Од камена до драгуља

Од дописника Пробудите се! из Белгије

ЗБОГ своје велике лепоте, вековима је био омиљен драгуљ. Због своје тврдоће — а то је најтврђа природна супстанција позната човеку — нашироко се користи у алатима и машинерији. Тај очаравајући камен је дијамант.

Неки познати дијаманти су обавијени занимљивим причама. Један по имену Кохинор, што значи „планина светлости“, пронађен је пре седам векова у Индији. У почетку, то је био грумен од 191 карата, али касније је срезан на 109 карата.a Затим, ту је и Кулинан, који је део драгуља британске круне и највећи дијамант који је икада пронађен и брушен.

Од камена до драгуља

Дијаманти испрва нису прекрасни драгуљи. Већина се мора ископати из земље. У просеку, да би се добио један карат чистог дијаманта, мора се ископати и просејати 250 тона земље. Од 40 до 50 милиона карата који се ископају сваке године, само је један мали део прикладан за накит.

Необрађени дијаманти се морају разврстати према величини, чистоћи, боји и облику. Када је необрађен, практично сваки дијамант има нечистоће. Али понекад неки део може бити сасвим или релативно чист. У тим случајевима, онај део који нема нечистоће издваја се цепањем или сечењем. Када се ради о великом и скупом камењу, мајстори умеју и месецима премишљати пре него што направе иједан рез. То је лако разумети када узмете у обзир да једна једина грешка у цепању може драстично смањити вредност дијаманта или чак упропастити цели камен.

Коначно, брушењем дијамант добија фасете, које морају одговарати његовом облику. Те фасете дарују овом драгуљу способност да рефлектује светлост, што му даје сјај по којем је тако добро познат.

Следећи пут кад неки дијамант заокупи вашу пажњу својим сјајем и лепотом, сетите се тешког рада рудара и прецизности и умешности мајстора. Без њих дијамант никад не би био претворен из неугледног стакластог камена у прекрасан драгуљ.

[Фуснота]