Гледиште Библије

Љубав која везује

ГОДИНЕ 1978. страшна олуја на северном Атлантику захватила је луксузан океански путнички брод Queen Elizabeth 2. Таласи висине десетоспратнице сурвали су се на брод, учинивши да се њише горе-доле попут чепа у води. Намештај и путници су били разбацани док је брод необуздано посртао. Необично, међу 1 200 путника било је само незнатних повреда. Добар инжењеринг, добра грађа и конструкција спречили су да се брод разбије.

Вековима раније један други брод био је захваћен жестоком олујом. Апостол Павле и још 275 људи били су на том броду. Страхујући да ће жестином олује брод бити разбијен на комаде, морнари су очигледно ’помоћним средствима‘ (Ча) — ланцима или конопцима — подвезали брод с једне на другу страну, како би држали на окупу даске које су сачињавале труп тог трговачког брода. Сви путници на броду били су спасени, иако брод није био спасен (Дела апостолска, 27. поглавље).

Кушње у животу понекад могу учинити да се осећамо као да се налазимо на неком броду у узбурканом мору. Таласи бриге, разочарања и депресије могу нас преплавити, испитујући нашу љубав до крајњих граница. Да бисмо пребродили такве олује и избегли разбијање, и нама су потребна нека помоћна средства.

Кад настану олује

Вера и устрајност апостола Павла добро су забележене у Библији. Он је робовао у корист првих хришћанских скупштина (2. Коринћанима 11:24-28). Његови успеси у Господовом делу пружају јасно сведочанство о његовој дубокој љубави према ближњима и његовом снажном односу с Богом. Ипак, Павлов живот није увек био мирно море. И у дословном и у фигуративном смислу овај апостол је пребродио многе олује.

У Павлово време, када се неки брод суочавао са жестоком олујом, преживљавање путника и брода зависило је од вештине посаде као и од тога колико се добро брод држао. Исти је случај био и када се апостол суочавао са олујама у фигуративном смислу. Иако је Павле пребродио телесни губитак, затвор и мучење, најжешће олује које су представљале изазов његовој духовној и емоционалној стабилности и његовој способности да и даље воли, долазиле су из хришћанске скупштине.

На пример, Павле је годину и по дана неуморно радио да би у Коринту основао скупштину. Његова искуства с Коринћанима подстакла су га да развије нежна осећања према стаду. Павле је чак говорио да им је отац (1. Коринћанима 4:15). Ипак, упркос доказу о његовој љубави и напорном раду у корист те скупштине, неки у Коринту су увредљиво говорили о Павлу (2. Коринћанима 10:10). У светлу свега онога што је он на самопожртвован начин учинио, колико то мора да је било обесхрабрујуће!

Како су могли да буду тако окрутни и презирни ти који су примили Павлову безграничну љубав? Мора да се Павле осећао као да је растрзан, попут неког брода у стиску олује. Како би му било лако да се преда, да мисли да су његови минули напори били узалудни, или да постане огорчен! Шта је Павла одржало присебним? Шта га је спречило да буде растрзан разочарањем?

Љубав која нас држи на окупу

Павле није оставио сумњу у мислима својих читалаца што се тиче извора и своје снаге и своје мотивације. Он је написао: „Јер нас љубав Христова покреће“ (2. Коринћанима 5:14). Павле је указао на надмоћан извор снаге и мотивације. Покретачка снага је „љубав Христова“. Један изучавалац Библије приметио је следеће у вези са овим стихом: „Павле не каже да нас наша љубав према Христу одржава у нашој служби... То би било као кад бисмо стали на пола пута. Наша љубав према Христу се распламсава и стално потхрањује његовом љубављу према нама“ (курзив наш).

Љубав коју је Христ показао тиме што се подвргао мучној смрти на мученичком стубу — дајући тако свој савршени људски живот као откупнину да би се спасли људи који верују — мотивисала је, покренула и присилила Павла да настави да служи интересима Христа и братства. Дакле, Христова љубав је господарила Павлом, спречавајући га да буде себичан, и ограничавала је његове циљеве на службу Богу и ближњима.

Заиста, извор мотивације који стоји иза верног животног пута неког хришћанина јесте Христова љубав. Када се суочавамо с кушњама које могу изнурујуће деловати на нас у физичком, емоционалном и духовном смислу, покретачка снага Христове љубави омогућује нам да идемо иза тачке код које би се неко ко је мање мотивисан предао. Она нам даје снагу да устрајемо.

Ми се не можемо ослонити на наше несавршене емоције да нас подржавају и мотивишу. То је нарочито случај када су наше кушње последица разочарања или бриге. С друге стране, Христова љубав има моћ да нас покреће у нашој служби, да нас подржава и мотивише, упркос нашој личној кушњи. Христова љубав омогућује једном хришћанину да устраје не само изнад очекивања других већ можда чак и изнад својих властитих очекивања.

Штавише, пошто је Христова љубав трајна, њено дејство никад не престаје. Она је покретачка снага која се не колеба, нити опада. „Љубав никад не престаје“ (1. Коринћанима 13:8, ДК). Она нам омогућује да идемо напред верно га следећи, шта год да се деси.

Емоционалне кушње врше притисак који нас може растрзати. Стога, колико је само битно да медитирамо о љубави коју је Христ показао према нама. Христова љубав ће нас држати на окупу. Његова љубав нам омогућава да избегнемо бродолом наше вере (1. Тимотеју 1:14-19). Надаље, Христова љубав нас покреће да чинимо све што можемо како бисмо прославили онога који је омогућио израз Христове љубави, Јехову Бога (Римљанима 5:6-8).