Гледиште Библије

Женина подложност — шта то значи?

БОЖЈА РЕЧ, Библија, у Ефесцима 5:22 наводи: „Жене, будите покорне [„у подложности“, NW] својим мужевима као Господу.“ Шта то тачно значи? Да ли жена мора да се без обзира на све подложи свему што муж жели? Може ли она икада преузети иницијативу или имати мишљења другачија од његових?

Размотрите библијски извештај о Авигеји. Она је мудро поступила, али супротно жељама свог богатог мужа, Навала. Упркос доброхотности коју су према Навалу показали пратиоци Давида, који је био Божји избор да буде краљ Израела, Навал ’их је отерао‘. Давид, бесан због Навалове незахвалности, намеравао је да пролије крв. Авигеја је увидела да је цело њено домаћинство било у опасности. Она је навела Давида да попусти. Како? (1. Самуилова 25:2-35).

Авигеја је признала Давиду да је Навал био ’неваљао‘ и дала је Давиду залихе које је Навал одбио да да̂. Обично је погрешно да муж или жена објављују мане супружника. Да ли је Авигеја била бунтовник што је говорила и понашала се на тај начин? Не. Она је покушавала да спасе живот Навала и његовог домаћинства. Нема никаквог наговештаја да је била без поштовања или независна. Нити је Навал коме је било тешко угодити изражавао икакво незадовољство што се тиче начина на који је она помагала да управља његовим великим имањем. Али у тој кризној ситуацији, мудрост је налагала да она следи своју властиту иницијативу. Штавише, Библија говори са одобравањем о ономе што је Авигеја урадила (1. Самуилова 25:3, 25, 32, 33).

Давно пре Авигејиног времена, постојали су моменти када су жене патријараха исказивале гледишта и предузимале акције другачије од онога што је њихов муж желео. Ипак се те „свете жене које се уздаху у Бога“ сматрају примером подложности за хришћанске жене (1. Петрова 3:1-6). На пример, када је Сара осетила да је Аврамов син Исмаил постао претња њеном сину, Исаку, одлучила је да Исмаил мора бити отеран. То је било „Авраму врло криво“. Али Бог је рекао Авраму: „Немој да ти је криво ради детета... Што ти је казала Сара послушај“ (Постање 21:11, 12).

Потребна је разборитост

Стога, не би било добро да се жена осећа под притиском да у име подложности ради оно што зна да је веома немудро или што крши божанска начела. Не треба да се осећа ни кривом што је преузела иницијативу у некој суштинској ствари, као што су то урадиле Авигеја и Сара.

Женина подложност не значи да жена мора увек да се повинује свему што муж жели. У чему је разлика? Када су у питању исправна начела, можда ће морати да се не сложи са својим мужем. Ипак, она треба и даље да показује свеукупни дух божанске подложности.

Наравно, жена треба бити пажљива да не заобилази жеље свог мужа због тврдоглавости, пркоса или другог погрешног мотива. Мора бити разборита, „паметна“, као што је била Авигеја (1. Самуилова 25:3).

Када муж избегава одговорности

Основни циљ и дух женине божанске подложности јесте да угоди Јехови тиме што сарађује са својим мужем и подржава његове одлуке. То је прилично лако када је муж духовно зрео. А може бити изазов, ако он то није.

У том случају, како она може изаћи на крај с тим? Она га може искрено молити или предложити које ће одлуке највише користити породици. Ако пусти њега да ’управља бродом‘ он ће можда постати вештији у томе. Стално замерање мужу нарушава дух исправне подложности (Пословице 21:19). Ипак, ако је породично добро очигледно угрожено његовим ставом, она ће можда бирати да предложи, као што је то Сара урадила, исправљен пут.

Ако муж није у вери, изазов за жену је још већи. Ипак, она треба да буде у подложности све док он од ње не затражи да прекрши библијске законе. Ако он то уради, реакција хришћанске жене треба да буде као реакција ученика када је један суд од њих тражио да прекрше Божје заповести: „Више треба Бога слушати неголи људе“ (Дела апостолска 5:29).

Међутим, због недостатка искуства и ограничене мудрости, чак и добронамерни мужеви и жене могу прекорачити своју улогу. Мужу може недостајати обзирност, жена може превише инсистирати на својим преференцијама. Шта ће помоћи? За обоје је важно скромно гледиште о себи, будући да „сви ми у многоме грешимо“ (Јаков 3:2).

Многи мушкарци ће ценити женину искрену иницијативу ако је она разумно користи. А сарадња се побољшава ако се обоје извини кад погреши. Као што Јехова опрашта наше свакодневне пропусте, тако и ми треба да опраштамо другима. „Ако би ти, Господе, безакоња памтио, Господе, ко би могао опстојати? Али код тебе је смиловање“ (Псалам 130:3, 4).

’Подложност једно другом‘

Стога, за наше најбоље заједничко добро, Писмо саветује: „Будите у подложности једно другом у страху од Христа“ (NW). Одајте једно другом поштовање пуно љубави; нити кочите једно друго, нити се надмећите. Текст се наставља: „Жене, будите покорне [„у подложности“, NW] својим мужевима као Господу, јер је муж поглавар жени, као што је Христос поглавар Цркви, која је тело његово“ (Ефесцима 5:21-23).

Грчка реч коју је Павле употребио у Ефесцима 5:21, 22 значи да се неко подлаже, а не да је неко присиљен на подложност. А подложност је ради Господа, а не само ради хармоније у браку. Христова помазана скупштина се добровољно и радосно подлаже Христу. Када жена то исто ради свом мужу, онда ће врло вероватно и брак бити срећан и успешан.

Писмо такође наводи: „Сваки [муж] да љуби онако своју жену као и самога себе“, без шкртарења (Ефесцима 5:33; 1. Петрова 3:7). Муж треба држати на уму то да и он треба бити у подложности свом поглавару, јер Библија наводи: ’Поглавар сваком човеку јесте Христос.‘ Да, мушкарац треба бити подложан Христовим учењима. Христ је пак у подложности свом поглавару: „Бог је поглавар Христу.“ Стога, свако осим Јехове има поглавара. Чак се и он обавезује својим властитим законима (1. Коринћанима 11:3; Титу 1:2; Јеврејима 6:18).

Хришћанска подложност је уравнотежена и корисна за оба пола. Она у брак доноси склад и задовољство што само наш Створитељ пун љубави може пружити (Филипљанима 4:7).

[Извор слике на 14. страни]

Leslie’s