Зашто су дијаманти тако скупи?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ШПАНИЈЕ

ПОНЕКАД се лепота може открити. А у другим приликама она се мора створити. Међутим, дијамант мора бити и откривен и створен.

Необрађени дијаманти су, без сумње, дивно стварство природе. Јак притисак и високе температуре под земљином кором, полагано обликују једноставан угљеник у чврсте, делимично провидне кристале. Али ово ретко камење, често се не да открити. Неке од највећих рупа у земљи које је човек направио — а које шарају аустралијске, сибирске и јужноафричке пејзаже — ископане су у потрази за овим драгоценим камењем. Да би се извадило неколико дијаманата који теже само шест грама, мора да се ископа и просеје сто тона земље!

Кад се дијамант једном открије, вешт мајстор мора брижљиво да исклеше скривену лепоту пре него што украси неки прстен или неку огрлицу.

Наравно, сав тај напор и то умеће не долази јефтино. Али већина жена — и мушкараца — сматрају да је трошак вредан, поготово ако је дијамант поклон који је дат супружнику или вереници као знак трајне наклоности. Лепота и романса су учиниле дијамант најцењенијим кристалом на земљи.a

Посета Антверпену

Приликом посете Антверпену, у Белгији, граду чије богатство углавном зависи од дијаманата, било је побуђено моје занимање за то јединствено камење. ’Шта је то‘, питао сам се, ’што један дијамант чини тако привлачним? У чему је тајна израђивања дијаманта?‘

Да бих добио одговоре на та питања, разговарао сам с Дирком Лутсом, чија се породица бави трговином дијаманата већ три генерације. „Ми Антверпен називамо најбољим пријатељем дијаманта“, објаснио је, „пошто је овај град један од главних светских центара дијаманата. Стога сте дошли на идеално место да откријете тајне израђивача дијаманата.“

На самом почетку, показао ми је прегршт необрађених дијаманата које је управо купио. Иако је њихова вредност била 350 000 долара, на први поглед нису изгледали тако импресивно — више су личили на прегршт комада стакла. Али поглед изблиза је открио унутрашњи сјај који је одао лепоту, коју особа која сече дијамант може да открије. Почео сам да схватам њихову привлачност.

„Повремено кад видим неки велик необрађен дијамант, осетим извесну чаролију, скоро као неку емоционалну приврженост“, признао је Дирк. „Инстинктивно, желим да купим тај камен. То ме подсећа на Исусову илустрацију о оном човеку који је пронашао величанствен бисер, бисер тако савршен да је био спреман да прода све што је имао да би га купио. Никада нисам отишао толико далеко“, насмешио се, „али морам признати да неко изврсно камење има неку посебно привлачну силу, чак и за нас који проводимо живот купујући и продајући их. Наравно, израђивање драгуља из необрађеног камена, ма колико импресивно можда било, није без замки.“

Брушење необрађеног дијаманта

Чуо сам да један непроцењив камен може сломити неопрезна особа која сече дијамант. Питао сам се да ли се то често дешава. „Није баш тако редак случај“, признао је Дирк. „И то се не дешава само кад се камен раздваја. Чак и особа која глача дијамант повремено може дирнути у глец, то јест унутрашњу несавршеност, и оштетити камен. Увек пажљиво прегледавамо необрађен камен помоћу поларизоване светлости, која показује проблематична места; али, нажалост, ниједан систем није сигуран.

„Иако је сломљен камен наша најгора ноћна мора, то није једина потешкоћа. Понекад боја камена постане тамнија након сечења и глачања површина, и његова вредност опада. И морате запамтити да често морамо одбацити 60 одсто или више необрађеног камена да бисмо од њега направили првокласни драгуљ.“

Изгледало ми је да је то пуно новца који се баца, док нисам схватио све што је укључено у израђивање једног дијаманта. Дирк ми је показао један огроман дијамант у облику срца који тек што је био исечен и изглачан. „Да ли видите како светлуца?“, питао ме је. „Та ’ватра‘ унутар камена заиста није ништа више до рефлектована светлост.

„Оно што мајстор мора да уради јесте да све површине исече на такав начин да светло буде ухваћено унутар камена и да се затим рефлектује назад до посматрача. Неки традиционални облици, као што је округао облик, то чине на најефикаснији начин. Али чак и елегантни дизајни, као што је овај у облику срца, теже да рефлектују највећу могућу количину светлости. То је суштинска уметност израђивача дијаманата. У ствари, један добро познат произвођач дијаманата за своје гесло изабрао је следеће: ’Чаролија је у мајсторству.‘“

„Како одлучујете у који ћете облик сећи дијамант?“, питао сам Дирка. „Започињемо тако што веома пажљиво посматрамо оригинални камен који купимо“, рекао је. „И стварно пажљиво! Сећам се једног великог камена који смо месец дана прегледавали пре него што смо коначно одлучили како га треба исећи. Понекад је то лакше због тога што је сам необрађени камен подесан да се исече у известан облик. У сваком случају, циљ је одредити најбољи облик за тај нарочит камен тако да изгубимо најмању могућу количину камена. Али свака површина која се сече — а један типичан дијамант има више од 50 површина — значи губитак на тежини.“

Дирк ме је затим замолио да пажљиво погледам један камен. „Да ли видите ту нечистоћу у горњем десном углу?“, питао је, додајући ми лупу, увеличавајуће стакло јувелира. Видео сам неколико зупчастих линија, попут оних на напуклом огледалу, унутар једног угла драгуља. „Та врста несавршенства у великој мери смањује вредност дијаманта. Наравно, ми је можемо исећи, али то може значити превелик губитак камена. Ако се грешка не може видети голим оком, и даље можемо продати камен по нижој цени.“

Интересовало ме је да сазнам зашто је такво мајушно камење толико вредно. Јасно је да има неколико фактора који су укључени.

„Клише ’дијамант је вечан‘ — иако је рекламни слоган — углавном је истинит“, рекао је Дирк. „Дијаманти се не хабају, и њихов сјај не бледи. Ретки су, иако не толико колико су некад били, и прелепи су — у то нема сумње! Али можда најважнији фактор који одређује њихову вредност јесте светска потражња за дијамантима. То у великој мери зависи од рекламирања.

„Зашто једна жена жели прстен с дијамантом?“, размишљао је Дирк. „Она вероватно дијаманте повезује с љубављу и романсом. Дијамант је нешто посебно, нешто што се вечно вреднује, што је подсећа на љубав, с надом да ће трајати исто као и дијамант. Ова идеја, или мистика, како би је неки назвали, успешно се негује. Отприлике 180 000 000 долара је потрошено у 1995, да би се рекламирала ова порука, порука која подстиче људе широм света да увек изнова купују дијаманте.“

Вредност дијаманта

„Претпостављам да вредност готовог драгуља зависи од његове величине“, прокоментарисао сам. „Није баш тако једноставно“, одговорио је Дирк. „Трговци дијамантима склони су да кажу да вредност дијаманта зависи од четири фактора: сечења, карата, боје и јасноће. Сваки фактор доприноси лепоти — и увећава вредност — камена.

„Започнимо са сечењем. Добро сечење је уметничко дело, скулптура у малом, могло би се рећи. Погледајте изблиза тај дијамант у облику срца, коме сте се дивили. Тај облик није лако направити, а и облик је који захтева да се жртвује много више оригиналног камена него други облици. Запазите како су све површине симетрично постављене да би повећале лепоту драгуља. Рекли бисмо да је овај дијамант веома добро исечен.

„На почетку сте били импресионирани његовом величином, и то се разуме, будући да је велики камен од 8 карата. Успут да кажемо да један карат одговара тежини од две десетине грама, тако да вредност карата одређујемо тако што једноставно измеримо камен. Уопштено говорећи, више карата значи вреднији дијамант, али на његову вредност утицаће и боја и јасноћа.

„Дијаманти се могу наћи у свим облицима и бојама, као што сте видели из нашег прегршта необрађеног камења. Прво што радимо, сортирамо их по боји, од којих светлији спадају у вредније. Мада, постоји неко камење које има, како ми то зовемо луксузне боје, као што су ружичаста, плава или црвена; и оно достиже вишу цену од светлијег, пошто су те боје изузетно ретке.

„На крају, морамо да класификујемо камен по његовој јасноћи. Ако је камен сврстан у камење без грешке, то значи да кад погледате камен — чак и с лупом — нећете видети никакву несавршеност. Отуда, сечење, јасноћа и боја дијаманта могу бити исто толико важни колико и његова тежина у каратима. Да вам дамо један пример, 1995, био је изложен највећи дијамант који је можда икада био изглачан (546,76 карата). Али упркос његовој величини — приближно величини лоптице за голф — то није највреднији дијамант на свету, због његове слабе јасноће и жућкастобраон боје.“

Пре него што сам отишао из Антверпена, разговарао сам са Хансом Винсом, који се већ 50 година бави индустријом дијаманата. Желео сам да поставим једно последње питање: шта је то што дијамант чини тако посебним?

„Не сматрам да је мало камење тако узбудљиво — оно чак може бити обликовано на машини“, одговорио је. „Али ме очаравају велики дијаманти. Сваки камен је различит — јединствено стварство направљено од угљеника под вулканским притисцима током милиона година. Кад испитујете камен, можете у ствари видети линије раста, нешто налик оним линијама на пању дрвета. Искусан дилер може вам чак рећи из ког рудника је дошао.

„Произвођач дијаманата на такав један камен гледа као што вајар гледа на блок мермера. Својим очима ума он већ види шта може да створи. У његовој машти, он сече и глача, и израња један величанствени драгуљ. Волим да размишљам да ће дијамант кад пронађе своје коначно место на неком прстену или на некој огрлици, пружити исто задовољство и свом власнику.“

После свега што смо рекли и урадили, баш зато и вреди направити дијамант.

[Фусноте]

[Слике на 15. страни]

Дијамант у облику срца од 8 карата (камење које не треба чистити)

Дијамант у облику крушке

Дијамант „кардиналов шешир“

Одређивање тежине карата несеченог камења

Сортирање необрађених дијаманата према боји

Прегледавање површина да би се одредило да ли је потребно још глачања