Корал — у опасности и одумирању

НИГДЕ није океан бистрији него што је у тропским пределима. Кристално бистар. Плавичасто кристалан. Бело песковито дно на 15 метара дубине, изгледа тако близу да бисте га могли додирнути! Навуците пераје и маску за лице. Подесите вашу цев за дисање док клизите кроз топлу воду, а мехурићи за тренутак замућују поглед. Затим погледајте доле. Гле! Видите велике црвене и плаве гргече како грицкају корал и пљују парчиће, који постају део песковитог дна. Изненада, сребрнаста дуга тропских риба — црвених, жутих, плавих, наранџастих, љубичастих — брзо пролази. Живот је свуда у покрету. Обузима вам чула.

То је коралска џунгла. Уздиже се из песковитог дна, пружајући хиљаде живих руку. Баш испред се налази једно величанствено место од корала у облику лосовог рога, преко шест метара високо и толико широко. Неких 23 метра даље налазе се корали у облику јеленског рога, мањи од лосовог рога, њихове тање гране испуњују простор попут шуме. Како су само прикладно названи ти корали — који практично изгледају као животињски рогови! Рибе и остали живот у мору налазе храну и склониште у њиховим гранама.

Корал, за који се некада мислило да је сачињен од биљака, сада се за њега зна да је кречњачка творевина сачињена од заједница животиња које се зову полипи. Већина полипа је мала, мања од 2,5 центиметара у пречнику. Коралски полип меканог тела причвршћује се за свог комшију ткивом које је прекривено са слузи. Корал дању изгледа као камен, јер се полипи повлаче у свој скелет. Али ноћу се трансформишу док се њихови испружени пипци нежно њишу, дајући спруду мекан, нејасан изглед. Камено „дрво“ које полипи деле јесте њихов заједнички скелет, цементиран екстракцијом калцијум-карбоната из морске воде.

Свака врста коралске заједнице образује свој јединствени скелетни облик. Широм света постоји преко 350 различитих врста корала, са запањујућим облицима, величинама и бојама. Њихова уобичајена имена подсећају вас на предмете с копна — корал у облику дрвета, стуба, стола или кишобрана — или на биљке — корал у облику каранфила, зелене салате, јагоде или печурке. Видите ли тај велики корал у облику мозга? Лако је увидети како је добио име!

Ова подводна џунгла врви од живота, од микроскопских биљака и животиња до ража, ајкула, великих јегуља и корњача. А ево и неких риба за које можда никада нисте чули — светложута риба кловн, љубичасте кицош Грегорије, црнобели Муриш идоли, наранџаста трубаста риба, тамноплави хирург, индиго шлемови или браонкастожута риба лав. А шта је с берберничким рачићима, обојеним јастозима или скерлетном рибом јастреб? Свих боја, свих величина, свих облика. Неки лепи, неки бизарни — али сви интересантни. Видите, ено једне хоботнице која се скрива иза оног коралског стуба! Храни се шкољком коју је отворила. Као у џунглама на копну, огромна разноликост живота испреплетена је у структуру овог морског света, где сви зависе од њене разноврсности. Круг размножавања код корала и његова способност да путује океанским струјама да би изградио нове спрудасте заједнице, детаљно су објашњени у издању Пробудите се! од 8. јуна 1991. (енгл.).

Коралски спрудови формирају највеће биолошке структуре на земљи. Једна од њих, Велики коралски спруд дуж североисточне обале Аустралије, пружа се 2 010 километара и обухвата подручје величине Енглеске и Шкотске заједно. Један корал може тежити неколико тона и уздизати се више од девет метара изнад океанског дна. Коралски спрудови расту у свим плитким тропским водама у дубини и до 60 метара. Имају карактеристике које се разликују од подручја до подручја, стога стручњаци, испитујући једно парче корала, могу рећи у ком океану и чак на ком месту расте. Средина која је потребна за раст коралских спрудова јесте она са ограниченим хранљивим састојцима у води, што објашњава зашто је океан необично бистар у њиховој близини. Коралу хранљиве састојке обезбеђују алге (научно назване zooxanthellae), које живе на провидном телу полипа, као и микроскопске животиње које су се ухватиле на пипцима корала. Крајњи резултат је коралски спруд који је дом за хиљаде морских врста у иначе незаштићеним океанима.

Коралски спрудови су такође биолошки најпродуктивнији од свих морских екосистема. U.S.News & World Report описао га је на следећи начин: „Спрудови су морски еквивалент тропских кишних шума, који врве од обиља животних облика: таласастих морских лепеза, морских бичева, пернатих кринова, неонско-обојених риба и сунђера, рачића, јастога и морских звезда, као и страшних ајкула и џиновских јегуља. Пребивалиште свих зависи од континуиране индустрије корала.“ Коралски спрудови подржавају и живот на копну обезбеђујући баријеру између таласа који се оброњавају и обалних линија, и постављајући темељ за хиљаде тропских острва.

Здрав корал је браон, зелен, црвен, плав или жут, у зависности од врсте алги које живе на провидном коралском полипу домаћину. Алгасте микроскопске биљке користе сунчеву светлост која продире кроз њихове животињске симбионате и апсорбују полипове отпатке, укључујући угљен-диоксид, за своју исхрану. За узврат, алге фотосинтезом обезбеђују кисеоник, храну и енергију за коралска ткива. То партнерство са алгама дозвољава коралима да брже расту и преживе у тропским водама које су сиромашне хранљивим састојцима. И једни и други имају најбоље из биљног и животињског света. Какав мајсторски и мудар дизајн!

Избељени скелети лишени живота

Није ни чудо што доле има толико активности! Али, шта је то? Избељени скелети лишени живота. Гране су сломљене и распадају се. Неке су се већ потпуно распале. Овај део коралске шуме је мртав или одумире. Нема риба. Нема рачића. Нема јастога. Ништавило. То је подводна пустиња. Зурите у неверици. Какав шок! Ваш идилични доживљај је уништен. Чак и када се вратите у чамац, узнемиравајућа питања остају. Шта је могло узроковати то опустошење? Несрећни случај? Болест? Природни узроци? Желите одговоре.

Иако каменити корал изгледа чврсто, изузетно је крхак. Људски додир може нанети штету, стога мудри рониоци избегавају да га дирају, а пажљиве чамџије избегавају да се усидре на њему. Друге опасности за корале јесу хемијско загађење, изливања нафте, канализација, сеча дрва, излив с фарме, багерисање, таложење и уливање свеже воде. Директни удар кобилице чамца узрокује опустошење. А крајности у температури могу оштетити и убити корал. Када дође до стреса, корал избацује своје алге у густим облацима, и рибе их брзо поједу. Ако стресни услови наставе недељама или месецима, наступа избељивање и корал одумире. А када корал одумире, и околина спруда одумире. Клупко живота се одмотава и нестаје.

Избељивање је постало распрострањено у свим тропским океанима. Као последица тога поморска научна заједница је широм света узбуњена. Када се појави избељивање у великим размерама, штета је непоправљива. Свету је болно скренута пажња на опсег избељивања корала и на његову смрт након тога, оним што се у недавним годинама десило у тропским морима широм света. Иако је годинама било периодичног и локалног избељивања корала, садашња избијања су по јачини без преседана и глобалног су карактера. Нешто широм света напада већину врста живих корала, узрокујући колапс коралских средина.