Цвеће — показује да неко брине

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КОЛУМБИЈЕ

Очарана девојчица која је тек проходала сакупља киту љутића у своју дебељушкасту ручицу и трчи к мами с драгоценим открићем. На стајалишту поред пута, један супруг пун љубави бира букет ружа за своју супругу, да би јој показао колико брине. Један син пун цењења позива телефоном оближњу цвећару ради свеже убраних далија да би мајци разведрио дан. Једна одана домаћица ставља букет разнобојних каранфила на врх својих колица за куповину у продавници. Они ће дати завршну ноту њеном укусно уређеном дому.

ЦВЕЋЕ греје срце и младих и старих. Оно је изванредно средство преношења осећања: „Неко брине.“ Једна шпанска пословица каже: „Ко год није захвалан за ружу неће бити захвалан ни за шта.“ (Quien no agradece una rosa, no agradecerá ninguna cosa.)

Продаја цвећа је у порасту као никада раније. У овој ери брзог ваздушног транспорта, цвеће се сада може гајити далеко од продавница, супермаркета и стајалишта поред пута где очарава пролазника. Часопис Time је навео да индустрија цвећа „брзо расте а мења се још брже: све већи део производње долази са јужне хемисфере — углавном из Колумбије, која је постала други извозник по величини након Холандије“.

Пластиком покривени стакленици и вештачка језера

С преко 25 година у послу, Колумбија води у свету у извозу каранфила, док је на другом месту у свеукупној продаји цвећа. Године 1964, један студент са универзитета у Калифорнији, у САД, истраживао је на компјутеру да би одредио места с најбољом средином за гајење цвећа током читаве године. Пронашао је да су клима и надморска висина брдског басена у коме је смештена Богота, одмах северно од екватора и приближно 2 700 метара у Андима, били идеални услови.

Изненађујуће зелена савана Сантафе де Боготе, у којој се налази 92 процента колумбијског извоза флорикултуре, начичкана је вештачким језерима и стакленицима прекривеним пластиком. Унутар тих структура с дрвеним или металним оквирима, у пажљиво контролисаној пролећној средини гаје се милиони каранфила, далија, ружа, хризантема, љиљана и многих других врста, које ће убрзо бити убране и упаковане да би се отпремиле за Северну Америку, Европу и Азију.

Идеална температура за гајење цвећа креће се од 18 до 20 степени Целзијуса, што је уобичајена дневна температура у савани током читаве године. Ту има кишнице у изобиљу, тло је богато и на располагању је мало плаћена радна снага. Током ноћи, температура може пасти скоро до нуле а повремено на мраз од 2 степена Целзијуса испод нуле. Судови за димљиву ватру против мраза, сијалице велике јачине или прскалице штите од хладноће. Сијалице такође служе да би продужиле дневну светлост, и тако држе извесне биљке будним и убрзавају им раст.

Производња испрограмирана доста унапред

Преко 120 000 радника у Колумбији укључено је у неку фазу индустрије цвећа. Међу њима су и многи Јеховини сведоци који живе у заједницама разасутим широм саване. Бенито Кинтана, хришћански старешина у једној од скупштина у Факатативи, ради као шеф производње у расаднику. Он објашњава: „Месецима унапред, ми морамо испрограмирати производњу да бисмо удовољили сезонским захтевима тржишта. Саднице каранфила увозе се из Холандије или Италије, а саднице далија с Флориде. Жене пажљиво секу мале изданке, и саде их у нагомиланим редовима у топлом стакленику у коме се они наводњавају измаглицом налик облаку све док не ухвате корен. Далијама је потребно 12 дана на температури од 20 до 35 степени Целзијуса, уз два додатна сата светла током ноћи. Каранфилима су потребна 23 дана на температури између 15 и 25 степени Целзијуса, без светла током ноћи. Затим те биљчице пребацујемо у леје у другим стакленицима где се обогаћују хранљивим састојцима, где се диме и заливају све док не процветају, каранфили шест месеци касније и далије три месеца.“

Напоран рад у јеку сезоне

Кад дође време за убирање, жене су те које тај посао најбоље раде, по могућству без рукавица и потпуно чистим рукама. Машине не могу да просуде колико су се пупољци отворили или колико је право стабло, што су фактори који одређују квалитет цвета.

Џудит Коредор, из Факатативе, објашњава: „Жене имају стрпљења и нежан додир, као и брзину и вештину што је потребно. Кад у цик зоре уђемо у стакленик“, наставља Џудит, „савана је често прекривена маглом; може бити веома хладно, чак до тачке смрзавања. Многе девојке носе мараме. Током дана се загрева, понекад се достиже температура преко 32 степена Целзијуса. То је напоран рад, нарочито у јеку сезоне кад нас пожурују и кад морамо радити прековремено.“

Разнобојна и мирисава порука

Након што се убере, цвеће се носи у специјалну просторију у којој има пуно ваздуха и светла. Ту га жене бирају и класификују према квалитету цвета и правости, дебљини и дужини стабла. Затим се цвеће увија у провидну пластику, по 25 цветова у букету, спремно за паковање. Само се најбоље бира за извоз.

Мушкарци пакују цвеће у специјално таласасте картонске кутије на којима је име расадника — у једној кутији 24 букета каранфила. Бенитов брат, Алехандро Кинтана, који ради на паковању, каже: „Морамо брзо радити, јер од свих усева цвеће је најкраћег века. Наша компанија има две пумпе које извлаче топао ваздух из кутија, 112 кутија наједанпут, док два сата убацује хладан ваздух, и тако спушта температуру кутија на неколико степени изнад нуле. Затим се рупе на кутијама затварају, и цвеће се држи у хладном складишту, све док се не утовари у камионе да би се транспортовало до аеродрома.“

На боготском међународном аеродрому Ел Дорадо, цвеће пролази кроз царину а затим се неколико сати оставља у хладним објектима за складиштење све док се роба не утовари у велике млазне авионе да би се преко мора транспортовала до места дистрибуције. За само неколико дана, ово цвеће ће отварати своје латице у домовима, канцеларијама, болничким собама и негде другде, преносећи разнобојну и мирисаву поруку да неко брине.

Онај ко заиста брине

Скоро било куда на земљи да кренемо, налазимо цвеће у коме уживамо. Оно се налази високо у планинама на маргинама снежних пољана и глечера, у шумама и на ливадама, дуж потока и река, уз морску обалу и чак у врелим, сушним пустињама. Цвеће је ту постојало далеко пре него што се човек појавио на земљи. Ботаничари изјављују да су ’цветне биљке основа за сав животињски и људски живот. Без њих, животиње и човек не би могли постојати‘.

Краљ Соломон је са увидом објавио: „Сваку лепу ствар он у своје време чини“ (Проповедник 3:11). У то спада и Божји дар цвећа у свој својој разноврсности и дивоти. Од памтивека је оно грејало срце и младих и старих. Заиста, Бог и те како брине!

[Оквир на 17. страни]

Учинити да цвеће дуже траје

• Косо исеците стабло под водом пре него што цвеће ставите у вазу. Капљице воде које се задрже на крају стабла неће дозволити да уђе ваздух и тиме блокира даљње узимање воде и хранљивих састојака.

• Часопис GeoMundo цитира колумбијске узгајиваче цвећа како кажу да ако се води дода аспирин, кашичица шећера или мало коле, цвеће ће дуже остати свеже. Мењајте воду на свака два или три дана, користећи свежу воду која је собне температуре, мада се може користити и топла вода да би се пупољци брже отворили.

• Мало увенули пупољци често се могу оживети тако што се стабло десет минута стави у врућу воду док се латице прскају хладном водом. Држите цвеће далеко од извора̂ топлоте, далеко од промаје и директне сунчеве светлости.