Интернет — зашто бити опрезан?

ИНТЕРНЕТ свакако поседује потенцијал у погледу едукативног коришћења и свакодневне комуникације. Међутим, ако се лиши његовог високотехнолошког сјаја, види се да Интернет спопадају исти они проблеми који дуго муче телевизију, телефонију, новине и библиотеке. Дакле, прикладно питање могло би бити: да ли је садржај Интернета подесан за моју породицу и мене?

Бројни извештаји коментарисали су о доступности порнографског материјала на Интернету. Међутим, да ли то сугерише да је Интернет пука септичка јама пуна сексуално изопачених, настраних типова? Неки тврде да би то било крајње претеривање. Они кажу да човек мора уложити свестан и хотимичан напор да би пронашао материјал којем се може приговорити.

Истина је да се човек мора намерно потрудити да би пронашао нездрави материјал, али други тврде да се на Интернету он може лоцирати с много већом лакоћом него негде другде. Са само неколико притисака по тастатури, корисник може пронаћи еротски материјал, рецимо сексуално експлицитне фотографије које укључују аудио и видео додатке.

Питање колико је порнографије доступно на Интернету, тренутно је тема о којој се жестоко расправља. Неки мисле да су извештаји који указују на прожимајући проблем претерани. Ипак, ако бисте сазнали да у вашем дворишту нема 100 отровница, већ само неколико, да ли бисте били мање забринути за безбедност своје породице? Мудро би било да они који имају приступ Интернету буду опрезни.

Чувајте се оних који вребају децу!

Недавно извештавање показује да се неки педофили придружују директним интерактивним дискусијама с младим људима. Издајући се за децу, ове одрасле особе лукаво измамљују имена и адресе од младих који ништа не сумњају.

Национални центар за изгубљену и искоришћену децу (NCMEC) документовао је нешто од те активности. На пример, 1996, полиција је пронашла две девојчице из Јужне Каролине у САД, од 13 и 15 година, које су биле нестале на једну седмицу. Оне су отишле у другу државу са 18-годишњаком с којим су се среле на Интернету. Један 35-годишњак био је оптужен за навођење 14-годишњег дечака на недопуштени сексуални контакт кад родитељи дечака нису били код куће. Оба случаја отпочела су дијалогом у Интернетовој соби за ћаскање. Један други човек је, 1995, срео 15-годишњака на вези и одважно отишао у школу да га види. Опет, један други је признао да има секс с једном 14-годишњакињом. Она је користила очев компјутер за комуникацију с тинејџерима путем директних огласних табли. Овог човека је такође срела на вези. Сви ови млади су на крају били наговорени да открију свој идентитет.

Потреба за родитељским вођством

Иако су случајеви попут горе наведених релативно ретки, родитељи ипак морају пажљиво испитати ту ствар. Шта родитељима стоји на располагању у погледу заштите њихове деце да не постану мете злочина и искоришћавања?

Фирме почињу да нуде алатке, почев од система за рангирање, сличних онима за филмове, па до софтвера за детекцију речи који филтрира нежељени садржај, и до система који изискују доказ о узрасту. Неки приступи блокирају материјал чак и пре него што он доспе до породичног компјутера. Међутим, већина ових приступа није сигурна, и може се заобићи различитим методама. Сетите се, првобитни дизајн Интернета био је да га учини отпорним на ремећење, па је цензурисање тешко.

У интервјуу с Пробудите се!, један полицијски комесар који надгледа истражну групу за искоришћавање деце из Калифорније, дао је следећи савет: „Не постоји никаква замена за родитељско вођство. И сам имам 12-годишњег сина. Жена и ја смо му дозволили да користи Интернет, али од тога смо направили породичну ствар и поставили одмерене границе што се тиче времена које ћемо утрошити.“ Овај отац је нарочито опрезан у вези са собама за ћаскање, и поставља чврста ограничења у погледу њиховог коришћења. Он додаје: „Персонални компјутер није у соби мог сина, већ на отвореном простору у дому.“

Потребно је да родитељи покажу активан интерес за одлучивање о томе какво ће коришћење Интернета дозволити својој деци, ако га уопште дозволе. Које практичне и разумне мере предострожности треба осмотрити?

Редакцијски писац Дејвид Плотникоф за новине San Jose Mercury News, пружа неколико корисних савета родитељима који одлучују да имају приступ Интернету од куће.

• Искуство ваших младих бива најпозитивније када раде заједно с вама, док уче да цене ваше просуђивање и вођство. Без вашег усмеравања, упозорава он, „све те информације на Нету су попут воде без чаше која би је држала“. Правила на којима инсистирате јесу „продужетак здраворазумских ствари које сте им све време говорили.“ Пример би био ваша правила у вези с разговорима с непознатима.

• Интернет је једно јавно место и не треба га користити као службу за чување деце. „На крају крајева, не бисте свог 10-годишњака једноставно оставили самог у неком великом граду и рекли му да се забавља неколико сати, зар не?“

• Научите да препознајете разлику између Интернетових локација за играње игара или ћаскање и места за добијање помоћи око домаћих задатака.

Памфлет NCMEC, Child Safety on the Information Highway пружа младима неколико смерница:

• Не откривајте личне информације, рецимо своју адресу, кућни број телефона или назив и локацију своје школе. Не шаљите фотографије без дозволе својих родитеља.

• Ако примите информације које чине да се осећате неугодно, одмах обавестите родитеље. Никада не одговарајте на злобне или агресивне поруке. Одмах кажите родитељима, како би они могли ступити у контакт с директном службом.

• Сарађујте с родитељима у постављању правила за коришћење Интернета, укључујући и раздобље дана и дужину времена проведеног на вези, и подесна подручја која се могу посећивати; држите се њихових одлука.

Имајте на уму да су мере предострожности такође корисне и за одрасле. Неки одрасли људи су већ били навучени на нежељене односе и у озбиљне проблеме због њихове неопрезности. Мистика соба за ћаскање — недостатак визуелног контакта и анонимност псеудонима — ослабљују кочнице неких и стварају лажан осећај сигурности. Одрасли, пазите се!

Задржати уравнотежено гледиште

Нешто од материјала и многе од служби што се могу наћи на Интернету, имају образовну вредност и могу послужити корисној сврси. Растући број корпорација смешта своју интерну документацију на своје интерне мреже, то јест на интранете. Појава видео и аудио комуницирања путем Интернета поседује потенцијал да трајно промени наше шаблоне путовања и пословних састанака. Компаније користе Интернет да дистрибуишу свој компјутерски софтвер, смањујући тиме трошкове. Многе службе које тренутно имају особље које обрађује пословне трансакције, какве су путничке службе и службе за берзанско посредовање, вероватно ће бити погођене, пошто ће корисницима Интернета бити могуће да неке или све своје аранжмане уреде сами. Да, утицај Интернета је дубок, и вероватно ће и даље постојати, као важан медиј за дељење информација, вођење послова и комуницирање.

Као и већина алатки, Интернет се може употребити на корисне начине. Па ипак, постоји и потенцијал за злоупотребу. Неки могу изабрати да даље истраже позитивне аспекте Интернета, док други то можда неће учинити. Хришћанин није овлашћен да осуђује одлуке другога у личним стварима (Римљанима 14:4).

Коришћење Интернета може бити попут путовања у једну нову земљу, где се могу видети и чути многе нове ствари. Путовање захтева да испољите добре манире и да предузмете разумне мере предострожности. Исто то је потребно ако одлучите да се укрцате на Интернет — информациону аутостраду.

[Истакнути текст на 12. страни]

„Персонални компјутер није у соби мог сина, већ на отвореном простору у дому“

[Истакнути текст на 13. страни]

Интернет је једно јавно место и не треба га користити као службу за чување деце

[Оквир⁄Слика на 11. страни]

Потреба за учтивошћу и опрезом

Учтивост

Научите правила учтивости и протокола. Већина пружаоца услуга на Интернету објављују обзирне и прихватљиве смернице о понашању. Други корисници ће ценити вашу пажљивост и добре манире.

Опрез

Неке дискусионе групе расправљају о религиозним или контроверзним стварима. Пазите да не дајете коментаре на такве дискусије; вероватно ће ваша E-mail адреса бити објављена свима у тој групи. То често резултује нежељеном кореспонденцијом која гута пуно времена. Стварно, постоје неке њузгрупе које није прикладно читати, а камоли повезати се с њима.

Како стоји ствар с креирањем дискусионе групе, или њузгрупе, за сухришћане? То може створити веће проблеме и опасности него што се у почетку може очекивати. На пример, зна се да се неки појединци са задњим мислима погрешно представљају на Интернету. Тренутно, сам Интернет не омогућава да особе које се појављују на њему, потврде свој идентитет. Осим тога, таква група се на неки начин може упоредити с једним великим друштвеним окупљањем у току, које јако изискује време и способност домаћина да пружи потребно и одговорно надгледање. (Упоредите с Пословицама 27:12).

[Оквир⁄Слика на 13. страни]

Колико је драгоцено ваше време?

У овом 20. веку, живот прогресивно постаје све компликованији. Изуми који су некима користили често су се за многе показали као расипници времена. Осим тога, неморални и насилни ТВ-програми, порнографска литература, деградирајући музички снимци, и томе слично јесу примери технологија које се злоупотребљавају. Оне не само што гутају драгоцено време, већ људима духовно шкоде.

Свакако, првенствени приоритет хришћанина јесу духовне ствари, као што је свакодневно читање Библије и добро упознавање с библијским истинама непроцењиве вредности, које се разматрају у часописима Кула стражара и Пробудите се! и у другим публикацијама Watch Tower Societyja. Вечне користи произлазе, не из сурфовања по Нету, већ из коришћења времена да се спознање о једином истинитом Богу и његовом Сину, Исусу Христу, усвоји и ревносно примењује (Јован 17:3; видите такође Ефесцима 5:15-17).