Надвладавање фрустрације од дислексије

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРИТАНИЈЕ

„КОЈИ је твој телефонски број?“ пита Џули. Позивалац је одговорио. Али бројеви које Џули бележи имају мало везе с датим бројевима.

’Моја учитељица је поцепала слику коју сам насликала‘, жали се Ванеса, додајући: ’Уопште се не могу сетити шта је говорила.‘

Дејвид, у својим 70-им, бори се да чита једноставне речи којима је овладао пре више од шест деценија.

Џули, Ванеса и Дејвид имају тешкоћу с учењем — и то фрустрирајућу. То је дислексија. Шта проузрокује ово стање? Како они који имају дислексију могу надвладати фрустрацију коју она изазива?

Шта је дислексија?

Један речник дефинише дислексију као „сметњу у способности читања“. Иако се на њу често гледа као на поремећај у читању, дислексија може укључивати далеко више.a

Реч вуче корен од грчког дис, што значи „тешкоћа са“, и лексис, што значи „реч“. Дислексија укључује тешкоће с речима или језиком. Она чак укључује тешкоће са стављањем ствари у исправан редослед, као на пример дане у недељи или слова у речи. Према доктору филозофије Х. Т. Частију, с Британског института за дислексију, „дислексија је неспособност организовања која погоршава краткотрајно памћење, опажање и вештину руку“. Није чудо што они који имају дислексију налазе да је фрустрирајућа!

Узмимо случај Дејвида. Како је овај некада страстан и течни читач доспео дотле да му треба помоћ његове жене да поново учи да чита? Кап је оштетила део Дејвидовог мозга који је повезан с коришћењем језика, и то чини да је његов напредак у читању очајно спор. Ипак, дуже речи му стварају мање проблема него краће. Упркос његовој стеченој дислексији, Дејвидова способност конверзације и његов оштар интелект нису никада трпели. Људски мозак је толико комплексан да истраживачи тек треба да схвате све што је укључено у обраду звукова и визуелних сигнала које прима.

Џули и Ванеса, с друге стране, имале су развојну дислексију, која је постајала очигледна како су одрастале. Истраживачи уопштено прихватају гледиште да деца до своје седме или осме године, нормалне интелигенције, али која показују неуобичајене тешкоће у учењу да читају, пишу и спелују, могу бити дислексична. Често млади који имају дислексију, слова која желе да препишу, пишу као да се она одражавају у огледалу. Замислите фрустрацију Џули и Ванесе када су их школски учитељи грешком обележили као глупе, споре и лење!

У Британији, свака десета особа пати од дислексије. Пропуст других да препознају проблеме с којима се оне суочавају, једноставно доприноси њиховој фрустрацији. (Видите оквир на 14. страни.)

Шта изазива дислексију?

Слаб вид често проузрокује тешкоће са учењем. Исправите оштећење вида, и дислексија нестаје. Сразмерно мало оних који имају тешкоћа у учењу да читају, сматрају да се могу боље усредсредити на речи када ставе фолију од обојене пластике преко текста. Други сматрају да им то не помаже.

Неки, приметивши да се такво стање чешће јавља унутар породице, нуде генетско објашњење. Заиста, часопис New Scientist је недавно известио о истраживању које „користи познату везу између гена укључених у аутоимуне болести као што су мигрена и астма и оних гена који су одговорни за дислексију“. Зато што је већа вероватноћа да они који имају дислексију и њихови рођаци пате од аутоимуних болести, научници верују да се гени за дислексију стварају у подручју генома у којем су смештени гени ових болести. Али, како научник који проучава понашање Роберт Пломин примећује, истраживачи су „само идентификовали подручје хромозома, али не и ген за неспособност читања“.

Део мозга који контролише држање тела, равнотежу и координацију, зове се мали мозак. Неки научници тврде да он такође игра улогу у обради нашег размишљања и говора. Интересантно, истраживачи са Шефилдског универзитета у Енглеској, направили су један тест дислексије који укључује равнотежу и координацију. Они резонују да мане у малом мозгу изазивају да здрави делови мозга то надокнађују. Уопште узевши, деци је лако да одржавају равнотежу када их замолите да стоје мирно, с једном ногом испред друге и раширених руку. Али вежите им очи и деца која имају дислексију тетураће се много више, пошто се она јако ослањају на вид да им помогне да држе равнотежу.

Ипак други истраживачи истичу да је мозак деце која имају дислексију анатомски другачији. Нормално је да је задњи део леве стране мозга незнатно већи од одговарајућег дела на десној страни, док су код мозга оних који имају дислексију, и лева и десна половина изгледа једнако развијене. Затим други тврде да су пронашли изобличеност уређености нервних ћелија у деловима мозга који имају везе с језиком.

Али без обзира на физички разлог њихове дислексије, како се онима који имају тај проблем може најбоље помоћи?

Помоћ родитеља

Неки који су родитељи детета које има дислексију осећају се одговорнима или криве себе због ситуације свог потомка. Ако се тако осећате, одагнајте туробност схватајући да нико од нас није савршен и да смо сви ми другачији. Започните тако што ћете схватити да баш као што дете далтониста треба помоћ како би живело са својим оштећењем, такав је случај и с вашим дететом које има дислексију. Ви као родитељи имате недвосмислену улогу у образовању вашег детета.

Иако се дислексија тренутно не може спречити или излечити, може се ублажити. Како? Професор Т. Р. Мајлс, аутор дела Understanding Dyslexia, саветује родитеље да пре свега тачно одреде шта детету које има дислексију пада тешко. Затим ће бити у стању да направе реалну процену ограничења свог детета и шта се може очекивати. „Од детета се треба затражити да уради онолико колико је у стању“, саветује дело Reading and the Dyslexic Child, „али не више од тога.“ Тиме што су пуни разумевања и охрабрујући, и делимично припремају одговарајуће поучавање, родитељи могу минимизирати деловање дислексије и, у исто време, умањити притисак који осећају деца која имају дислексију.

Помоћ учитеља

Не заборавите, дислексија је тешкоћа у учењу. Зато учитељи морају да проводе време с децом која су у њиховим разредима а имају дислексију као и да улажу напор како би им помогли. Ограничите фрустрацију деце тако што сте реални у ономе што очекујете од њих. На крају крајева, деца која имају дислексију могу одрасти у људе којима је још увек проблем да гласно читају.

Немојте постати поражаватељ. Уместо тога, похвалите децу за сваки напредак који покажу — и свакако за све њихове напоре. Затим, такође, избегавајте похвалу а да не направите разлику. Професор Мајлс препоручује да када учитељи примете неки напредак, кажу ученицима који имају дислексију: „Да, слажем се да си направио неке грешке. Али ипак могу да кажем да си урадио добро; то је побољшање у односу на претходну недељу и, с обзиром на твоју ограниченост, то је задовољавајућ резултат.“ Али када нема побољшања, он саветује речима: „Да, то и то изгледа да ти још увек задаје тешкоће; да видимо да ли можемо да нађемо неки други начин да ти помогнемо.“

Пазите да не омаловажавате читање детета које има дислексију. Тежите ка томе да књиге и читање постану ужитак за њега. Како? И родитељи и учитељи могу предложити да дете држи неки маркер, можда мали лењир, испод реда који чита, пошто веома спор читач често допушта да му пажња одлута. Ако се појави проблем у читању слова речи погрешним редоследом, љубазно питајте: „Које је прво слово?“

Замислите колико је обесхрабрујуће за дете које има дислексију уколико му његов учитељ из математике често каже да су његови одговори погрешни. Колико је само боље дати му мало лакше задатке тако да фрустрација коју грешка проузрокује буде замењена задовољством због исправног решења.

„Кључ за оне који имају дислексију је“, према једном наставнику специјалисти, „учење свим чулима.“ Комбинујте вид, слух и додир, како бисте помогли детету да исправно чита и спелује речи. „Ученик треба да гледа пажљиво, да слуша пажљиво, да поклања пажњу покретима његових руку док пише и покретима његових уста док говори“, објашњава професор Мајлс. Радећи то, дете које има дислексију ускладиће писану форму слова заједно са звуком и с покретима руку које чини док пише. Да бисте помогли детету да разабере слова која га збуњују, научите га да писање сваког слова започне од неке друге тачке тог слова. „Идеално“, препоручује дело Reading and the Dyslexic Child, „свако дете [које има дислексију] треба да има сваки дан једночасовну наставу са својим личним учитељем.“ Нажалост, околности то ретко кад дозвољавају. Ипак, они који имају дислексију могу сами себи помоћи.

Самопомоћ

Ако имате дислексију, циљајте на то да највећи део свог читања обављате када сте најсвежији. Истраживачи су приметили да студенти који имају дислексију, показују добре резултате кад непрекидно читају око сат и по, али после тога њихов учинак опада. „Редовна али ограничена количина студирања сваког дана, вероватно је кориснија него интензиван напор понеким данима“, запажа дело Dyslexia at College. Истина, то ће захтевати да дуже читате и добро спелујете. Али истрајте.

Користите писаћу машину или још боље процесор за обраду текста, с програмом који вам помаже да проверите спеловање онога што сте уписали. Повежите то са учењем како да организујете или рукујете информацијама. (Видите оквир на 13. страни.)

Уживајте у књигама слушајући оне које су снимљене на аудио-касетама. Заиста, овај часопис и његов пропратни часопис Кула стражара, сада редовно излазе на касетама на многим језицима, као и цела Библија.

Уколико након читања оквира верујете да имате дислексију, немојте да кријете проблем. Прихватите га и рачунајте с њим. На пример, можда се припремате за разговор за запослење. Као што је то случај код многих људи, можете сматрати да вам притисак ситуације отежава да се јасно и сажето изразите. Зашто пре тога не направите неки пробни разговор?

Тешкоће које проузрокује дислексија нису лако излечиве. Али мозак, будући да је задивљујућ орган, надокнађује проблем. Трајна несрећа стога није вероватна. Џули, Ванеса и Дејвид су се напорно залагали у надвладавању њихове фрустрације. Ви можете учинити исто. Схватите да вас ваша специфична тешкоћа не мора зауставити у учењу. Истрајте у покушавању да читате, пишете и исправно спелујете. Ако тако поступате, то ће вам помоћи да надвладате фрустрацију коју дислексија проузрокује.

[Фуснота]

[Оквир на 13. страни]

Савети за самоорганизацију

Употребите следеће:

• лично блокче за белешке

• календар планер

• кутију за текуће ствари

• личну архиву

• дневник и адресар

[Оквир на 14. страни]

Како препознати дислексију код деце

Ако на три или четири доња питања за сваку старосну групу одговорите са да, могуће је да деца о којој је реч имају дислексију у некој мери.

Деца до 8 година:

Да ли су касно научила да говоре?

Да ли још увек имају нарочите тешкоће у читању или спеловању? Да ли вас то изненађује?

Да ли вам се чини да су у стварима које се не тичу читања или спеловања, она чила и бистра?

Да ли слова и бројке пишу наопако?

Када рачунају, да ли им треба помоћ коцки, прстију или белешки на папиру дуже него другој деци њиховог узраста? Да ли имају неуобичајену тешкоћу да запамте таблицу множења?

Да ли имају тешкоћу у одређивању шта је лево а шта десно?

Да ли су неуобичајено неспретна? (Нису сва деца која имају дислексију неспретна.)

Деца од 8 до 12 година:

Да ли праве неуобичајене грешке у спеловању? Да ли некад прогутају слова у речима или их ставе у погрешан ред?

Да ли праве очигледно несмотрене грешке у читању?

Да ли схватање прочитаног изгледа спорије него што се очекује од деце њиховог узраста?

Да ли имају тешкоћа с преписивањем са школске табле?

Када гласно читају, да ли гутају речи или цео ред, или читају исти ред два пута? Да ли нерадо читају гласно?

Да ли им је још увек тешко да запамте таблицу множења?

Да ли имају слаб осећај за правац, збуњујући се где је лево а где десно?

Да ли им недостаје самопоуздање и да ли имају ниско самопоштовање?

[Извор]

(Awareness Information, издао British Dyslexia Association, и Dyslexia, продукција Broadcasting Support Services, Channel 4 Television, London, England).

[Слика на 12. страни]

Као помоћ у усредсређивању пажње, држите неки маркер испод реда који се чита