Староседеоци Америке — крај једне ере
КО НИЈЕ гледао типичан филм о каубојима и Индијанцима? Људи широм света чули су за Вајата Ерпа, Буфало Била и Усамљеног Јахача и за Индијанце Џеронима, Бика Који Седи, Лудог Коња и поглавицу Џозефа, као и за многе друге. Али колико су у ствари аутентични холивудски прикази? И колико су непристрани њихови описи Индијанаца?
Прича о покоравању староседелаца Северне Америке (Индијанаца) од стране Европљана ствара питања.a Да ли су историјске књиге биле поштене према Индијанцима? Постоје ли неке поуке које би се могле извући о похлепи, угњетавању, расизму и зверствима? Шта је истинита прича о такозваним каубојима и Индијанцима?
Кастеров последњи отпор и масакр код Рањеног колена
Године 1876, врач Бик Који Седи из Лакота (једна од три главне гране Сијукса) био је вођа у познатој бици код реке Литл Бигхорн, у Монтани. Са 650 војника, потпуковник Кастер „Дуга Коса“ мислио је да ће лако моћи да порази 1 000 ратника Сијукса и Чејена. То је био страшан погрешан прорачун. Он се суочавао с вероватно највећом групом ратника староседелаца Америке која се икада окупила — њих око 3 000.
Кастер је своју 7. коњичку регименту поделио у три групе. Не чекајући на подршку других двеју група, његова група је напала, како је он мислио, рањиви део индијанског логора. Предвођени поглавицама Лудим Коњем, Одважним и Биком Који Седи, Индијанци су збрисали Кастера и његову јединицу од приближно 225 војника. Била је то привремена победа за индијанске народе а горак пораз за војску Сједињених Држава. Међутим, ужасна освета била је за само 14 година.
Коначно, Бик Који Седи се предао, пошто му је било обећано помиловање. Уместо тога, једно време био је затворен у Форт Рандалу, у територији Дакота. У својим поодмаклим годинама, он се појавио у јавности у путујућој представи Буфало Била, Дивљи запад. Некада чувени вођа сада је постао само сенка утицајног врача какав је био.
Године 1890, индијански полицајци који су били послати да ухапсе Бика Који Седи (лакотско име, Татанка Ијотака), смртно су га прострелили. Његове убице су били Сијукси „Металне груди“ (држачи полицијске значке), поручник Бикова Глава и наредник Црвени Томахавк.
Те исте године, отпор Индијанаца доминацији белог човека коначно је био сломљен у масакру код потока Рањено колено у америчкој Прерији. Тамо су федералне трупе и њихови Хочкисови брзометни топови побили око 320 људи, жена и деце из племена Сијукса који су били у бекству. Војници су се хвалисали да је то била освета за покољ њихових другова, Кастера и његових људи, на венцима који се дижу изнад реке Литл Бигхорн. Тако се окончало скоро 200 година спорадичних ратова и чарки између америчких насељеника који су продирали и опкољених настањених племена.
Али како су се староседеоци Америке у почетку настанили у Северној Америци? Који су начин живота имали пре него што је белац први пут крочио у Северну Америку?b Шта је водило до њиховог коначног пораза и потчињености? И каква је садашња ситуација Индијанаца у земљи којом сада доминирају потомци раних европских досељеника? Ова и друга питања размотриће се у наредним чланцима.
[Фусноте]
a Иако данас неки више воле термин „староседелац Америке“, у многим изворима још увек се обично користи и „Индијанац“. Ми ћемо ове термине употребљавати наизменично. „Индијанац“ је погрешно име које је староседеоцима дао Колумбо, који је мислио да је стигао до Индије када се искрцао на подручје данас познато као Западноиндијска острва.
b У овим чланцима бавимо се само северноамеричким Индијанцима. Индијанци Мексика, Централне Америке и Јужне Америке — Астеци, Маје, Инке, Олмеци и други — биће осмотрени у будућим издањима овог часописа.
[Слика на 3. страни]
Сахрана мртвих код Рањеног колена
[Извор]
Montana Historical Society