Од наших читалаца

Дислексија  Пишем вам да вам изразим своју искрену захвалност за чланак „Надвладавање фрустрације од дислексије“ (8. август 1996). Након што сам прочитала оквир „Како препознати дислексију код деце“, мој супруг и ја смо одвели нашег десетогодишњег сина на преглед. Установили смо да заиста болује од дислексије, и сада предузимамо кораке да му пружимо помоћ која му је потребна, и код куће и у школи. Његови учитељи су нам увек говорили да је он веома способно дете али да неће ничега да се лати. Стога можете замислити колико смо захвални што је објављен овај чланак.

Џ. С., Шкотска

Као мајка двоје деце која имају дислексију, била сам радосна док сам читала овај чланак. Дивно је успео да образује друге о томе колико је реална ова неспособност и како је тешко онима који је имају. Да ли можете замислити да не можете да прочитате улични знак? Или да покушавате да наручите храну с јеловника кад не можете да прочитате шта пише? Сигурна сам да ће они који болују од дислексије добро искористити ове информације.

М. К., Сједињене Државе

Угрожене врсте  Искрено хвала за серију чланака „Угрожене врсте — зашто бити забринут?“ (8. август 1996). Заиста ризикујемо да изгубимо благо. Тај чланак је оживео моју жељу да живим у Божјем обећаном новом свету, у коме ће животиње моћи да живе без претње од истребљења.

Д. И., Албанија

Криза избеглица  Избеглица сам из Бурундије и желео бих да изразим своје цењење за серију чланака „Криза избеглица — хоће ли се икада завршити?“ (22. август 1996). Био сам веома подстакнут да сазнам Јеховино гледиште о томе и како је, у древна времена, желео да његов народ поступа према избеглицама с љубазном доброхотношћу. Хвала вам за чланке; заиста су ме утешили.

Д. М., Кенија

Аутобуска трагедија  Док сам читала чланак „Надвладавање трагедије снагом од Јехове“ (22. август 1996), нисам могла а да не плачем јер ме је то лично погодило. И ја сам била у једној саобраћајној несрећи, заједно с мојом најближом пријатељицом. Она је неколико сати касније умрла од озбиљних повреда. Током наредних пет година, хватала сам се у коштац с јаким осећањима бола и кривице због тога што сам ја преживела, а она није. Уздам се у Јехову да ће се сетити моје драге пријатељице. Саосећам са онима чије је вољене однела та трагедија у Шпанији.

Џ. Т., Сједињене Државе

Муцање  Хвала вам за чланак „И језик муцавих ће говорити“ (22. август 1996). Искуство Петра Кунца ме је веома ојачало. И ја муцам. Пре него што одржим библијско предавање, увек молим Јехову да ми помогне да се јасно изразим.

М. М., Италија

Када сам напунио 20 година, установио сам да ми је било тешко да говорим с другима и с пулта у Дворани Краљевства Јеховиних сведока. Након задатка, презнојавао бих се и осећао бих необичну изнемоглост. Заиста је велико охрабрење читати искуство сухришћанина који служи Јехови упркос овом проблему. Помогло ми је да имам позитивно гледиште на ствари.

М. С., Јапан

Подстакнут сам да вам се захвалим за објављивање овог искуства. Имам исти проблем још од детињства. Попут Петра, служим као старешина у скупштини, и морам се ослањати на Јехову за снагу у реализацији својих задатака. Сада водим Теократску школу службе, и тако помажем другима у њиховом говору.

Н. О. Н., Нигерија