Вапај из срца

ПРОБУДИТЕ СЕ! од 8. маја 1996, имао је серију чланака о теми усвајања. Пријатно смо се изненадили кад смо видели одзив читалаца који смо примили из целог света. Писмо које следи нарочито је дирљиво.

„Осећала сам се наведеном да истакнем да су многи од нас који су дали своју децу заиста желели да их задрже. Ја сам била неудата тинејџерка, још увек у школи. Чим су моји родитељи сазнали да сам трудна, обавестили су ме да добро детета треба да ставим испред свог и треба да га дам на усвајање. Речено ми је да су ’детету потребни и мајка и отац‘, што ја нисам могла пружити. Моји родитељи нису желели да задржим бебу — за мене у кући не би било места будем ли имала бебу. Шта сам могла да урадим? Они су образлагали: ’Бићеш огорчена на своју бебу зато што ти одузима слободу.‘

„Чим је моја трудноћа почела да се показује, била сам узета из школе и послата да живим с једном рођаком. Кад сам отишла од куће, знала сам да тамо нећу бити добродошла док се моја трудноћа не оконча и док не дам бебу.

„Била сам послата у дом за невенчане мајке. Када ме је социјална радница питала да ли сам сигурна у вези са својом одлуком да дам бебу на усвајање, знала сам да она не схвата да нисам имала другог избора. ЖЕЛЕЛА САМ ДА ЗАДРЖИМ СВОЈУ БЕБУ! Одувек сам чезнула да је видим насмејану и срећну. Ваши читаоци треба да знају да се многе рођене мајке осећају као што сам се ја осећала.

„Мени није дата никаква реална алтернатива. Стога сам урадила оно што ми је речено да је у ’најбољим интересима‘ за дете. И од тада живим с дубоком раном. Бринем се око тога да би мој син могао мислити да никада нисам марила за њега и да га нисам желела.

„Сада, као хришћанка, увек ценим библијски савет у вези с тежим ситуацијама у које сами западамо зато што у нашем животу не примењујемо Божју Реч. Она показује болне и далекосежне последице светског резоновања. Али усвојени људи треба да знају да само зато што су дати на усвајање, не значи да нису били жељени. Молим вас дајте им то до знања!“