пазите на сва упозорења од стране локалних власти. Уколико радите тако, у великој мери ћете повећати ваше шансе да преживите вулканску катастрофу (Приложио један астрогеолог).

[Оквир на 18. страни]

Прогнозирање вулканских ерупција из свемира?

Замислите мерење површинског кретања вулкана у прецизности од једног центиметра посредством сателита који су 20 000 километара изнад земље — а крећу се ништа мање од пет километара у секунди. То је постало могуће посредством Глобалног система за локализовање (ГСЛ), који се састоји од неколико сателита осим стратешки постављених радио пријемника на земљи. За свако мерење, прецизно се прате локације најмање четири сателита. Време се мери атомским часовницима, који су изузетно тачни. Та мерења, могућа у скоро свим временским условима, имају неколико предности у односу на методе мерења са земље. ГСЛ-ова мерења могу значајно унапредити прогнозирање вулканских ерупција, чему могу претходити године проширења вулкана. Та технологија се већ употребљава за вулкане на Исланду, у Италији, Јапану и Сједињеним Државама.

[Мапа на 17. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Активни вулкани и слојевите плоче света

Активни вулкани

Границе плоче

Горе су представљени неки од више од 500 активних вулкана

[Извор]

Mountain High Maps™ copyright © 1993 Digital Wisdom, Inc.

[Слика на 16. страни]

Пепео из Унзен вулкана, у Јапану, који пада на стамбени крај

[Извор]

Orion Press-Sipa Press

[Слика на 16. страни]

Ерупција планине Ст. Хеленз

[Извор]

USGS, David A. Johnston, Cascades Volcano Observatory

[Слика на 16. страни]

Планина Етна, на Сицилији, недавно је 15 месеци избацивала лаву

[Извор]

Jacques Durieux/Sipa Press

[Слика на 17. страни]

Планина Килауеа, на Хавајима, острву је додала око 200 хектара земље

[Извор]

©Soames Summerhays/ Photo Researches

    Публикације на српском (1979-2025)
    Одјава
    Пријава
    • српски (ћирилица)
    • Подели
    • Подешавања
    • Copyright © 2025 Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania
    • Правила коришћења
    • Правила приватности
    • Подешавање приватности
    • JW.ORG
    • Пријава
    Подели