Ваша исхрана — може ли вам доћи главе?

„Имате озбиљно зачепљену коронарну артерију, опструкција од отприлике 95% ... Тренутно сте статистички податак о срчаном нападу који само чека да се оствари.“

ТРИДЕСЕТДВОГОДИШЊИ Џо није могао да поверује овим речима кардиолога који га је прегледао да би установио узрок боли у грудима. Скоро половина оних који ће умрети од срчаног обољења није чак ни свесна да га има.

Али шта је довело до таквог Џоовог стања? ’Тридесет две године хранио сам се типичном америчком храном „месо и млеко“, јадикује Џо. ’Чињеница да је америчка исхрана опасна по моје здравље некако је измакла мојој пажњи.‘

Ваша исхрана и срчано обољење

Шта није било у реду с Џоовом исхраном? У основи, садржала је и сувише холестерола и масти, поготово засићених масти. Од своје младости, Џо је са скоро сваком виљушком хране, припремао себе за коронарно срчано обољење. Од десет водећих узрока смрти у Сједињеним Државама, исхрана богата мастима, у ствари, повезана је с пет. На врху ове листе налази се коронарно обољење.

У испитивању које је спроведено у седам земаља, на око 12 000 мушкараца од 40 до 49 година, види се повезаност између исхране и срчаног обољења. Нарочито крајности откривају пуно. Ово испитивање је показало да су Финци — који 20 посто калорија уносе у облику засићених масти — имали повишене нивое холестерола у крви, док су Јапанци — који само 5 посто калорија уносе у облику засићених масти — имали низак ниво холестерола у крви. А Финци су имали шест пута већу стопу срчаних напада од Јапанаца!

Међутим, коронарно срчано обољење више ни у Јапану није реткост. У протеклих неколико година, како је западњачки стил брзе хране и тамо постао популаран, уношење животињских масти је порасло за 800 посто. Сада, јапански дечаци имају чак више нивое холестерола у крви од америчких дечака истог узраста! Јасно је, масти и холестерол у исхрани повезани су са стањима опасним по живот, а нарочито са срчаним обољењем.

Улога холестерола

Холестерол је бела, слична воску, супстанција, суштински важна за живот. Налази се у ћелијама свих људи и животиња. Холестерол ствара наша јетра, а у различитим количинама налази се и у храни коју једемо. Крв преноси холестерол до ћелија у молекулима званим липопротеини, састављеним од холестерола, масти и протеина. Две врсте липопротеина које носе већину холестерола у крви јесу липопротеини мале густоће (ЛМГ) и липопротеини велике густоће (ЛВГ).

ЛМГ су богати холестеролом. Они циркулишу крвотоком, улазе у ћелије преко ЛМГ рецептора на ћелијским зидовима и разграђују се како би их ћелија користила. Већина ћелија у телу поседује такве рецепторе, и они прихватају нешто ЛМГ. Али јетра је тако осмишљена да се 70 посто уклањања ЛМГ из крвотока путем ЛМГ рецептора, дешава у њој.

ЛВГ, с друге стране, јесу молекули жедни холестерола. Док путују крвотоком, они упијају вишак холестерола и транспортују га до јетре. Јетра разграђује холестерол и избацује га из тела. Тело је, према томе, чудесно осмишљено да у потпуности искористи холестерол који му је потребан, а да остатак одбаци.

Проблем настаје кад постоји вишак ЛМГ у крви. То повећава могућност да се на зидовима артерија створи талог. Кад се то деси, артерије постају уске, и смањује се количина крви што носи кисеоник, која може проћи кроз њих. Ово стање назива се артериосклероза. Овај процес се наставља тихо и лагано, и треба да прођу деценије да би се разазнатљиви симптоми манифестовали. Један симптом јесте ангина пекторис, то јест бол у грудима, попут оног који је Џо доживео.

Кад нека коронарна артерија буде потпуно зачепљена, често неким крвним угрушком, онај део срца који из те артерије прима крв одумире. Последица је изненадан, често смртоносан миокардиачни инфаркт — боље познат као срчани напад. Чак и делимично зачепљење коронарне артерије може водити до одумирања срчаног ткива, што се не мора манифестовати израженом физичком нелагодношћу. Зачепљење артерија у другим деловима тела може изазвати мождане ударе, гангрену ногу и чак престанак рада бубрега.

Не изненађује онда што се ЛМГ назива лошим холестеролом, а ЛВГ добрим. Ако тест установи висок проценат ЛМГ, или низак проценат ЛВГ, опасност од срчаног обољења је велика.a Једноставан тест крви често ће указати на претећу опасност, доста пре него што особа доживи приметне симптоме, као што је ангина пекторис. Важно је, дакле, да проверавате ниво холестерола у крви. Осмотримо сада како ваша исхрана може утицати на овај ниво.

Холестерол у крви и исхрана

Холестерол је природни састојак хране животињског порекла. Месо, јаја, риба, живина и млечни производи садрже холестерол. Биљна храна, с друге стране, не садржи холестерол.

Тело производи сав холестерол који му је потребан, па холестерол који се конзумира у храни представља вишак. Већина холестерола који унесемо с храном завршава свој пут у јетри. Обично, чим холестерол из хране доспе у јетру, она га обради и смањи своју производњу холестерола. То регулише укупну количину холестерола у крви.

Међутим, шта се дешава кад исхрана толико обилује холестеролом да јетра не може брзо да га обради? Повећава се вероватноћа да холестерол директно доспе у ћелије артеријских зидова. Кад се то деси, догађа се процес артериосклерозе. Ситуација је нарочито опасна кад тело и даље ствара исту количину холестерола, без обзира на количину холестерола конзумираног с храном. У Сједињеним Државама, свака пета особа има овај проблем.

Мудро је, дакле, смањити уношење холестерола с храном. Али, једна друга компонента наше исхране има још и већи утицај на ниво холестерола у крви — засићене масти.

Масти и холестерол

Масти се сврставају у две категорије: засићене и незасићене. Незасићене масти могу бити или мононезасићене или полинезасићене. Незасићене масти су боље за вас од одговарајућих засићених, пошто конзумирање засићених масти подиже ниво холестерола у крви. Засићене масти то чине на два начина: оне помажу да се у јетри ствара више холестерола, и гуше ЛМГ рецепторе ћелија јетре, смањујући тиме брзину уклањања ЛМГ из крви.

Засићене масти се углавном налазе у храни животињског порекла, као што је путер, жуманца, сало, млеко, сладолед и месо. Такође преовладавају у чоколади, кокосовом ораху и његовим уљима, биљним мастима и палмином уљу. Оне су чврсте на собној температури.

Незасићене масти су, с друге стране, течне на собној температури. Храна која садржи мононезасићене и полинезасићене масти може помоћи да се ниво холестерола у вашој крви снизи, ако њом замените храну која садржи засићене масти.b Док полинезасићене масти, присутне обично у кукурузном и сунцокретовом уљу, смањују и добар и лош холестерол, мононезасићене масти, којих обилно има у маслиновом уљу, смањују само лош холестерол, не утичући на добар.

Масти су, наравно, неопходан део наше исхране. Без њих, на пример, не би постојала апсорпција витамина A, D, E и K. Међутим, телесне потребе за мастима су врло мале. Њих лако задовољавамо једењем поврћа, махунарки, житарица и воћа. Према томе, минимизирање уношења засићених масти не лишава тело потребних хранљивих састојака.

Зашто смањити масти и холестерол

Хоће ли исхрана богата мастима и холестеролом увек повећати холестерол у крви? Не обавезно. Томас који је поменут у уводном чланку, одлучио је да провери крв, након интервјуа за Пробудите се! Резултати су показали да су нивои холестерола били у оквиру жељених граница. Очигледно је његова јетра била у стању да регулише ниво холестерола.

То, међутим, не значи да за Томаса нема опасности. Недавна испитивања указују да холестерол у храни може утицати на ризик од коронарног срчаног обољења независно од његовог утицаја на холестерол у крви. „Храна богата холестеролом унапређује срчано обољење чак и код људи с малим холестеролом у крви“, каже др Џеремаја Стамлер, са Северозападног универзитета. „И, због тога једење мање холестерола мора бити значајно за све људе, без обзира на ниво холестерола у њиховој крви.“

Ту је такође и питање масти у исхрани. Превише масти у крви, било од засићених или незасићених масти у храни, чини да крвна зрнца формирају грудвице. Таква згуснута крв не пролази кроз уске капиларе, лишавајући ткива потребних хранљивих састојака. Згрушане ћелије које се крећу кроз артерије такође ремете достављање кисеоника артеријским зидовима, изазивајући површинска оштећења на којима може лако почети да се формира талог. Али, постоји и друга опасност од уношења превеликих количина масти.

Рак и исхрана

„Све масти — засићене и незасићене — укључене су у раст извесних врста ћелија рака“, каже Џон А. Макдугал. Једно испитивање о међународном броју случајева колоректалног рака и рака дојке показало је алармантне разлике између западних нација, где исхрана обилује мастима, и нација у развоју. На пример, у Сједињеним Државама, колоректални рак је други по реду рак уобичајен за мушкарце и жене заједно, док је рак дојке најуобичајенији за жене.

Према Америчком удружењу за рак, групе људи које пређу у неку другу земљу с великим бројем случајева рака, на крају достигну стопу појављивања рака те земље, у зависности од дужине времена које им је потребно да се пребаце на нови стил живота и исхране. „Јапански досељеници на Хавајима“, примећује књига кувар овог удружења за рак, „развијају западњачки шаблон што се тиче рака: велики број случајева рака дебелог црева и дојке, мали број случајева стомачног рака — што је обрнуто од јапанског шаблона.“ Очигледно, рак и исхрана су повезани.

Уколико у вашој исхрани има пуно укупне масти, засићене масти, холестерола и калорија, потребно је да нешто промените. Добра исхрана може довести до доброг здравља, и чак може поништити многе рђаве последице лоше исхране. С обзиром на такве могућности као што су болна операција уградње бајпаса, која често кошта 40 000 долара, а и више, ово је несумњиво пожељно.

Тиме што разумно бирате шта једете, можете смањити килажу, осећати се боље и помоћи себи да избегнете неке болести, или промените њихов правац. Предлози о тим стварима разматрају се у наредном чланку.

[Фусноте]

[Дијаграм на 8. страни]

Попречни пресек коронарних артерија: (1) потпуно отворене, (2) делимично зачепљене, (3) скоро потпуно зачепљене