„Обичајно венчање“ у Гани

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ГАНЕ

БРАК — сваке године широм света стотине хиљада ступају у тај однос. Обично то раде према обичају венчавања који преовладава тамо где живе.

У Гани најучесталији облик венчања јесте оно што се зове обичајно венчање. То укључује да младожењина породица плати младиној породици цену за младу. Обичајно венчање практикују људи у великом делу Африке и у таквим местима као што су Папуа Нова Гвинеја, Хонгконг и Соломонова острва као и међу Гуакироу Индијанцима у североисточној Колумбији и северозападној Венецуели, да споменемо само неколико.

Плаћање цене за младу био је обичај у библијска времена (Постање 34:11, 12; 1. Самуилова 18:25). Схватање тога у стара времена и сада јесте да је цена за младу надокнада девојчиним родитељима за губитак њених услуга и за време, енергију и средства који су се потрошили за њено образовање и чување пре брака.

Родитељска одговорност

У стара времена у Гани, састајања и забављања међу младима није било. Родитељи су уговарали бракове за своју одраслу децу након брижљивог проучавања младића̂ и девојака у заједници, дораслих за брак. Неки родитељи у Гани још увек то раде.

Младићеви родитељи разматрају такве факторе као што су личност девојке; њен углед и углед њене породице; наследну болест која се можда појављује у породици; а у случају Јеховиних сведока, њену духовност. Ако су задовољни, родитељи формално приступају девојчиним родитељима и предлажу брак.

Девојчини родитељи сада испитују порекло младића и његове породице. Поред фактора који су споменути горе, они разматрају младићеву способност да издржава супругу — да ли ради или је незапослен? Ако су девојчини родитељи задовољни, они онда обавештавају младићеве родитеље и родитељи заједнички планирају детаље око венчања, након што су се и младић и девојка сложили с тим.

Зашто неки родитељи још увек преузимају на себе то да пронађу брачног друга за своју одраслу децу? Једна жена у Индији чији су родитељи договорили њен брак изјавила је: „Како би једна млада особа могла бити квалификована да донесе тако тешку одлуку? Далеко је боље оставити то онима које године и искуство квалификују да знају који је најмудрији избор.“ Њени коментари такође одражавају гледиште многих Африканаца.

Међутим, времена се мењају у Гани. Састајање и забављање постају све популарнији. У прикладном тренутку забављања, пар јавља родитељима своје намере. Након разговора међу родитељима и након што родитељи буду задовољни тиме да су они добар спој, породице прелазе на формалну церемонију која је на разним ганским језицима опште позната као куцање на вратима, вратима брака.

Церемонија куцања на вратима

Родитељи тог пара обавештавају чланове породице о датуму и сврси састанка. Термин „чланови породице“ односи се на проширену афричку породицу која укључује ујаке, тетке, рођаке, деде и бабе тог пара. Договореног дана, представници обеју породица окупљају се за церемонију. Присуство младожење је ствар избора. Ово што следи је веома кратка верзија онога што се одиграва на једној таквој церемонији куцања на вратима.

Девојчин представник (ДП): [говори младожењиним представницима] Ми знамо ваш разлог доласка, али обичај захтева да ипак питамо: којим добром?

Младићев представник (МП): Наш син Квази је пролазио поред ваше куће и угледао један леп цвет и жели вашу дозволу да га убере.

ДП: [прави се да не зна] У овој кући нема ниједног цвета. Можете се сами уверити.

МП: Наш син не греши. Тврдимо да у овој кући има један тако леп цвет. Цвет се зове Афи.

ДП: Онда је то људски цвет. Па, Афи заиста живи овде.

МП: Желимо да покуцамо на врата и тражимо Афину руку за нашег сина Квазија.

Младићева породица износи неке ствари, као што су разна алкохолна пића и нешто новца. У зависности од племена, постоје разлике у количинама и стварима које се износе. Та церемонија је приближан еквивалент веридбе западњачког стила, а у неким случајевима услов је и веренички прстен.

Младин представник је онда пита пред свим посматрачима да ли ствари које су донесене треба прихватити. Њеним потврдним одговором, сви присутни су очевици њене спремности да се уда. Договара се датум који је погодан за обе породице ради прославе венчања. Закуска закључује ту церемонију.

Церемонија венчања

Број људи који се окупља у девојчиној кући или у кући одабраног представника ради плаћања цене за младу, догаћаја којим се склапа брак, обично је већи од броја присутних на церемонији куцања на вратима. То је зато што су многи пријатељи сада присутни.

Атмосфера је весела. Млади неожењени мушкарци и неудате девојке нестрпљиви су да виде шта је донето за младу. Али ова срећна атмосфера се затеже док се младина породица жали да ствари које су донете као цена за младу нису све на броју. Неки од присутних задржавају свој дах јер младина породица не попушта. Младожењин говорник вешто образлаже како би од младине породице придобио саосећајан обзир. Расположење постаје опуштеније док породица девојке смекшава. Атмосфера се поново мења. Сада је весело, и служи се лака закуска.

Да би започео церемонију венчања, младин говорник моли све за пажњу и свима изражава добродошлицу. Он пита младожењине представнике о њиховом задатку. Младожењин говорник каже свој разлог за долазак, подсећајући окупљене да се већ куцало на вратима и да је дата дозвола за улазак.

Сваки породични говорник окупљенима затим представља блиске чланове породице, укључујући и онога који даје девојчину руку као и онога који подржава младића на венчању. Церемонија се наставља.

ДП: [говори младожењиним представницима] Молимо вас изнесите брачне ствари које смо тражили.

Младин представник пребројава ствари које су донесене као цена за младу тако да сви могу потврдити да су ту. Уколико младожењини представници сматрају да је младина породица претерала са захтевима, они насамо решавају ствари дан пре венчања. Међутим, младожењина породица долази на церемонију припремљена да се цењка за повраћај било којих додатних ствари, ако се неки од младине породице покажу као тешки. Где год да неко живи, основна цена за младу — без обзира да ли је висока или ниска — мора бити у целости исплаћена.

Неке породице договарају и такве ствари као што су пиће, одећа, огрлице, минђуше и друге женске стварчице. У северној Гани цена за младу може укључивати со, кола орахе, бисерке, овцу, чак и стоку. У цену за младу обавезно је заступљен и новац.

Док се наставља с преговорима, млада није присутна али је у близини, и посматра. Присуство младожење је ствар избора. Тако, особа која живи далеко може овластити своје родитеље да у њено име уговоре брак. Међутим, у прилици која је овде описана младожења је присутан. Сада је његова породица на ред да захтева.

МП: Испунили смо све што се захтева од нас, али нисмо видели нашу снаху.

Церемонија венчања није само озбиљан посао; такође је и прилика за забаву. Девојчина породица онда одговара на захтев младићеве породице да виде младу.

ДП: Волели бисмо да је млада овде. Нажалост, отпутовала је у иностранство, а ми немамо пасоше или визе да бисмо путовали и вратили је.

Свако зна шта то значи. Одмах, младожењина породица нуди једну суму новца — било коју суму коју младожења може приуштити — и истог трена! замишљени пасоши и визе су спремни. И млада се вратила са свог путовања!

Да би допринели забави, нека племена припремају да се неке младине пријатељице издају за њу. Сваку ту особу мноштво отворено одбацује све док се, уз велики аплауз, не покаже права млада. Затим је њен представник позива да погледа разне ствари као њену цену за младу. Питају је да ли треба прихватити оно што је младожења донео. Тишина је јер сви нестрпљиво очекују одговор. Неке девојке су стидљиве а друге одважне, али је одговор увек потврдан, пропраћен громогласним аплаузом.

Ако је младожења присутан, младина породица захтева да га упозна. Забава и даље не јењава ако је припремљено да се неко од његових пријатеља издаје за њега. Са одважним држањем, његов пријатељ устаје али одмах бива виком одбијен.

Младини родитељи захтевају да виде свог зета. Прави младожења онда устаје, зрачећи срећним осмехом. Младина породица дозвољава млади да се прикључи свом супругу, који ставља прстен на њен прст ако је прстен договорен као део цене за младу. Прстен је новина са Запада. Затим она ставља прстен на његов прст. Честитања и радост испуњују ваздух. Због погодности и економичности, сада неки сједињују церемонију куцања на вратима с венчањем да буду истог дана.

Искусни чланови обеју породица и други, затим нововенчанима нуде савет како да њихов брак буде успешан све док их смрт не раздвоји. Да би завршили дан, послужује се закуска.

Церемонија венчања је завршена! У Гани, од тог дана па надаље, заједница тај пар сматра законито венчаним. Ако из било ког разлога неко од главних чланова девојчине породице није могао присуствовати церемонији, нека од пића која су се служила шаљу им се да би се потврдило окончање брака. Ако су млада и младожења Јеховини сведоци, у неким случајевима онда Сведоци припремају одржавање библијског предавања, уз лаку закуску након тога.

У Гани неки парови имају церемонију венчања у западњачком стилу, овде звану грађанско венчање, то јест венчање по пропису. Ако је пар пунолетан, то се може уговорити уз пристанак родитеља или без њега. У обичајном венчању пристанак родитеља је обавезан.

У грађанском венчању пар полаже брачне завете. Али завети не постоје у обичајном венчању. Држава захтева да сва обичајна венчања буду регистрована, и Јеховини сведоци се повинују томе (Римљанима 13:1). Затим се издаје потврда регистрације.

Од старих времена, од када је Златна Обала, сада Гана, постала британска колонија, обичајно венчање је било једини облик венчања у земљи. Британци су онда увели венчање у западњачком стилу за своје грађане који су тамо живели. Староседеоцима те земље такође је било дозвољено да склапају такву врсту брака, и већ много година венчање у западњачком стилу и обичајно венчање опстају заједно. У Гани су оба законом призната, и стога прихватљива Јеховиним сведоцима. На појединцима је да изаберу који облик желе.

У неким афричким земљама, обичајна венчања треба да буду регистрована пре него што се парови могу сматрати законито венчанима. Међутим, у Гани обичајно венчање као што је горе описано законски је важеће без регистрације, парови се сматрају законито венчанима кад се обави обичајно венчање. Касније се обичајно венчање региструје само евиденције ради.

Брак је заиста Божји дар пун љубави човечанству, јединствени дар који није дат чак ни анђелима (Лука 20:34-36). То је драгоцени однос који је вредан чувања на славу његовог Творца, Јехове Бога.

[Слика на 23. страни]

Размена прстенова