Да ли је православно свештенство будно?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ГРЧКЕ

„КАД је Исус ушао у храм... и видео ’трговачки вашар‘, разбеснео се и повикао: ’Престаните да од дома мог Оца чините трговачки дом!‘ Ако би ових дана отпловио на острво Патмос... говорио би још оштрије. Али нисам сигуран да ли би га ико слушао.“ Тако је јадиковао један новинар који је извештавао о ономе што је названо „панхришћански скуп од највеће важности“ и „један од врхунских тренутака у модерном хришћанству“.

Васељенски цариградски патријарх Вартоломеј I, кога сматрају симболичним поглаварем Православне цркве широм света, прогласио је 1995. годину „годином Апокалипсе“.a Од 23. до 27. септембра 1995, свечаности су достигле врхунац кад су се високи свештеници већине православних патријаршија окупили на острву Патмос. Били су присутни и представници Римокатоличке цркве, Англиканске цркве и разних протестантских деноминација. Тим догађајима присуствовале су највише политичке и војне личности Грчке, заједно са страним службеницима, политичарима, истакнутим пословним људима и другим позваним гостима из свих делова света.

Изучаваоци књиге Откривења сетиће се хитног упозорења које је у њему изнео Исус Христ: „Ево идем као лупеж; благо ономе који је будан“ (Откривење 16:15). У погледу тога и веома рекламиране религиозне прославе која се врти око Откривења, ми једноставно морамо питати: да ли је хришћански свет будан? да ли они бдију, горљиво ишчекујући долазак Исуса Христа као устоличеног Краља? да ли су се ти празници концентрисали на тему Библије која у Откривењу достиже свој врхунац — посвећење Јеховиног имена и оправдање његовог суверенитета помоћу Краљевства под Христом? Осмотримо неке чињенице.

Део овог света?

Многим посматрачима је непоуздан савез између верских вођа, политичара и пословних људи током празника̂ био прилично за осуду. Неки су сматрали да све укључене стране настоје да искористе ситуацију за властиту специфичну добит. Свештеници су појачали свој утицај тако што су се појављивали одмах до истакнутих политичара, док су политичари настојали да покажу властити имиџ тако што су играли на религиозна осећања јавности. Представник Светог синода Грчке цркве чак је изјавио: „Откривење је имало и политичку конотацију... То је једна драма која се одвија на земаљској сцени.“ (Курзив наш.)

Како се то добро уклапа у опис који се налази у Откривењу 17:1, 2, где је симболична ’велика блудница‘, светско царство криве религије чији је истакнути део хришћански свет, описана како врши духовни „блуд“ с ’краљевима земље‘! Уместо да остане духовно чиста и будна, Православна црква је, попут остатка хришћанског света, намамила политичке владаре у једно несвето пријатељство са собом, изазивајући религиозно прогонство, посебно против Јеховиних сведока.

Није уједињена

Вредно је запазити да су два православна патријарха била одсутна с ових прослава. Зашто? У једном чину протеста, московски патријарх Алексеј II одбио је да присуствује зато што је Цариградски патријархат повољно реаговао на једну петицију коју су уложиле архиепископске диоцезе и Естоније и Украјине, да се ставе под надлежност Цариграда а не Москве. Према извештајима, „то је најозбиљнија криза која се икада појавила у односима између [Цариградског патријархата] и много јаче Руске православне цркве“, претећи „непредвидивим последицама за јединство и ауторитет православља“.

Поред тога, јерусалимски патријарх бојкотовао је синод. Зашто? Наводно зато што га је разљутила покора коју је три године раније од њега захтевао Цариградски патријархат због покушаја да стекне контролу над Православном црквом Аустралије.

У почетку је требало да буде позван папа Јован Павле II, али то је промењено у задњем тренутку због снажног отпора који су пружили конзервативни елементи унутар Православне цркве. У мају 1995, један водећи православни свештеник из Атине означио је папу „ратним злочинцем“. Тада је било објављено да под таквим околностима „папа... не може да учествује у прослави на Патмосу“.

Тој жалосној ситуацији допринела је иронија да су током тих прослава, само 1 500 километара северозападно од Патмоса, православни и католички „хришћани“ убијали једни друге у Босни и Херцеговини!

Јасно је да духовно апатични тобожњи хришћани допуштају секташтву да их раздели. Кудећи то нејединство, Јаков, православни архиепископ Северне и Јужне Америке, рекао је у једном интервјуу: „Нисмо успели у нашем настојању да видимо како су цркве уједињене да би служиле човеку а не моћницима овог света... Људима је преко главе... патријарховских благослова.“

„’Откривење‘ раскоши“

Оно што је било означено „екстраваганција имућности“ дошло је под оштар преглед. Једне новине су известиле: „Четири дана прослава на Патмосу на крају су се показала као ’откривење‘ раскоши... Византијски сјај превазишао је границе црквене церемоније, наговештавајући претварање једног васељенског догађаја у скупу фијесту.“ Многи су били забринути због количине новца која је утрошена у те прославе, посебно у време кад је био угрожен опстанак људи на оближњем Балкану и у источној Европи. Неки процењују да је то „забављање без преседана“ коштало скоро 17 милиона америчких долара. У луку Патмос стигли су луксузни бродови за крстарење да би се сместили неки од богатих гостију који су били позвани да присуствују том скупу. На згражање многих сталних становника, острво је у задњи час било површно улепшано да би високи гости стекли бољи утисак — иако на њему нема болнице и исправне школске зграде.

Како се подесно речи из Откривења 18:2, 3, 7 односе на ову ситуацију: „Трговци земље обогатише се од раскоши богатства [Вавилона великог]. Колико се прослави и наслади, толико јој подајте мука и жалости!“ У време кад обични људи пате, Православна црква, уместо да буде будна да пружи утеху и духовну помоћ, била је заокупљена екстраваганцијом духовно празних гозби.

Потхрањивање лажних нада

У склопу ове прославе, одржано је неколико симпозијума и конференција. Била су предложена решења која се баве озбиљним проблемима с којима се суочава човечанство. Издата је једна резолуција која позива научнике да хитно делују да реше проблеме човечанства. Ни један једини пут није било споменуто Божје Краљевство. За разлику од тога, књига Откривења, у складу с остатком Библије, наглашава да је Божје Краљевство у рукама Исуса Христа једино решење за све проблеме човечанства (Откривење 11:15-18; 12:10; 21:1-5).

Није никакво чудо што хришћански свет не схвата озбиљно на Библији засновану наду у Краљевство. Одражавајући преовладавајући став, један од калуђера из манастира на Патмосу отворено је признао: „На Откривење не гледамо као на неки ауторитативан текст. То је писмо које се не чита у црквама.“ У сличном тону, један теолог је изјавио: „Опасно је повезивати Откривење с историјом овог света у смислу да је оно текст који у детаље описује шта ће се догодити... То је наивност и прилично опасно тумачење.“ Какав дубоки духовни дремеж!

Они нису будни

Дакле, јасно је да хришћански свет није будан. Ова прослава, уместо да усмери пажњу на Божју Реч и његова обећања, била је празан и бескористан религиозни „вашар“. Стање такозваних хришћанских цркава веома је слично стању скупштине у Лаодикији, којој је Исус рекао: „Говориш: ’Богат сам, и обогатио сам се и ништа не потребујем‘, [а] не знаш да си несрећан и невољан и сиромашан, и слеп, и го“ (Откривење 3:17).

Занимљиво је да је један крајње конзервативан поборник Православне цркве писао једним новинама да би се пожалио како су „једини који су имали највећу корист из ове“ прославе били Јеховини сведоци. Зашто је он то мислио? Објаснио је да откривење Јовану „има један заједнички есхатолошки темељ с темељем доктринарног става Јеховиних сведока“. Да, тачно је да Сведоци марљиво настоје да ’бдију‘ тако што остају будни што се тиче извршења Божје намере. Они су такође жељни да свим људима искрена срца помогну да ’бдију да би могли стати пред Сина човечјега‘ (Матеј 24:42; Лука 21:36).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 20. страни]

„Екстраваганција имућности“ и „забављање без преседана“

[Истакнути текст на 21. страни]

„Људима је преко главе... патријарховских благослова“

[Извор слике на 19. страни]

Фотографија: Garo Nalbandian