Земљина бесконачна разноврсност — како је настала?

ОД ПРЕКО 1,5 милиона врста животиња којима су научници до сада дали име, приближно милион су инсекти. Да би се пописали сви познати инсекти, било би потребно 6 000 енциклопедија! Како су настала ова створења? Због чега таква бескрајна разноврсност? Је ли то резултат слепог случаја, природе која је милионе пута „имала среће“? Или се радило о планирању?

Прво, осмотримо накратко неке друге врсте живих бића с наше планете.

Запањујуће птице

Шта је с преко 9 000 различитих врста чудесно осмишљених птица? Неки колибрији су тако мајушни, као веће пчеле, а ипак лете с више окретности и грациозности од најсавременијег хеликоптера. Друге птице се сваке године селе хиљаде километара, као што је арктичка морска ласта, која на сваком кружном путовању прелети чак 35 000 километара. Не поседује никакав компјутер, никакве навигационе инструменте, а ипак непогрешиво стиже на своје одредиште. Да ли та урођена способност постоји случајно или плански?

Фасцинантна разноврсност биљака

Поред тога, постоји и огромна разноврсност и лепота биљног живота — више од 350 000 врста биљака. Приближно 250 000 њих стварају цветове! Највећа жива бића на земљи — џиновске секвоје — јесу биљке.

Колико различитих цветова расте у вашем врту или у вашем крају? Лепота, симетрија, и често мирис тог цвећа — од најтананијег пустињског цвета, красуљка или љутића, до орхидеја с њиховом замршеном разноврсношћу — чини да се човек чуди. Поново питамо: како су дошла у постојање? случајно или плански?

Океани који врве животом

А шта је са животним облицима који се налазе у рекама, језерима и океанима света? Научници кажу да постоји око 8 400 познатих врста слатководних риба и отприлике 13 300 врста риба које живе у океанима. Најмања од њих је главоч из Индијског океана. Дугачка је свега центиметар. Највећа је китопсина, која може достићи и до 18 метара дужине. У ове бројке се не урачунавају бескичмењаци или врсте које тек треба открити!

Невероватни мозак

Изнад свега, људски мозак — с барем десет милијарди неурона, од којих сваки могуће има преко 1 000 синапси, то јест спојева с другим нервним ћелијама — невероватан је. Неуролог др Ричард Рестак каже: „Укупан број веза унутар огромне мреже можданог неуронског система заиста је астрономски“ (The Brain). Он додаје: „У мозгу би могло бити од десет до стотину билиона синапси.“ Затим поставља прикладно питање: „Како се један такав орган какав је мозак, који садржи од десет до сто милијарди ћелија, уопште могао развити од једне једине ћелије, јајашцета?“ Да ли је мозак резултат безличних смицалица и случајних погодака природе? Или иза свега тога постоји интелигентно планирање?

Да, како је та наизглед бескрајна разноликост живота и облика настала? Јесу ли вас поучавали да је то једноставно била ствар случајности, изналажења најбољег решења уз погрешке, ствар погодака и промашаја слепе еволуционе лутрије? Онда наставите с читањем да бисте разумели питања која неки научници, у свој искрености, постављају у вези с теоријом еволуције, названом темељем све биолошке науке.

[Дијаграм на 4. страни]

Ако проста камера изискује конструктора шта је с далеко сложенијим људским оком?

Предео сочива

(увећан)

Очна водица

Зеница

Рожњача

Сочиво

Дужица

Цилијарно тело

Комплетно око

Очни живац

Стакласто тело

Мрежњача

Судовњача

Беоњача