Исхрана — ствар од значаја

„ХАЈДЕ, једи свој хлеб с радошћу“, каже Библија у Проповеднику 9:7. Заиста, хранити се није само морање, већ такође једно од највећих задовољстава у животу.

Осмотрите пример 34-годишњег Томаса. Он јако воли месо. Једе га сваки дан — често и више пута дневно. Његов уобичајени доручак укључује млеко, неколико јаја, хлеб или тост намазан путером, и кобасицу или сланину. На местима која нуде „брзу храну“, он наручује чизбургере, помфрит и милк-шејкове. Кад једе ван куће, за главно јело изабира бифтек. Његов омиљени ресторан сервира одрезак од 680 грама меса и пржене кромпириће натопљене павлаком, баш како он воли. Чоколадни колач преливен сладоледом од чоколаде јесте његов најдражи десерт.

Томас је висок 178 центиметара и тежак 89 килограма; према смерницама о исхрани владе Сједињених Држава из 1995, он има 9 кила вишка. „Тежина ми не смета“, каже Томас. „Имам одлично здравље. Нисам био одсутан с посла ни дан у задњих 12 година. Углавном се осећам добро, и да сам пун снаге — осим, наравно, после бифтека од 680 грама.“

Да ли би ипак било могуће да Томасова исхрана утиче лоше на њега, чинећи га кандидатом за срчани напад? Др Шервин Нуланд, у својој књизи How We Die, говори о ’шаблонима живљења који су самоубилачки‘, и у њих убраја храњење ’црвеним месом, великим одресцима сланине и путером‘.

Како извесна храна доводи до срчаних обољења код многих? Шта то постоји у њој што ствара опасност? Пре него што осмотримо ова питања, погледајмо поближе који су здравствени ризици поседовања вишка килограма.

[Слика на 3. страни]

Зашто оваква исхрана треба да нас забрине?