Они су то звали разонода

АТМОСФЕРА у амфитеатру била је набијена узбуђењем. Десетине хиљада људи окупило се за један од најузбудљивијих спектакала древног Рима. Заставе, руже и разнобојне таписерије весело су украшавале арену. Фонтане су избацивале парфимисану воду, испуњавајући ваздух пријатним аромама. Богаташи су били окићени својом најблиставијом одећом. Чаврљање мноштва прекидале су повремене провале смеха, али неозбиљност овог мноштва противречила је страхоти онога што је требало да се деси.

Убрзо је злослутни звук туба̂ позвао један пар гладијатора на борбу. Мноштво је помахнитало док су се борци млатили с немилосрдним дивљаштвом. Звекет мачева једва да се могао чути од заглушујућег бодрења гледалаца. Изненада, једним хитрим маневром, један од бораца обара свог противника на земљу. Судбина тог обореног гладијатора сада је у рукама гледалаца. Ако би махали марамицама, он би остао жив. Једним јединим гестом својим палчевима, скуп — укључујући ту и жене и девојке — заповедао је смртни ударац. Беживотно тело је за трен ока одвучено с тла арене, крвљу натопљена земља је прекопана лопатама, разбацан је нови песак и мноштво се припрема за преостали део крвопролића.

За многе који су живели у Риму, то је била разонода. „Чак и најстрожи моралисти нису имали никакве приговоре на ово уживање у крвопролићу“, каже књига Rome: The First Thousand Years. А гладијаторске игре су биле само један облик декадентне разоноде коју је Рим нудио. Такође су се изводиле стварне поморске битке ради разоноде крвожедних гледалаца. Чак су се извршавала јавна погубљења, на којима би осуђени криминалац био везан за стуб и кога би прождрале изгладнеле дивље звери.

За оне чији укус није био толико крволочан, Рим је нудио избор позоришних комада. У мимама — кратким комадима о свакодневном животу — „прељуба и љубавне афере биле су главне теме“, писао је Лудвиг Фридлендер у књизи Roman Life and Manners Under the Early Empire. „Језик је био пун вулгарних обрта израза и простачког хумора, уз обиље гримаса, скаредних гестова, и, поврх свега, настраних плесова уз флауту.“ Према делу The New Encyclopædia Britannica, „постоји доказ да су се за време Римског царства чинови прељубе стварно изводили на позоришној бини“. Фридлендер је с добрим разлогом назвао миму „најотвореније необуздана међу фарсама, у неморалу и бестидности“, и додао: „Најразвратнијим сценама се највише аплаудирало.“a

А како је данас? Да ли се човеков укус што се тиче разоноде променио? Осмотрите чињенице које разматра следећи чланак.

[Фусноте]

[Извор слике на 3. страни]

The Complete Encyclopedia of Illustration/J. G. Heck