„Зрак светла у мрачном добу“

Од дописника Пробудите се! из Немачке

ТАКО је један историчар описао историју Јеховиних сведока у доба нацизма. Повод је био светска премијера документарне видео-касете Јеховини сведоци стоје чврсто против нацистичког напада, која је била одржана у Спомен-музеју Равенсбрик, у Немачкој. Ова видео-касета износи дирљив извештај о храбрости и вери, који је испричало 24 преживелих из доба нацизма, заједно с 10 изучавалаца историје и религије.

Једном је у концентрационом логору Равенсбрик било на стотине Јеховиних сведока. Неки преживели Сведоци, које су нацисти затворили пре више од 50 година, били су присутни на премијери. Они су се, заједно с историчарима и владиним званичницима, присетили мрачних дана када је нацистички режим косио широм Европе у једној владавини терора. Публика од око 350 особа слушала је надахњујуће извештаје о хришћанском интегритету стотина Сведока који су радије одважно отишли у смрт него да се одрекну своје вере.

Новински медији осматрају

Ујутро 6. новембра 1996, на дан премијере, била је одржана конференција за штампу у једном берлинском хотелу. Новинари су погледали секвенце видео-касете, а затим послушали говоре изучавалаца који су коментарисали о важности новог документарног филма у откривању мало познатог али важног аспекта историје. Др Детлеф Гарбе, директор Спомен-музеја Нојенгаме, објаснио је: „Ми — Јеховини сведоци и они који нису Сведоци — не смемо дозволити да се заборави историја затвореника с љубичастим троуглом [симболом који су носили логораши Сведоци]. То је био зрак светла у мрачном добу.“

Неколико преживелих Сведока који су се појавили у филму Стоје чврсто били су ту да говоре о својим искуствима. Да ли су били огорчени због својих патњи? Њихова спокојна лица која су зрачила показивала су да нису били.

Након периода с питањима и одговорима, новинари су били позвани на премијерно приказивање документарног филма Стоје чврсто у Спомен-музеју Равенсбрик, удаљеном око 65 километара. Практично сви су прихватили позив.

Премијера

Сиво небо и ситна киша која је сипила тог хладног јесењег дана, уступили су место узбуђеној атмосфери унутар новореновиране дворане, одмах поред Спомен-музеја Равенсбрик. Професор Јирген Дитбернер, тадашњи директор Задужбине спомен-музеја̂ Равенсбрик, Саксенхаусен и Бранденбург, рекао је: „Морална храброст коју су Јеховини сведоци показали под националсоцијализмом мора се поштовати... Са свом чашћу, чувамо успомену на те људе који нису издали своју веру, и који су због тога морали да пате или чак да умру.“

Ангелика Петер, министар за образовање, омладину и спорт за Бранденбург, у Немачкој, послала је поруку која је била прочитана. Она је изјавила: „Важно је што се данас присећамо узорне постојаности Јеховиних сведока.“ Др Зигрит Јакобајт, директорка Спомен-музеја Равенсбрик, рекла је: „С радошћу ишчекујем ову премијеру. Верујем да је ово посебан дан за све нас.“

Затим су се угасила светла за почетак видео-касете. У току 78 минута, не само преживели који су били присутни из осам земаља већ и сви у публици, поново су проживели трагедију и тријумф овог болног поглавља немачке историје. Многима је било тешко да задрже сузе док су ови обични људи причали о изванредним делима љубави и вере под најужаснијим условима.

Након што је громогласан аплауз уминуо, историчар Јоаким Герлиц је прочитао последње речи једног Сведока који је био погубљен у Бранденбургу. Герлиц је пронашао ту белешку само две недеље раније, док је истраживао у Спомен-музеју и архиви Бранденбург, где је директор. Његов глас је подрхтавао од емоција док је читао речи овог верног хришћанина који је храбрио своје сувернике да остану верни свом Господу. Затим је Герлиц закључио: „Даме и господо, верујем да ће овај филм о Јеховиним сведоцима дати важан допринос нашем образовном делу.“

Историчар Вулф Бребек је изјавио да је „посредством овог филма придодато једно важно ново благо — глас преживелих који се сувише ретко чуо и... глас оних који нису преживели“. Др Гарбе је додао: „Ово су важна искуства људи којима је вера у Бога и поуздање у библијска обећања дала снагу да одоле током тог ужасног времена.“

Као прикладан закључак програма, још једном се неколико преживелих Сведока обратило публици. Свима је било јасно да ови непоколебљиви хришћани још увек имају исту јаку веру која их је подржавала током њихових многих кушњи.

Од премијере, у новинама широм Немачке, појавило се више од 340 чланака о Јеховиним сведоцима и документарном филму Стоје чврсто. Неколико радио-емисија, од којих једна на државној радио-станици, такође је имало лепе извештаје.

Документарни филм Стоје чврсто на крају ће бити доступан на најмање 24 језика. С временом ће бити припремљена и једна школска верзија. Од пуштања видео-касете у оптицај, растући број едукатора почео је да користи документарни филм Стоје чврсто као део свог наставног плана да би помогли младима да размотре важна питања, као што су предрасуда, притисак вршњака и глас савести.

У овом свету који је толико подељен мржњом и издајом, како је само правовремено што ова прича о интегритету може да се обзнани јавности! Патње тих верних хришћана стварно нису биле узалуд (Јеврејима 6:10).

[Слика на 15. страни]

Берлинска конференција за штампу. Слева: Др Детлеф Гарбе, преживели из холокауста, Симона Либстер и Франц Волфарт, и историчар Вулф Бребек