Шта се може урадити да би се спасли коралски спрудови?
МНОГИ научници широм света верују да је глобално загревање ту и да ће се и даље погоршавати док земље у развоју иду даље ка индустријском развоју. Отприлике три милијарде метричких тона угљен-диоксида (CO2) годишње се избаци у атмосферу путем сагоревања горива, као што су угаљ, нафта и дрво да би се добила енергија, и путем спаљивања обешумљених подручја. Према неким научницима, такозвани ефекат стаклене баште, који је последица гасова који настају сагоревањем горива, прети да до средине следећег века загреје атмосферу за 3 до 8 степени целзијуса. То повећање би било смртоносно за корале и спрудасте заједнице.
Али смрт коралских спрудова такође би штетно утицала на живот на копну. Часопис Natural History је приметио: „Међутим, коралски спрудови сами по себи играју кључну улогу у сценарију стаклене баште и могу бити исто толико важни колико и тропске кишне шуме у смањењу гасова стаклене баште. Док они таложе калцијум-карбонат за своје скелете, корали из океана отклањају велике количине CO2. Без zooxanthellae [алги које су симбиозни становници корала] количина угљен-диоксида коју корали претварају драстично се смањује. Иронично је да би оштећење тог подводног екосистема могло убрзати сам процес који пожурује његову смрт.“
Неки научници верују да други гасови који се ослобађају сагоревањем доприносе ефекту стаклене баште. Азот-субоксид као један и хлорофлуороугљеници као други (CFC-и). У ствари, сваки CFC молекул је 20 000 пута ефикаснији у хватању топлоте него један CO2 молекул. На CFC-е такође се циљало као на главни узрок проређивања озонског омотача, који штити живот на земљи од штетних ултраљубичастих зракова. Озон на Северном и Јужном полу довољно је проређен да узрокује рупе. То су још неке лоше вести за корале. Експерименти у којима су минијатурни коралски спрудови већ узнемирени топлом водом били изложени мањим повећавањима ултраљубичастог светла, погоршавали су избељивање. Часопис Scientific American жалосно је приметио: „Чак и да се данас заустави испуштање хлорофлуороугљеника, хемијске реакције које узрокују уништење стратосферског озона наставиле би се бар још један век. Разлог је једноставан: једињења остају толико дуго у атмосфери и настављају да се шире у стратосфери из тропосферског резервоара дуго након што су испуштања престала.“
Лично, појединци могу одговорно поступати тако што не загађују океане или приобална подручја ђубретом или загађивачима. Ако посећујете неки спруд, следите упутства да не дирате корал или не стојите на њему. Немојте узимати или куповати коралске сувенире. Ако пловите близу тропских спрудова, усидрите се на песковита дна или плутајућа сидришта која су обезбедиле поморске власти. Не возите брзо или не таласајте дно пропелером вашег чамца. Немојте у океан избацивати отпатке из чамца; пронађите пристаништа и марине који ће их прихватити. Бил Коси, управник Националног поморског уточишта Луи Ки (Флорида, САД), запазио је: „Човек вероватно ствара проблем који узрокује неравнотежу. Морамо га постати свесни у глобалном смислу. Ако наставимо да повећавамо свесност јавности о претњи да се изгуби један од главних екосистема, онда можда можемо променити ствари.“
Регионално, доносе се и спроводе закони за заштиту коралских спрудова. Држава Флорида тужи власнике бродова који оштећују њене спрудове. Власници теретног брода који је изорао неколико јутара корала када се насукао, платили су казну од 6 милиона долара. Део новца је употребљен за обнову поморског пребивалишта. Сада, користећи специјалне лепкове, биолози покушавају да поново споје корал који је оштетио један брод 1994. Још једну казну, од 3,2 милиона долара, платила је једна компанија због штете коју је један њихов теретни брод нанео флоридском спруду. Друге земље доносе сличне санкције. Популарна места за роњење, као што су Кајман острва на Карибима, имају ограничена подручја у којима је дозвољено роњење. Аустралија је створила свој Поморски парк Великог коралског спруда да би тамо контролисала активности. Али као што су сви видели, што више ронилаца, то више штете за спрудове.
Хоће ли се сви народи придружити борби?
Глобално, узбуњени научници и вође закључују да је решење ван моћи једног народа или чак једне групе народа. Загађење се разноси широм планете ваздушним и воденим струјама које круже, што утиче на спрудове. Поједини народи немају надлежност ван својих територијалних вода. Загађивачи који су избачени на отворено море коначно завршавају на обалама. Потребни су уједињен глобални напор и глобално решење.
Нема сумње да ће многи искрени и способни људи у свету наставити да се боре да спасу земљина коралска блага која уливају страхопоштовање. Јасно и очајно је потребна једна светска владавина која је осетљива на земљину околину и која брине за њу. На срећу, сам Створитељ ће спасти светску околину. Када је Бог створио прве људе, рекао је: ’Нека имају они власт над рибама [и над свим животом у мору] морским‘ (Постање 1:26). Пошто Бог није злоупотребио или експлоатисао живот у мору, његово старатељство које је предао људима мора да је значило да човек треба да брине за светску околину. Библија прориче: „Али ми очекујемо по обећању његову ново небо [Божје небеско Краљевство] и нову земљу у којој ће правда наставати“ (2. Петрова 3:13). У блиској будућности, та небеска владавина ће сасвим очистити ову загађену земљу, укључујући и њене океане. Затим ће се поданици Божјег Краљевства потпуно бринути за дивне океане и њихове морске становнике и уживати у њима.
[Слике на 18. страни]
Позадина: леп коралски спруд на Пацифику, близу Фиџија
Умеци: 1. подводна слика рибе кловн изблиза, 2. корал који изгледа као сто, 3. рачић чистач на коралу
[Извор]
Позадина 18. стране: Fiji Visitors Bureau