Пут ка опоравку

ПОСЛЕ срчаног напада, нормално је да особа доживи страх и бригу. Хоћу ли имати још један напад? Хоћу ли бити инвалид или ограничен болом и губитком снаге и виталности?

Џон, споменут у нашем другом чланку, надао се да ће се с проласком времена свакодневна нелагодност и бол у грудима повући. Али, после неколико месеци, он је рекао: „До сада није прошло. То, заједно с брзим умарањем и треперењем срца, наводи ме да се стално питам: ’Јесам ли на ивици још једног напада?‘“

Џејн, из Сједињених Држава, која је у време кад је имала срчани напад била млада удовица, признала је: „Мислила сам да нећу преживети или да ћу имати још један напад и да ћу умрети. Постала сам панична, пошто сам морала да се бринем о троје деце.“

Хироши, из Јапана, испричао је: „Кад су ми рекли да ми срце више не може функционисати као раније, то је дошло као шок; број откуцаја ми је пао за 50 посто. Био сам скоро сигуран да ћу морати да смањим неке од својих активности као Јеховиног сведока, јер сам могао да радим мање од пола онога што сам радио.“

Кад се неко суочи с ограниченом снагом, могу да се појаве напади депресије и осећања бескорисности. Мери, једна 83-годишња Аустралијанка која се посветила пуновремено делу проповедања Јеховиних сведока, жалила се: „Ражалостила ме моја неспособност да будем активна као раније. Уместо да помажем другима, сада је мени била потребна помоћ.“ Харолд, из Јужне Африке, коментарисао је: „Нисам могао да радим три месеца. Највише што сам тада могао да радим било је да само шетам око баште. То је било фрустрирајуће!“

Кад је Томас, из Аустралије, имао други срчани напад, била је потребна бајпас операција. Он је рекао: „Не подносим добро бол, и било је скоро немогуће планирати велику операцију.“ Жорже, из Бразила, коментарисао је о последицама операције на срцу: „Због слабе финансијске ситуације, бојао сам се да моја жена не остане сама и без помоћи. Мислио сам да нећу још дуго.“

Опоравак

Шта је многима помогло да се опораве и да уравнотеже своје емоције? Џејн је приметила: „Кад сам се осећала панично, увек бих се у молитви обратила Јехови и своја бремена бацила на њега и оставила их тамо“ (Псалам 55:22, ДК). Молитва помаже особи да добије снагу и душевни мир, што је неопходно кад се суочи с бригама (Филипљанима 4:6, 7).

Џон и Хироши су се укључили у програме рехабилитације. Добра исхрана и вежбе ојачали су њихова срца, тако да су обојица опет почела да раде. И свој душевни и емоционални опоравак они су приписали поткрепљујућој сили Божјег духа.

Путем подршке од своје хришћанске браће, Томас је пронашао храброст да се суочи са својом операцијом. Он је рекао: „Пре операције, један надгледник је дошао да ме посети и он се молио са мном. У једној веома дирљивој молби, он је тражио од Јехове да ме ојача. Те ноћи сам се концентрисао на његову молитву и осећао сам се веома благословљено што имам старешине попут њега чије је уживљавање током бурних периода само по себи део процеса лечења.“

Ана, из Италије, суочила се с депресијом на следећи начин: „Кад сам обесхрабрена, размишљам о свим благословима које сам већ добила као Божји слуга и о благословима који ће наступити под Божјим Краљевством. То ми помаже да повратим спокојство.“

Мери је захвална за Јеховину помоћ. Њена породица је била уз њу, и она каже: „Моја духовна браћа и сестре, свако са својим теретом који мора да носи, одвојили су време да ме посете, да ме позову телефоном или да пошаљу разгледницу. Како сам могла да будем тужна уз сву ту љубав која ми је показана?“

Нема усамљених срца

Каже се да срце које се лечи не треба да буде усамљено. Подршка породице и пријатеља игра велику, позитивну улогу у опоравку оних чија срца морају да се поправљају дословно и фигуративно.

Мајкл, из Јужне Африке, коментарисао је: „Тешко је објаснити другима како изгледа бити утучен. Али, кад уђем у Дворану Краљевства, брига коју браћа показују веома ме охрабрује и изграђује.“ Хенри, из Аустралије, такође је био ојачан дубоком љубављу и разумевањем које је показала његова скупштина. Он је рекао: „Заиста су ми биле потребне те нежне речи охрабрења.“

Жорже је увидео колико је дубока била брига коју су други показали тиме што су финансијски помагали његовој породици док он није био у стању да ради. Олга, из Шведске, на сличан је начин ценила практичну помоћ коју су њој и њеној породици пружила многа духовна браћа и сестре. Неки су куповали за њу, док су јој други чистили кућу.

Срчани болесници често морају да ограниче своје учешће у активностима које су им биле драге. Свен, из Шведске, испричао је: „Понекад морам да одустанем од учествовања у служби кад је време превише ветровито или хладно, пошто то изазива спазам крвних судова. Ценим разумевање које у тој ствари показују многи други Сведоци.“ А кад је везан за постељу, Свен може да слуша састанке зато што их браћа с пуно љубави снимају на траку. „Они ме стално обавештавају шта се догађа у скупштини, а то ми пружа осећај да и ја учествујем.“

Мери, везана за постељу, осећа благослов зато што они с којима проучава Библију долазе код ње. Она на тај начин може наставити да разговара о дивној будућности коју жељно ишчекује. Томас је захвалан за бригу која му се показује: „Старешине су веома обзирни и смањили су број задатака које ми дају.“

Породицама је потребна подршка

Пут може бити исто тако тежак за породицу као што је за болесника. Они су изложени многим стресовима и страховима. С обзиром на бригу своје жене, Алфред, из Јужне Африке, приметио је: „Кад сам дошао кући из болнице, моја жена ме ноћу много пута будила да види да ли је са мном и даље све у реду, и инсистирала је да идем код доктора на преглед свака три месеца.“

Пословице 12:25 наводе да „брига у срцу обара човека“. Карло, из Италије, примећује да је, откако је он имао срчани напад, његова пуна љубави и пожртвована жена „пала у депресију“. Лоренс, из Аустралије, рекао је: „Једна ствар на коју треба пазити јесте да ваш партнер буде збринут. Притисак на партнера може бити веома велик.“ Зато треба да задржимо на уму потребе свих у породици, укључујући и децу. Ситуација их може оштетити емоционално и физички.

Џејмс, споменут у нашем другом чланку, повукао се у себе након срчаног напада његовог оца. Он је рекао: „Мислио сам да више никада нећу моћи да се забављам зато што ми се чинило да ће се истог часа кад то урадим догодити нешто лоше.“ Кад је своје страхове испричао свом оцу и кад је радио на успостављању добре комуникације с другима, то му је помогло да се ослободи своје бриге. У том периоду Џејмс је урадио још нешто што је у великој мери утицало на његов живот. Он је рекао: „Повећао сам свој лични студиј Библије и припрему за наше хришћанске састанке.“ Три месеца касније он је свој живот предао Јехови и то симболизовао крштењем у води. „Од тада“, каже он, „развио сам веома близак однос с Јеховом. Стварно имам доста тога на чему могу да му захвалим.“

После срчаног напада, особа има времена да преиспита свој живот. На пример, Џоново гледиште се променило. Он је рекао: „Видите испразност светских циљева и схватите колико је важна љубав породице и пријатеља и колико значимо Јехови. Мој однос с Јеховом, мојом породицом и духовном браћом и сестрама сада има још већи приоритет.“ Размишљајући о трауми свог искуства, он је додао: „Не могу да замислим да се суочим с тим без наше наде у време кад ће те ствари бити исправљене. Кад ме ствари притисну, размишљам о будућности и оно што се догађа сада изгледа мање важно.“

Док на путу ка опоравку доживљавају успоне и падове, ове особе које су преживеле срчани напад чврсто су усидриле своју наду у Краљевство за које нас је Исус Христ учио да се молимо (Матеј 6:9, 10). Божје Краљевство ће људима донети вечни живот у савршенству на рајској земљи. Тада ће заувек бити одстрањена срчана обољења и све друге немоћи. Тај нови свет је управо пред нама. Заиста, најбољи живот тек треба да дође! (Јов 33:25; Исаија 35:5, 6; Откривење 21:3-5).

[Слика на 13. страни]

Подршка породице и пријатеља игра позитивну улогу у опоравку