Гледиште Библије
Треба ли да се плашите мртвих?
ПОКРЕНИТЕ тему о мртвима, и многи људи презају од тога да даље говоре о томе. Међутим, некима није само тема неугодна; они су обузети страхом. Стога није необично у културама широм света пронаћи обичаје и обреде повезане са страхом од мртвих. На пример, погледајмо обичаје у супсахарској Африци.
Једна жена у једном западноафричком граду јасно се сећа шта се десило након што је један члан њене породице умро. Она прича: „Једна рођака би редовно припремала тањир хране за покојника и пажљиво би га остављала у његову собу. Када ње није било, ја бих ушла и послужила се храном. Кад се рођака вратила, била је толико срећна! Веровала је да је покојник добио разне грицкалице. То се наставило неко време док се нисам разболела. Изгубила сам апетит и нисам могла јести никакву храну. Због тога сам се успаничила! Многи моји рођаци су закључили да је моју болест узроковао наш умрли рођак. Мислили су да је морао бити љут на некога у породици.“
У том истом граду, ако нека породица има близанце и један умре, нико у кући не може говорити о покојнику. Ако неко пита о близанцу који је умро, породица ће по обичају одговорити: „Он, или она, отишао је да купи со.“ Они снажно верују да ће живот преживелог близанца бити одузет ако се каже истина.
Затим, замислите ову сцену: умире мушкарац који има три жене. Дан након сахране, шије се посебна бела одећа за жене. Истовремено, прави се посебно место од дрвета и сламе у близини куће, на коме ће се ове жене купати и облачити у белу одећу. Ту нико не сме да уђе сем њих и једне жене која је одређена да им помаже. Након излажења из такве посебне умиваонице, лице тих жена се покрива велом. Жене такође носе себе, огрлицу од конопца ради „заштите“. То церемонијално умивање обавља се сваког петка и понедељка за сто дана. Током тог периода не могу ништа директно узети од неког мушкарца. Ако неки мушкарац жели да им да нешто, он то мора прво да стави на земљу или на сто. Затим ће жена то подићи. Никоме није дозвољено да седи или да спава на кревету ових жена. Кад год изађу из куће, свака мора да носи специјалан штап. Оне мисле да ће поседовање тог штапа спречити њиховог покојног мужа да их нападне. Ако се горе наведена упутства не следе, сматрају да се умрли муж може наљутити и наудити им.
Таква искуства су уобичајена у том делу света. Међутим, те врсте обичаја нису јединствене за Африку.
Распрострањен страх од мртвих
Једна енциклопедија, Encarta, наводи следеће о начину на који многи људи гледају на своје умрле претке: „За покојне рођаке... верује се да су постали моћна духовна бића, или ређе, да су постигли статус богова. [Овај концепт] је заснован на веровању да су преци, активни чланови друштва, још увек заинтересовани за послове њихових живих рођака. То је обимно документовано у западноафричким друштвима (Банту и Шона), на Полинезији и Меланезији (Добу и Манус), међу неколико индо-европских народа (стари Скандинавци и Немци) и нарачито у Кини и Јапану. Уопште, верује се да преци врше велику власт, имајући посебне моћи да утичу на ток догађаја или да контролишу благостање својих живих рођака. Заштита породице је једна од њихових главних брига. Сматра се да су посредници између врховног бога, или богова, и људи, и да могу комуницирати са живима преко снова и опседања. Став према њима је мешавина страха и поштовања. Ако су запостављени, преци могу узроковати болест и друге несреће. Помирење, мољење, молитва и жртве разни су начини на које живи могу комуницирати са својим прецима.“
Заиста, породични приход може се истрошити због страха од мртвих. Често, они који снажно верују да се треба плашити мртвих захтевају детаљне церемоније за које су потребни храна и пиће, живе животиње за жртву и скупа одећа.
Али јесу ли мртви рођаци или преци заиста у стању које захтева страх и поштовање? Шта каже Божја Реч, Библија?
Могу ли вам мртви наудити?
Можда сте заинтересовани да знате да Библија потврђује да постоје таква веровања. У књизи Поновљених закона, спомињу се обичаји повезани са страхом од мртвих. Она наводи: „Нека се не нађе у тебе... ни бајач, ни који зазива духове, ни опсенар, ни који пита мртве. Јер је гад пред Господом ко год тако чини“ (Поновљени закони 18:10-12, курзив наш).
Запазите да је Јехова Бог осудио такве обреде. Зашто? Зато што су засновани на лажи. Најистакнутија лаж у вези с мртвима јесте та да душа наставља да живи. На пример, часопис The Straight Path је рекао следеће о томе шта се дешава мртвима: „Смрт није ништа друго него одлазак душе... Гроб је резервоар само за тело, а не за душу.“
Библија се не слаже с тим. Прочитајте сами Језекиља 18:4: „Гле, све су душе моје, како душа очина тако и душа синовља моја је; душа која згреши она ће умрети.“ Такође је једноставно објашњено стање мртвих у Божјој Речи у Проповеднику 9:5: „Јер живи знају да ће умрети, али мртви ништа не знају.“ Ово објашњава зашто храна која се оставља за мртве није поједена уколико је неко жив не поједе.
Међутим, Библија нас не оставља без наде што се тиче оних који су у гробу. Они могу поново живети! Библија говори о ’ускрсењу‘ (Јован 5:28, 29; 11:25; Дела апостолска 24:15). То ће се одиграти у Божје одређено време. У међувремену, мртви леже без свести у гробу, ’спавајући‘, док не дође Божје време за њих да се ’пробуде‘ (Јован 11:11-14; Псалам 13:4).
Људи се уопште плаше непознатог. Тачно спознање може ослободити особу од неоснованог сујеверја. Библија нам даје истину о стању оних у гробу. Једноставно речено, није потребно да се плашите мртвих! (Јован 8:32).