Договор око разумне цене за невесту

ДАНАС, баш као и у библијска времена, неке културе захтевају да се цена за невесту плати пре него што се човек ожени. „Служићу ти седам година за Рахиљу, млађу кћер твоју“, рекао је Јаков свом будућем тасту, Лавану (Постање 29:18). Пошто је Јаков волео Рахиљу, понудио је за њу високу цену — цену седмогодишње зараде! Лаван је прихватио понуду али је преварио Јакова тако што му је за жену дао своју старију ћерку, Лију. Лаванови даљњи поступци с Јаковом били су непоштени (Постање 31:41). То што је Лаван придавао превелик значај материјалним стварима довело је до тога да су његове ћерке изгубиле поштовање према њему. „Не сматра ли он нас као туђинке, кад нас је продао и новце наше појео?“ питале су (Постање 31:15).

Нажалост, у данашњем материјалистичком свету, многи родитељи су попут Лавана. А неки чак и далеко гори. Према једним афричким новинама, неки бракови су склопљени „чисто да би похлепни очеви профитирали“. Један други фактор је економски притисак који искушава неке родитеље да на своје ћерке гледају као на средство за олакшавање своје финансијске кризе.a

Неки родитељи не желе да удају своје кћери пошто чекају најбољу понуду. То може довести до озбиљних проблема. Један новинар боравећи у источној Африци, написао је: „Млади људи одлучују да побегну са својим будућим брачним другом како би избегли превелик мираз који захтева упорна родбина.“ Сексуални неморал један је од проблема који настаје услед захтевања превисоке цене за невесту. Надаље, неки младићи успевају да купе себи жену али остају у великим дуговима. „Родитељи треба да буду разумни“, саветује један социјални радник из Јужне Африке. „Не треба да траже велику суму. Новопечени брачни пар треба од нечега и да живи... Зашто новчано упропастити младог човека?“

Како могу хришћански родитељи пружити пример разумности када је реч о договору око исплате или примитка цене за невесту? То је озбиљна ствар јер Библија заповеда: „Благост [„разумност“, NW] ваша да буде позната свим људима“ (Филипљанима 4:5).

Разумна библијска начела

Хоће ли се хришћански родитељи договарати око цене за невесту или не, то је ствар личне одлуке. Ако одлуче да то учине, такав договор треба да буде у складу с библијским начелима. „Не будите среброљупци“, каже Божја Реч (Јеврејима 13:5). Ако се ово начело не очитује у договору за брак, хришћански родитељ ће се показати као лош пример. Мушкарци који имају одговорне положаје у хришћанској скупштини треба да буду „разумни“ (NW), не ’среброљупци‘ или „лакоми на сраман добитак“ (1. Тимотеју 3:3, 8, Ча). Хришћанин који похлепно и непокајнички изнуђује високу цену за невесту, може чак бити искључен из скупштине (1. Коринћанима 5:11, 13; 6:9, 10).

Због проблема који су настали услед похлепе, неке владе су поставиле законе који одређују највишу цену за невесту. На пример, закон у западноафричкој земљи Того налаже да се цена за невесту „плати у роби или у готовини, или на оба начина“. Овај закон додаје: „Ни у једном случају износ не треба да пређе суму од 10 000 F CFA (20 америчких долара).“ Више пута Библија налаже хришћанима да буду грађани послушни закону (Титу 3:1). Чак и ако сама влада не спроводи у пракси један овакав закон, хришћанин ће желети да буде послушан. Он ће на тај начин сачувати добру савест пред Богом и неће бити узрок спотицања за друге (Римљанима 13:1, 5; 1. Коринћанима 10:32, 33).

Ко је одговоран за договоре?

У неким културама, сам начин на који се договара око цене за невесту може доћи у сукоб с другим важним начелом. Према Библији, отац је одговоран за ствари везане за његово домаћинство (1. Коринћанима 11:3; Колошанима 3:18, 20). Стога, они који су на одговорном положају у скупштини треба да су мушкарци који „добро управљају децом и домом својим“ (1. Тимотеју 3:12).

Међутим, у одређеним заједницама може бити уобичајена ствар да су важни договори око брака препуштени поглаваревој родбини. Рођаци траже свој део од цене за невесту. То ставља хришћанска домаћинства на испит. У име обичаја, неки поглавари породица дозвољавају рођацима који нису у вери да изнуђују високу цену за невесту. Понекад, резултат је био тај да се млада хришћанка удала за човека који није у вери. То је у супротности са упозорењем да хришћани треба да склапају брак „само у Господу“ (1. Коринћанима 7:39). За поглавара породице који дозвољава рођацима који нису у вери да доносе одлуке штетне по духовну добробит његове деце, не може се рећи да „добро управља својим домом“ (1. Тимотеју 3:4).

А шта ако хришћански отац не учествује директно у договору око брака једног његовог детета, као што је то био случај с богобојазним патријархом Аврамом? (Постање 24:2-4). Ако је неко други одређен да то учини, хришћански отац треба да се увери да преговарач следи упутства која су у складу с разумним начелима Библије. Штавише, пре него што се предузме било који корак у правцу преговора за цену невесте, хришћански родитељи треба пажљиво да размисле о стварима, не дозвољавајући да их заслепе неразумни обичаји или захтеви (Пословице 22:3).

Избегавати нехришћанска обележја

Библија осуђује понос и „разметање земаљским благом“ (1. Јованова 2:16; Пословице 21:4). Међутим, извесни појединци који су повезани с хришћанском скупштином, својим договором око склапања брака показивали су оваква обележја. Неки опонашају свет тиме што се хвалишу плаћеном или примљеном високом ценом за невесту. С друге стране, једна подружница Watch Tower Societyja у Африци извештава: „Размишљајући да су своју жену купили по цени једне ’козе‘, неки супрузи нису показивали поштовање када је породица њихове супруге имала разумне захтеве.“

Неке хришћане је савладала похлепа за што вишом ценом за невесту и то је довело до трагичних последица. На пример, запази овај извештај из једне друге подружнице Watch Tower Societyja: „Тешко је, уопште узев, сестрама и браћи самцима да нађу брачног друга. Последица тога је све већи број искључења због сексуалног неморала. Нека браћа одлазе у руднике у потрази за златом или дијамантима које би продали да би имали довољно средстава за женидбу. То може потрајати једну или две године, или још дуже, и обично постају духовно слаби јер се удаљавају од друштва браће и скупштине.“

Да би се избегле тако тужне последице, хришћански родитељи треба да следе пример зрелих појединаца у скупштини. Иако није био родитељ, апостол Павле је био разуман у поступању са суверницима. Пазио је да никоме не буде на трошак (Дела апостолска 20:33). Наравно, хришћански родитељи треба да осмотре његов несебични пример када се упуштају у договор око цене за невесту. У ствари, Павле је био божански надахнут да напише: „Угледајте се сви на мене, браћо, и окрените поглед на оне који ходе по угледу што ви у нама имате“ (Филипљанима 3:17).

Примери разумности

Што се тиче договора око брака, многи хришћански родитељи су поставили добар пример разумности. Осмотри случај Џозефа и његове жене Меј,b који служе као пуновремени јеванђелизатори. Они живе на Соломонским острвима где понекад договор око цене за невесту представља проблем. Да би избегли такве тешкоће, Џозеф и Меј су средили да им се ћерка Хелен уда на суседном острву. Учинили су исто и за њихову другу ћерку, Естер. Џозеф се такође сложио да му зет Питер плати цену за невесту чак пуно нижу од разумне. Када су га упитали зашто је то урадио, Џозеф је објаснио: „Нисам желео да оптерећујем свог зета који је пионир.“

Многи Јеховини сведоци у Африци пружили су добар пример разумности. У неким подручјима, чланови шире породице, уопштено речено, очекују да се велики износ новца плати још пре договора око стварне цене за невесту. Да би добио невесту, од младожење се може очекивати да обећа да ће покрити трошкове око цене за невесту и за млађег брата његове веренице.

Као сушту супротност томе, осмотри пример Косе и његове жене Маре. Њихова ћерка Бебоко недавно се удала за једног путујућег надгледника Јеховиних сведока. Пре него што су склопили брак, рођаци су захтевали од родитеља свој део од високе цене за невесту. Међутим, родитељи су остали чврсти и нису се повиновали таквим захтевима. Уместо тога, они су се договарали директно с њиховим будућим зетом тражећи минимум за своју ћерку, а затим су им вратили половину за припрему венчања.

Један други пример из исте земље, укључује младу Сведокињу која се зове Итонго. Прво је њена породица тражила разумну цену за невесту, али је родбина захтевала да се износ повећа. Атмосфера је била напета и изгледало је да ће бити како родбина хоће. Премда плашљива по природи, Итонго је устала и с пуно поштовања рекла да је одлучила да ће се удати за ревног хришћанина по имену Санзе, онако како су се раније договорили. Затим је храбро рекла: „Мби ке“ (што значи „Ствар је сређена“) и села. Подржавала ју је Самбеко, њена мати хришћанка. Није било даљњих дискусија и пар се венчао по претходном договору.

Постоје ствари за које су хришћански родитељи много заинтересованији него што је то лична корист од цене за невесту. Један муж из Камеруна објашњава: „Моја ташта користи сваку прилику да ми каже да све што сам желео да јој дам као цену за невесту, треба да користим да се бринем за потребе њене ћерке.“ Родитељи пуни љубави такође су заинтересовани за духовну добробит своје деце. На пример, осмотри Фараја и Руду, који живе у Зимбабвеу и посвећују много времена делу проповедања добре вести о Божјем Краљевству. Иако нису запослени, они су удали своје две ћерке за пуки делић онога што се обично тражи. А зашто? Зато што су желели да им ћерке имају корист од удаје за мужеве који истински воле Јехову. „То што смо сматрали важнијим, била је духовност наших ћерки и зетова“, објаснили су. Какво освежење! Родитељи који се брину за духовно и материјално добро своје деце у браку, заслужују похвалу.

Користи од разумности

Џозеф и Меј са Соломонских острва, били су благословени за њихов великодушан и брижан став према браку њихових кћери. На тај начин, њихови зетови нису пали у дугове. Уместо тога, оба брачна пара су у могућности да проведу много година у пуновременом делу ширења поруке о Краљевству. Осврћући се на то време, Џозеф каже: „Одлуке које смо моја породица и ја донели, уродиле су богатим благословима. Истина, понекад је било много притисака од оних који то не схватају, али имам мирну савест и задовољан сам кад видим своју децу запослену и јаку у Јеховиној служби. Они су такође срећни, а моја жена и ја смо пресрећни.“

Једна друга корист су добри односи с родбином. На пример, Зондај и Сибусисо служе као добровољни радници са својим супругама које су телесне сестре, у подружници Watch Tower Societyja у Зимбабвеу. Њихов таст, Дакарај, пуновремени је јеванђелизатор и није запослен. За време договора око цене за невесту, рекао је да ће прихватити што год они понуде. „Веома нам је драг наш таст“, кажу Зондај и Сибусисо „и учинићемо све што је у нашој моћи да му помогнемо ако то буде било потребно.“

Да, бити разуман у договору око цене невесте доприноси породичној срећи. На пример, нововенчани неће бити у дуговима, што им олакшава да се прилагоде брачном животу. То је омогућило многим младим паровима да теже за духовним благословима, као што је пуновремено служење у овом неодложном делу проповедања и прављења ученика. За узврат, то слави љубазног Оснивача брака, Јехову Бога (Матеј 24:14; 28:19, 20).

[Фусноте]

[Оквир на 27. страни]

ОНИ СУ ВРАТИЛИ НОВАЦ ОД ЦЕНЕ ЗА НЕВЕСТУ

У неким заједницама, ако је цена за невесту ниска не поштују се ни млада ни њени родитељи. Према томе, понос и жеља да се покаже статус породице понекад је мотив да се тражи висока цена. Једна породица из Лагоса, у Нигерији, пружа освежавајући контраст. Њихов зет Деле, објашњава:

„Породица моје жене ослободила ме је многих трошкова традиционалне церемоније договора око цене за невесту, као што је куповина скупоцене одеће. Чак и када им је моја породица представила цену за невесту, њихов говорник је питао: ’Желите ли да узмете ову девојку за жену или за ћерку?‘ У један глас, моја породица је одговорила: ’Желимо да је узмемо као ћерку.‘ Након тога, цена за невесту била нам је враћена у истој коверти.

„Све до данас, ценим како је родбина моје жене управљала нашим венчањем. Тиме су допринели да их јако поштујем. Њихова изванредна духовност чини да на њих гледам као на неке веома блиске рођаке. То такође има огроман утицај на мој став према мојој жени. Захваљујући томе како се њена породица понашала према мени, развио сам дубоко цењење према њој. Када се у нечему не слажемо, не дозвољавам да то прерасте у проблем. Чим се сетим породице из које она потиче, неслагање нестаје.

„Моја и њена породица су чврсто везане свезом пријатељства. Чак и сада, две године након нашег венчања, мој отац још увек шаље поклоне и намирнице породици моје жене.“