Ко треба да одлучује о величини породице?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРАЗИЛА

САМО три дана стар дечак, био је остављен у пластичној кеси на једној станици подземне железнице. Али једне бразилске новине су забележиле да се неколико породица понудило да усвоји ту бебу.

Иако је та посебна врста инцидента ретка, број нежељене и напуштене деце широм света расте. Пречесто мањка одговорно родитељство. Да ли је контрацепција решење? Да ли би било погрешно планирати величину своје породице?

Према Светској здравственој организацији, отприлике 50 процената трудноћа широм света је непланирано. Трудноћа је често не само непланирана већ и нежељена.

Многи настоје да избегну трудноћу, можда због здравља, смештаја или проблема с послом. Дакле, контрацептивне методе, као што су пилуле за контролу рађања или кондоми, јесу уобичајене. Абортус и стерилизација такође се користе као методе за контролу рађања. У вези са абортусом у Бразилу, новине O Estado de S. Paulo извештавају: „Светска здравствена организација процењује да од 13 милиона жена које годишње затрудне у Бразилу, 5 милиона потајно прекида трудноћу.“ Такође, часопис Time је известио да 71 проценат Бразилки које су у добу за рађање а које живе с брачним другом, упражњавају контролу рађања. Од њих, 41 проценат користе пилуле а 44 процента су стерилисане.

Једна анкета показује да 75 процената Бразилаца мисли да је неопходно да планирају број деце. Други одбацују планирање породице због веровања у судбину или због размишљања да је Божја воља да породица има ’онолико деце колико Бог пошаље‘. Ко треба да одлучује о величини породице — брачни пар или национални или религиозни интереси?

Контрола рађања — зашто контроверзна?

Иако дозвољава методу ритма, Римокатоличка црква, највећа религија у Бразилу, не одобрава контрацептивне методе, било да су абортивне или не. Папа Павле VI је изјавио: „Сваки брачни однос мора бити отворен за преношење живота.“ Папа Јован Павле II је рекао: „Контрацепција, објективно оцењена, толико је дубоко незаконита да се никада, ни из ког разлога, не може оправдати.“ Као последица тога, многи католици се устручавају да регулишу величину своје породице, сматрајући контрацепцију грехом.

С друге стране, медицински журнал Lancet објављује: „Милиони ће провести свој живот необразовани, незапослени, у лошем смештају и без права на коришћење најосновнијих здравствених, социјалних и санитарних услуга, а неконтролисани пораст становништва јесте један од главних узрочних фактора.“ Стога, страхујући од пренасељености и сиромаштва, извесне владе подстичу на планирање породице, упркос приговорима цркве. На пример, „Костарика је смањила просечан број деце [по породици] са 7 на 3“, каже биолог Пол Ерлич.

Публикација УН Facts for Life—A Communication Challenge наводи: „Након што једна жена има четворо деце, даљње трудноће доносе већи ризик по живот и здравље и мајке и детета. Нарочито ако између претходних трудноћа није било више од две године, тело жене лако може постати исцрпљено новом трудноћом, порођајем, дојењем и бригом око мале деце.“

Велике породице још увек су уобичајене тамо где је смртност одојчади велика, нарочито у сеоским подручјима Африке, Азије и Јужне Америке. Зашто? Многи нису упознати с контрацептивним методама. Можда је у неким подручјима један фактор тај што, како је рекла једна законодавка, „мушкарац још увек мисли да је прави мушкарац само ако његова жена затрудни сваке године“. Jornal da Tarde спомиње још један могући фактор, нарочито са женске тачке гледишта: „Деца су један од њихових ретких извора задовољства и доносе осећај личног успеха.“ Такође, Пауло Ногира Нето, бивши секретар за екологију у Бразилу, изјавио је: „Дете представља социјалну сигурност сиромашног становништва.“

Шта каже Библија

Да ли сте знали да Божја Реч, Библија, препушта супругу и супрузи да одлучују о величини породице? Она такође показује да је брак прикладан, било за рађање било за показивање наклоности часном сексуалном интимношћу (1. Коринћанима 7:3-5; Јеврејима 13:4).

Али зар Бог није рекао Адаму и Еви у Рају да се ’рађају, множе и напуне земљу‘? (Постање 1:28). Да, али нигде у Библији не пише да смо ми данас под том истом заповешћу. Писац Рикардо Лескано је истакао: „Изгледа да је прилично контрадикторно да се на [милијарде] људских бића односи иста формула која се односила на само два становника планете.“ Чак и ако је одлука да се уопште нема деце, то је личан избор који треба поштовати.

Интересантно је да New Catholic Encyclopedia запажа да је гледиште Јеховиних сведока засновано на Библији. Она изјављује: „Осим контроле рађања, коју препуштају властитој одлуци брачног пара, њихова брачна и сексуална моралност је прилично чврста.“ Она додаје: „Они сматрају Библију својим јединим извором веровања и правила понашања.“

Да ли су све методе за ограничавање величине породице оправдане? Не. Пошто је живот свет, Божји Закон Израелу прописивао је да особу која проузрокује побачај треба третирати као убицу (Излазак 20:13; 21:22, 23, ДК). У случају стерилизације, као што је вазектомија, одлука је ствар личне савести, пошто се то директно не спомиње у Библији. „Сваки [ће] своје бреме носити“ (Галатима 6:5).a А пошто постоје различите методе контроле рађања, медицинско вођство може помоћи брачном пару да одлучи да ли желе да користе неки посебан метод или не.

Донесите одлуке с којима можете живети

Не може се све у животу планирати. Али да ли бисте купили ауто или кућу а да нисте озбиљно размислили о ономе што је укључено? Ауто или кућа се могу поново продати, али деца се не враћају. Стога, када се планира трудноћа, зар се не треба размотрити способност супруга и супруге да обезбеде основне ствари за живот?

Сигурно не бисмо желели да наша породица буде неисхрањена, нити бисмо желели да другима будемо терет (1. Тимотеју 5:8). У исто време, осим хране и крова над главом, деци су потребни образовање, моралне вредности и љубав.

Осим размишљања о томе шта се захтева што се тиче посла, новца и стрпљења, мора се узети у обзир и здравље супруге. Мудро одређивање времена трудноће спасава животе и унапређује боље здравље. Facts for Life каже: „Један од најефикаснијих начина да се смање опасности од трудноће и порођаја, и за мајку и за дете, јесте да се планира време рађања. Ризици од порођаја су највећи када будућа мајка има испод 18 или преко 35 година, или када је имала четири или више претходних трудноћа, или када је од последњег порођаја прошло мање од две године.“

Парови који размишљају о томе да имају децу морају узети у обзир да смо, као што је Библија прорекла, окружени светом испуњеним злочином, глађу, ратом и економском несигурношћу (Матеј 24:3-12; 2. Тимотеју 3:1-5, 13; Откривење 6:5, 6). Искрена љубав према деци помоћи ће паровима да буду реални што се тиче света у коме живимо, схватајући да је подизање деце у наше време велики изазов. Дакле, уместо да напросто дозволе да буде како буде и да имају онолико деце колико их дође, у нади да ће на крају све испасти добро, многи радије одлучују колика ће бити њихова породица тако да би њихова деца уживала већу меру среће и сигурности.

Осим што нам помаже да донесемо мудре одлуке о породичним стварима, Божја Реч нам пружа чврсту наду за будућност. Библија показује да је Створитељева намера за људе да заувек живе у миру и срећи на рајској земљи. Да би то постигао, Бог ће ускоро довести крају овај зли систем ствари. Затим, у праведном новом свету без сиромаштва и пренасељености, деца више никада неће бити бачена зато што су нежељена (Исаија 45:18; 65:17, 20-25; Матеј 6:9, 10).

Очигледно, међусобна обзирност и обзирност према деци, као и уравнотежено гледиште о рађању, помоћи ће пару да одлучују о величини своје породице. Уместо да једноставно препусте да ствари иду својим током, они у молитви треба да траже Божје вођство. „Благослов Господњи богатство даје, а труд мало му додаје“ (Пословице 10:22).

[Фуснота]

[Слика на 12. страни]

Милиони деце су напуштени

[Слика на 13. страни]

Деци је потребна брига пуна љубави