Гледиште Библије
Да ли је плесање за хришћане?
„НЕ МОГУ ово да гледам. Морам да изађем напоље“, шапнуо је млади човек својој жени кад је устао са свог места и изашао из собе да се прошета на свежем ноћном ваздуху. Било га је срамота.
Пријатељи су позвали њега и његову супругу на један друштвени догађај. Домаћини су одлучили да прикажу програм који је укључивао три играчице. Изгледало је да остатак публике није био узнемирен. Да ли је он био превише осетљив? Зар нису играчице једноставно изражавале унутрашња осећања и уживале у слободи плеса? Хајде да покушамо да схватимо плес са хришћанског гледишта.
Плесање је комуникација
Један од начина на који људи комуницирају јесте посредством гестова или покрета. На пример, када су у некој страној земљи, многи посетиоци су изненађени кад сазнају да неки покрет који сматрају безазленим тамо има другачије значење — можда и непожељно. Један бивши мисионар на Соломонским острвима, Малезији и Папуи-Новој Гвинеји коментарисао је: „На неким подручјима сексуални призвуци су повезани са извесним телесним покретима. На пример, кад жена седи на поду, сматра се да је неприкладно да мушкарац закорачи преко њених ногу. Слично томе, сматра се да је исто толико неразборито да жена прође испред мушкарца који седи на поду. У оба случаја сексуалне конотације се одмах опажају.“ Било да смо свесни тога или не, наши телесни покрети говоре. Зато нас не треба изненадити што се кроз историју плесање користило као један облик комуникације.
У плесу се може изразити широк спектар емоција — од радости и узаврелости славља до свечаности религиозног обреда и традиције (2. Самуилова 6:14-17; Псалам 149:1, 3). The New Encyclopædia Britannica наводи: „Плесач комуницира с публиком на два посебна начина, или изливањем емоција преко тела као и лица или комплексним језиком мимике и гестова.“ Код неких плесова комуникација може изгледати да је гласна и јасна. У другим облицима плеса, језик може разумети само неколицина која га зна. На пример, у класичном балету рука на срцу указује на љубав, а показивање четвртог прста леве руке означава брак. У кинеској опери ходање у круг указује на путовање, а кружење око сцене држећи хоризонталан штап указује на јахање; црна застава с којом се пролази преко сцене означава олују, док светлоплава означава поветарац. Тако у плесу тело комуницира покретима и гестовима. Али да ли је порука увек прикладна?
Плесање — прикладно и неприкладно
Плесање може бити предиван облик забаве и вежбања. Оно може бити чисто и отворено изражавање, које показује радосну телесну реакцију на само задовољство живљења или цењења Јеховине доброте (Излазак 15:20; Судије 11:34). Неки групни плесови и народни плесови могу бити пријатни. Исус је чак у својој илустрацији о изгубљеном сину указивао на групу плесача, која је очигледно била унајмљена плесачка трупа, као на део празника̂ (Лука 15:25). Стога је јасно да Библија не осуђује са̂мо плесање. Међутим, она заиста упозорава на подстицање неисправних мисли и жеља. Зато у овом погледу извесне врсте плесова могу бити непристојне, чак и опасне по нечију духовност (Колошанима 3:5). Од древних времена плесање је понекад било еротично и користило се у штетне сврхе. (Упоредите с Матејем 14:3-11.)
Наш Противник, Сотона Ђаво, зна да је комбинација плесних покрета и неприкладних мисли моћно оружје у његовим рукама. (Упоредите с Јаковом 1:14, 15.) Он је и те како свестан сензуалне привлачности тела у покрету и тога како то може подстаћи еротске мисли. Апостол Павле је упозорио да се Сотона намерачио да нас заведе како би наше ’мисли искварио и одвратио од чистоте која је у Христу‘ (2. Коринћанима 11:3). Замислите како би Ђаво био задовољан ако бисмо посматрањем недоличног плеса или учествовањем у њему дозволили нашим мислима да скрену у шипражје неморалног размишљања. Он би надаље био одушевљен ако би се наше неконтролисане жеље ослободиле и ако се заплетемо у трње неисправног понашања. Он је у прошлости с тим циљем користио покрете и плес. (Упоредите с Изласком 32:6, 17-19.)
Прикладно или неприкладно — како утврдити
Следствено томе, било да плеше група, пар или једна особа сама, ако покрети у вама изазивају нечисте мисли, онда је плес штетан за вас чак иако можда није штетан за друге.
Неки су запазили да се у многим савременим плесовима партнери чак и не додирују. Међутим, да ли је додиривање заиста спорно питање? Britannica сажима ствари говорећи да је „крајњи резултат исти — телесно задовољство у плесању и сексуалној свесности партнера, било да је загрљен или полусвесно посматран“. Да ли је „сексуална свесност партнера“ мудра изван брачне везе? Није, према Исусовој изјави да је „сваки који на коју жену погледа са жудњом, већ учинио прељубу с њом у срцу своме“ (Матеј 5:28).
Да ли ћете играти или не, то је ваш избор. Размишљање о следећим питањима може вам помоћи да мудро одлучите. Која је сврха овог плеса? Каква је његова репутација? Шта истичу плесачки покрети? Какве мисли и осећања изазивају у мени? Какве жеље они подстичу код мог партнера или код оних који посматрају? Наравно, особа треба да реагује по својој савести, попут младог супруга у нашем уводу, без обзира на то шта други раде.
Библија указује да Створитељ жели да уживамо у даровима лепоте, ритма и грациозности. Да, уживајте у њима — али задржите на уму да кад плешете, ваше тело говори. Сетите се Павлових смерница у Филипљанима 4:8: „Што је год истинито, што је год часно, што је год праведно, што је год чисто, што је год љубазно, што год заслужује признање и што је крепосно и вредно хвале, то мислите.“
[Извор слике на 26. страни]
Picture Fund/Courtesy, Museum of Fine Arts, Boston