Да ли вам је Интернет заиста потребан?

ТРЕБА ли да користите Интернет? Наравно, то је лична ствар, коју треба пажљиво да одвагнете. Који би фактори могли утицати на вашу одлуку?

Потреба — јесте ли прорачунали трошак?

Велики део недавног раста Интернета изазван је снажним маркетиншким настојањима пословног света. Јасно је да је њихов мотив створити осећај потребе. Једанпут кад се ова наводна потреба развије, неке организације захтевају плаћање чланарине или годишње претплате, за информације или услуге које сте испрва добијали бесплатно. Ова свота представља додатак вашим месечним трошковима за приступ Интернету. Неке новине, директно везане за мрежу, јесу уобичајен пример овакве праксе.

Јесте ли прорачунали трошак на опрему и софтвер, насупрот вашој стварној потреби? (Упоредите с Луком 14:28.) Постоје ли јавне библиотеке или школе, које имају приступ Интернету? Ако најпре користите те изворе, то вам може помоћи да утврдите своје потребе, без великог првобитног улагања у лични компјутер и с њим повезану опрему. Можда се одговарајући јавни извори, спојени на Интернет, могу користити, по потреби, све док не буде јасно колико су они стварно потребни. Упамтите, Интернет је постојао више од две деценије пре него што је јавност уопште знала за њега, а камоли осећала потребу за њим!

Безбедност — да ли је ваша приватност заштићена?

Још једна кључна брига јесте поверљивост. Рецимо, вашу E-mail поруку треба да види само одређени прималац. Међутим, док је писмо у пролазу, нека вешта и могуће бескрупулозна особа или група могла би га пресрести или би могла надзирати вашу кореспонденцију. У циљу заштите порука, неки људи користе софтверске производе за E-mail који шифрују поверљиви садржај њихових писама, пре него што буду послата. На другоме крају, страни која прима потребан је сличан софтвер за дешифровање ове поруке.

Недавно се пуно дискусија усредсредило на размену кредитних картица и других пипавих информација за комерцијалну употребу на Интернету. Иако се очекују позамашне иновације у погледу јачања безбедности, запажена аналитичарка компјутерске безбедности, Дороти Денинг, каже: „Потпуно безбедни системи нису могући, али се опасност може знатно смањити, вероватно до нивоа који пропорционално одговара вредности информација похрањених на системима и претњи коју представљају хакери и инсајдери.“ Апсолутна безбедност је код било ког компјутерског система неостварива, без обзира на то да ли је повезан са Интернетом или није.

Можете ли себи приуштити то време?

Још једно важно питање јесте ваше време. Колико ће вам требати времена да инсталирате алатке и научите да рукујете њима да бисте пловили по Интернету? Такође, један искусни инструктор Интернета истакао је да сурфовање по Интернету „за новог корисника Интернета може бити активност која ствара велику зависност и гута време.“ Откуд то?

Постоји велики број интересантних тема и безброј нових ствари за откривање. У ствари, Интернет је огромна збирка библиотека с визуелно привлачним документима. Пловидба кроз само један његов делић лако може постепено прогутати велики део вечерњих сати, пре него што чак и помислите на спавање. (Видите оквир „Колико је драгоцено ваше време?“ на 13. страни.) Наравно, то не значи да свима онима који плове по Web-у недостаје контрола. Међутим, било би мудро поставити ограничења у погледу времена и садржаја сурфовања по Web-у — особито за младе. Многе породице то исто чине с телевизијом.a То ће сачувати време које је одвојено за породицу и духовне активности (Поновљени закони 6:6, 7; Матеј 5:3).

Да ли нешто пропуштате?

С временом, Интернет технологија ће се потпуније развити у подручјима света у развоју. Међутим, присетите се људи с почетка првог чланка. Већина информација које су прибавили могла се наћи коришћењем библиотека, телефона, обичне поште или новина. Наравно, неке од ових метода можда укључују више времена и трошкова. Па ипак, за већину људи широм света, ове традиционалније методе ће још за једно време наставити да буду првенствено средство комуникације.

[Фусноте]

[Слика на 9. страни]

Сурфовање по Нету може постати клопка ако нема самоконтроле