Гледиште Библије
Да ли ће земља завршити у пламену?
УГЉЕНИСАНА у нуклеарном холокаусту, надутим сунцем претворена у пепео или спаљена од стране љутитог бога — начин се можда разликује, али многи људи су уверени да ће планети Земљи, дому човечанства, доћи крај у свеуништавајућем паклу, катаклизмичкој апокалипси.
Неки цитирају библијске стихове који наговештавају божански управљан пожар као одмазду за човекове грехе против земље. Други понављају мишљење Пола Дејвиса, професора са Универзитета у Аделејду, у Аустралији, који пише о ономе што он види као земљин неизбежан пад у ватрено уништење. Он теоретише у својој књизи The Last Three Minutes: „Док се сунце све више шири, прождреће... Земљу у свом ватреном загрљају. Наша планета ће бити претворена у пепео.“ Шта је истина о земљиној судбини? Како треба да разумемо библијске стихове који изгледа да предсказују ватрено уништење?
Да ли Бог брине?
У Јеремији 10:10-12, обавештени смо: „Али је Господ прави Бог... Он је својом силом земљу начинио и својом мудрошћу свет је утврдио; својим је разумом небеса разастро.“ Бог је начинио земљу и чврсто је утврдио. Стога је с мудрошћу, с љубављу и с разумевањем брижљиво припремио земљу да вечно траје као диван дом за човечанство.
О Божјем стварању човечанства, Библија извештава: „Створи човека и жену. И благослови их, и рече им Бог: Рађајте се, множите се и напуните земљу, и владајте њом“ (Постање 1:27, 28). Када је завршио свој стваралачки рад, могао је недвосмислено објавити да „све добро беше“ (Постање 1:31). Желео је да то остане тако. Баш као што неки будући родитељи дизајнирају и намештају дечју собу за своје очекивано новорођенче, Бог је засадио диван врт и тамо сместио човека Адама да га обрађује и да га чува (Постање 2:15).
Адам се одрекао савршенства и своје дужности да чува земљу. Али да ли се Створитељ одрекао Своје намере? Исаија 45:18 указује да није: „Јер овако говори Господ, створитељ неба... који је саздо и утврдио земљу, начинио да не буде пуста, начинио да се у њој настава.“ (Видите такође Исаију 55:10, 11.) Иако је човек запоставио своју дужност да чува, Бог је и даље спроводио своју намеру са земљом и животом на њој. Закон који је био дат древној нацији Израел извршио је припрему за ’суботу, време одмора за земљу‘ сваке седме године. То је укључивало хумане законе који су животињама пружали извесну меру заштите (Левитска 25:4; Излазак 23:4, 5; Поновљени закони 22:1, 2, 6, 7, 10; 25:4; Лука 14:5). Ово су само неки примери у Библији који јасно указују да Бог пуно брине о човечанству и о свему што је човеку поверио на чување.
„Прва земља“
Како онда да ускладимо библијске стихове који изгледа да противрече? Један такав стих је 2. Петрова 3:7 који каже: „Дочим су садашња небеса и земља том истом Речју задржана, и чувају се за огањ за дан суђења и погибли бездушних људи.“ Још један је Откривење 21:1 који каже: „Затим видех ново небо и нову земљу, јер прво небо и прва земља прођоше.“
Ако би се Петрове речи дословно схватиле и ако би планета Земља била уништена дословном ватром, онда би и дословна небеса — звезде и друга небеска тела — такође били уништени ватром. Међутим, ово гледиште је противречно засигурању које се налази у таквим цитатима као што су Матеј 6:10: „Нека буде воља твоја и на земљи као на небу“ и Псалам 37:29: „Праведници ће држати земљу и довека у њој ће остати.“ Осим тога, какав би утицај имала ватра на већ изузетно ужарено сунце и звезде, који стално стварају нуклеарне експлозије?
С друге стране, Библија често користи израз „земља“ у фигуративном смислу. На пример, Постање 11:1 каже: „На целој земљи бејаше само један језик.“ Овде, реч „земља“ односи се на човечанство уопште, то јест на људско друштво. (Видите такође 1. Краљевима 2:1, 2; 1. Летописа 16:31.) Контекст 2. Петрове 3:5, 6 указује на исту фигуративну употребу ’земље‘. Он говори о Нојевим данима када је зло људско друштво било уништено у Потопу, а Ноје и његова породица као и сама планета били спасени (Постање 9:11). Такође, у 2. Петровој 3:7 каже се да су ’бездушни људи‘ ти који ће бити уништени. То гледиште је у складу са остатком Библије. Зло друштво обележено за уништење такође је „прва земља“ о којој се говори у Откривењу 21:1, што је раније цитирано.
Заиста, баш као што би брижан земаљски отац предузео сваку могућу меру да би засигурао неповредивост свога дома, Јехова Бог јако брине за своје стварство. Он је једном избацио неморалне и зле људе из плодне долине Јордана и засигурао новим чуварима земље, који су били у савезу с њим, да ако држе његова начела, ’земља их неће избљувати због њеног оскврњења као што је избљувала народе који су у њој пре њих били‘ (Левитска 18:24-28).
„Нова земља“
Данас, друштво које је сексуално изопачено, насилнички брутално и политички корумпирано загадило је земљу. Само је Бог може спасти. И Он ће баш то урадити. У Откривењу 11:18, он обећава да ће ’уништити оне који земљу уништују‘. Рестаурирана и обновљена земља биће насељена људима који се боје Бога и искрено воле своје ближње (Јеврејима 2:5; упоредите с Луком 10:25-28). Промене које ће се одиграти под Божјим небеским Краљевством биће тако дубоке да Библија говори о „новој земљи“ — о новом људском друштву.
Када читамо цитате као што је Псалам 37:29 и схватимо Христову изјаву у Матеју 6:10, уверени смо да ни невидљиве природне силе нити човек са свом својом деструктивном моћи неће донети крај нашој планети. Они неће осујетити Божју намеру (Псалам 119:90; Исаија 40:15, 26). Верно човечанство живеће на земљи у условима безграничне лепоте и бескрајне радости. То је истина о земљиној судбини, јер то јесте и увек је била намера човековог Створитеља пуног љубави (Постање 2:7-9, 15; Откривење 21:1-5).