Шта се десило са разонодом?

КАКО су древни Римљани, који су наводно били на врху своје културе, могли да на агонију других људи гледају као на разоноду? „То се може објаснити једино жудњом за новим и снажнијим стимулансима“, пише Герард Улхорн у књизи The Conflict of Christianity With Heathenism. „Засићени свим могућим задовољствима, људи су тражили... узбуђење које нигде више нису налазили.“

Многи људи данас испољавају сличну ’жудњу за новим и снажнијим стимулансима‘. Додуше, они се можда не окупљају да би уживо гледали покољ или разузданост. Али њихов избор разоноде открива сличну опседнутост насиљем и сексом. Осмотрите неке примере.

Филмови. Недавних година, произвођачи филмова су приказали „већу склоност ка перверзном“, тврди филмски критичар Мајкл Медвед. „Порука у свету филма“, додаје он, „изгледа да је та да прикази суровости и лудила заслужују да се озбиљније осмотре, и више уважавања, него било који напори да се пренесу племенитост или доброта.“

Надметање с телевизијом приморало је произвођаче филма да учине практично све како би људе намамили у биоскоп. „Потребни су нам филмови који имају зубе, који одударају од свих емисија које људи виде на ТВ-у“, каже директор једног филмског студија. „Није да смо се ми подали крви и цревима и [прљавом] језику, већ је то оно што вам је данас потребно да бисте изашли с филмом.“ Заиста, многи више нису запањени чак ни најдетаљнијим биоскопским насиљем. „Људи постају имуни на ефекте“, каже директор филма Алан Џ. Пакула. „Број убијених се учетворостручио, снага експлозије расте у мегатонама, а они огуглавају на то. Развили су незаситост према сировом осећању.“

Телевизија. Отворено приказивање секса на ТВ-у сада је уобичајено у многим деловима света, укључујући и Бразил, Европу и Јапан. Просечан ТВ-гледалац у Америци наиђе на отприлике 14 000 сексуалних указивања у једној јединој години. „Пораст сексуалних тема и експлицитности не показује никакав знак јењавања“, извештава један истраживачки тим. „Некада табу теме као што су инцест, садомазохизам и бестијалност постале су жито за жрвањ у ударном термину.“

Према књизи Watching America, постоји разлог за то попустљиво лудило телевизије. Она наводи: „Секс се продаје... Када су мреже и телевизијски канали открили да су више гледалаца заголицали него увредили, постепено су повећали потенцијал продаје свог производа тако што су дозволили да све више и више табуа буде срушено на све експлицитнији начин.“

Видео-игре. Релативно наивно време Пакмена и Донки Конга уступило је место новој ери језиво садистичких игара. Професор Марша Киндер описује ове игре као „горе од ТВ-а или неког филма“. Оне преносе „поруку да једини начин да се влада јесте насиље“.

Због забринутости јавности, водећи произвођач у Сједињеним Државама сада користи систем рангирања код својих видео-игара. Ознака „МА-17“ — која показује да та игра „за одрасле“ није за оне који су млађи од 17 година — може укључивати жестоко насиље, сексуалне теме и вулгарност. Међутим, неки се плаше да ће ознака „за одрасле“ само допринети привлачности неке игре. „Када бих имао 15 година и видео налепницу „МА-17“, каже један млади занесењак видео-играма, „набавио бих ту игру по сваку цену.“

Музика. Један часопис који помно истражује садржај популарне музике тврди да је на крају 1995, само 10 од 40 топ-албума било без вулгарности или указивања на дрогу, насиље или секс. „Музика која је доступна преадолесцентима јесте згражавајућа, а добар део ње потпуно нихилистички“, извештавају новине St. Louis Post-Dispatch. „[Музика] која је привлачна неким адолесцентима пуна је гнева и безнадежности и уноси осећаје да су свет и лично слушалац осуђени на пропаст.“

Дед метал, „гранџ“ рок и „гангста“ реп изгледа да се сладе насиљем. И према извештају San Francisco Chronicle, „многи чланови индустрије разоноде предвиђају да су најстрашније групе на путу ка врху“. Химне гнева и смрти сада су постале популарне у Аустралији, Европи и Јапану. Истина, неки бендови су покушали да усвоје доброћуднију поруку. Па ипак, Chronicle примећује: „Доказ указује да за безазленост нема баш много тржишта.“

Компјутери. То су вредни апарати с многим позитивним наменама. Међутим, неки их користе и да би растурали развратан материјал. Рецимо, часопис Maclean’s извештава да то укључује „слике и текст о свему, од бизарних фетиша преко проституције до педофилије — материјал који би запањио многе одрасле, а камоли њихову децу“.

Штиво. Многе популарне књиге су пуне пунцате секса и насиља. Једна недавна масовна мода у Сједињеним Државама и Канади била је названа „шок фантастика“ — језиве хорор приче које циљају на младе и од осам година. Дајана Вест, пишући у часопису New York Teacher, тврди да те књиге „чине најмлађе неосетљивим, гушећи живот ума пре него што је и почео“.

Многи стрипови издати у Хонгконгу, Јапану и у Сједињеним Државама истичу „жестоке и бруталне ратне теме, канибализам, одрубљивање главе, сатанизам, силовање и псовање“, извештава једна студија Националне коалиције о насиљу на телевизији (NCTV). „Интензитет насиља и деградирајућег сексуалног материјала у овим часописима запањујућ је“, каже др Томас Радецки, истраживачки директор NCTV. „То показује колико смо дозволили да постанемо неосетљиви.“

Потреба за опрезом

Јасно је да у данашњем свету постоји очараност сексом и насиљем, и то се одражава у индустрији разоноде. Ситуација је слична оној коју је описао хришћански апостол Павле: „Изгубивши морално осећање они су сами себе предали распојасаности — да чине сваку нечистоту у лакомости“ (Ефесцима 4:19, Ча). С добрим разлогом многи данас траже нешто боље. А ви? Ако и ви тражите, биће вам драго да сазнате да можете пронаћи здраву разоноду, као што ће показати следећи чланак.

[Оквир⁄Слика на 5. страни]

Телевизија може бити опасна

У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА, телевизија је јавно дебитовала 1939. на светском сајму у Њујорку. Један новинар који је био присутан изразио је свој скептицизам с обзиром на будућност ове нове направе. „Проблем с телевизијом“, писао је, „јесте у томе што људи морају да седе и залепе очи за екран; просечна америчка породица нема времена за то.“

Колико је погрешио! Стварно, каже се да ће просечан Американац, до времена када заврши школу, провести 50 посто више времена испред ТВ-а него испред наставника. „Деца која су тешки гледаоци телевизије јесу агресивнија, песимистичнија, имају више килограма, мање су маштовита, мање се уживљавају и мање су способни ученици него друга која мање гледају ТВ“, тврди др Медлајн Левајн, у својој књизи Viewing Violence.

Који је њен савет? „Деца треба да буду поучена да телевизија, баш као и сваки други уређај у кући, има специфичну функцију. Фен за косу не остављамо укључен кад се коса осуши, нити тостер кад се тост испече. Препознајемо специфичне намене ових уређаја и знамо када да их искључимо. Наша деца исто тако треба да буду образована и у вези с телевизијом.“

[Оквир⁄Слике на 7. страни]

Разонода широм света

Пробудите се! је замолио своје дописнике из различитих делова света да опишу трендове у разоноди на њиховом подручју. Ево неких од њихових коментара:

Бразил: „ТВ-емисије постају све више и више деградирајуће. Па ипак, будући да родитељи раде ван куће, деца су често остављена да се сама разоноде уз ТВ. Популарни су CD-ROM-ови с окултним темама и видео-игре које истичу сурово насиље.“

Чешка Република: „Од пада комунизма, земља је преплављена разонодом која се овде никада раније није видела, укључујући и ТВ-емисије са Запада и продавнице порнографије. Млади често обилазе дискотеке, билијар клубове и кафиће. Екстравагантне рекламе и притисак вршњака често врше јак утицај на њих.“

Немачка: „Нажалост, многи родитељи су превише уморни да би организовали разоноду за своју децу, па се млади често уздају једни у друге да би се проводили. Неки се изолују компјутерским играма. Други иду на целоноћне игранке зване журке, на којима је дрога јако заступљена.“

Јапан: Стрипови су омиљена разбибрига за младе и одрасле, али они су често пуни насиља, неморала и прљавог језика. И коцкање је раширено. Још један узнемиравајући тренд јесте тај да неке младе девојке позивају нашироко рекламиране телефонске клубове који пружају услуге људима с неморалним намерама. Неке зову само из разоноде, док друге иду до тачке уговарања изласка за неку своту новца, што у неким случајевима води до проституције.“

Нигерија: „Нерегулисани видео-биоскопи ничу широм Западне Африке. Ове импровизоване уџерице отворене су за људе свих узраста, укључујући и децу. Порнографске и хорор видео-касете редовно су на репертоару. Поред тога, локално снимљени филмови који се емитују на ТВ-у, обично истичу спиритизам.“

Јужна Африка: „Овде напредују журке, а на њима је дрога често лако доступна.“

Шведска: „У Шведској су успешни кафићи и ноћни клубови, и на таквим местима често се окупљају криминалци и препродавци дроге. Телевизијска и видео разонода пуна је насиља, спиритизма и неморала.“