Да ли је твоја религија брод који никада не треба напустити?

БРОД је усред олује. Посада, која се очајно бори да спасе своју лађу, суочена је с драматичном одлуком: или остати на палуби или напустити брод и спасти се. Да ли си знао да се овај застрашујући сценарио користи као једна теолошка илустрација?

Теолози, посебно католички изучаваоци, често упоређују своју цркву с бродом који одолева олуји. Они кажу да тај брод, с Исусом или Петром на кормилу, представља једино средство спасења. Став свештенства је: ’Немој никада напустити брод; црква је прошла кроз озбиљне кризе пре, али она је брод који је одолео свим олујама историје.‘ Неки кажу: ’Зашто је напуштати? Које алтернативе постоје? Зашто не остати и помоћи јој да уплови у мирније воде?‘

У складу с тим фигуративним језиком, многи људи, који припадају свим облицима религије, резонују: ’Знам да моја религија греши у многим стварима, али се надам да ће се променити. Не желим да је напустим. Волео бих да имам неки удео у помагању да савлада своје тешкоће.‘ Овај облик резоновања може бити диктиран искреном наклоношћу према наслеђеној религији или чак страхом да се она не „изда“.

Типичан је случај Ханса Кинга, познатог католичког дисидентског теолога, који је размишљао: „Да ли треба да напустим брод током олује, препуштајући онима с којима сам до сада пловио одговорност да се суоче с ветром и пукотинама, и можда да се боре за преживљавање?“ Он је одговорио: „Нећу се одрећи своје успешности унутар цркве.“ Друга алтернатива била би „одвајање од те цркве, због њеног одметања, због љубави према вишим вредностима, и можда, да би били аутентичнији хришћани“ (Die Hoffnung bewahren).

Али, може ли особа остати на палуби брода властите цркве у нади да ће Бог, у свом милосрђу, неограничено време дозвољавати свим религијама да се реформишу? То је озбиљно питање. Као што је указано илустрацијом, журно напуштање угроженог брода да би се укрцало на несигурне чамце за спасавање било би исто тако опасно као и остати на палуби брода који тоне. Да ли је мудро остати у цркви по сваку цену, без обзира на њено стање? Какве могућности реформације пружају данашње религије? Колико дуго ће им Бог дозвољавати да раде против његове воље?

[Извор слике на 3. страни]

Chesnot/SipaPress