Јеховини сведоци у Русији

Гледиште једног теолога

У РИМУ, вође јеврејске заједнице првог века, приметиле су што се тиче хришћанства: „Познато нам је, наиме, за ову секту — да се свуда против ње говори.“ Шта су те вође урадиле? Похвално је што су отишли ка апостолу Павлу, који је тада био у кућном притвору, и изјавили: ’Хтели бисмо [„Мислимо да је исправно“, NW] да од тебе чујемо шта мислиш‘ (Дела апостолска 28:22). Слушали су обавештеног хришћанина, а не оне који су говорили против хришћанства.

Сергеј Ивањенко, уважени руски теолог, урадио је нешто слично. Иако је веровао многим негативним извештајима о Јеховиним сведоцима који су колали по Русији, одлучио је да за информације позове канцеларију подружнице Сведока̂, која се налази тик изван Санкт Петербурга. Прихватио је позив да оде тамо у посету, поставља им питања и посматра Сведоке из прве руке.

Кад је октобра 1996. г. Ивањенко стигао, објекти у којима је смештено скоро 200 чланова особља подружнице Јеховиних сведока у Русији, били су скоро завршени. Следећа три дана, била му је дата могућност да разгледа градилиште, узима оброке у трпезарији и интервјуише кога год жели.

Чланак који је г. Ивањенко написао о Сведоцима објављен је у популарном руском недељнику Московские новости, од 16. до 23. фебруара 1997. Чланак, под називом „Да ли треба да се плашимо Јеховиних сведока?“, појавио се и у енглеском издању новина Московские новости, од 20 до 26. фебруара. Пошто су многи читаоци Пробудите се! јако заинтересовани за активност Јеховиних сведока из Русије, овде репродукујемо, уз дозволу, већину тог чланка. Г. Ивањенко је почео са следећим искуством, које је било написано масним словима:

„’Секташи, марш из Русије!‘ гласио је постер којим су махали чланови странке Жириновског, ЛДПР, који су демонстрирали на састанку Јеховиних сведока. ’Шта вам се не свиђа код ове организације?‘ питао сам једног од демонстраната. Дао ми је примерак Мегаполис-експреса, с насловом ’Избијање религиозног сифилиса у Камчатки.‘ Новине су рекле да Јеховини сведоци, да би напунили касу своје организације, подводе и држе кругове проституције, ширећи венеричне болести међу морнарима. ’Јесте ли и ви једна од њихових жртава?‘ Саосећајно сам упитао: ’Да ли верујете у ту информацију?‘ ’Није важно‘, добио сам одговор. ’Главно је то да та америчка секта уништава руску духовност и културу, и то морамо да зауставимо.‘“

Чланак који је г. Ивањенко написао, био је испод пропраћен потписом писца: „Сергеј Ивањенко, теолог, кандидат филозофије.“

„Поштење попут овога заиста је ретко, иако је тачно да многи Руси немају много лепо мишљење о Јеховиним сведоцима. Само и помен о овој организацији доводи до низа коментара о њеном суморном фанатизму, америчком пореклу, о слепом веровању обичних чланова вођама организације и веровању да је крај света пред нама. У многима, Јеховини сведоци изазивају страх помешан с радозналошћу.

„Каква је то религија, и да ли треба да је се плашимо?

„Да бих лично дознао, посетио сам село Солнечноје, у области Куруртноје, код Санкт Петербурга, где се налази административни центар руских Јеховиних сведока.

***

„[Он је] на месту некадашњег летњег кампа. До 1992, [првобитна] зграда је катастрофално оронула, и децу су замениле скитнице и хорде пацова. Очигледно је пропало стање тог краја било оно што је помогло да Јеховини сведоци добију на употребу на недогледно време површину од седам хектара земље. Они су реновирали старе грађевине и такође почели да граде нове, укључујући и четвороспратну административну зграду, [Дворану Краљевства] у коју стаје 500 особа и трпезарију. Јеховини сведоци такође саде и нову траву (специјално наручену из Финске) и различите врсте ретких дрвећа. Очекује се да ће посао бити завршен до наредног лета. Главни задатак овог административног центра јесте организовање активности проповедања и испоручивање литературе локалним скупштинама Јеховиних сведока. Солнечноје нема властиту штампарију, тако да се руска литература штампа у Немачкој, затим се испоручује у Санкт Петербург, одакле се дистрибуише у регионе. У центру ради отприлике 190 људи. Они раде на добровољној основи и мада не добијају плату, обезбеђене су им све основне потребе, као што су стан, храна и одећа.

„Рад центра води одбор од 18 старешина. Васиљиј Каљин је од 1992. координатор административног центра. Родио се у Ивано-Франковску. Године 1951, кад је имао четири године, он и његови родитељи били су изгнани у Сибир (године 1949. и 1951, власти су прогнале око 5 000 породица зато што су Јеховини сведоци). Крстио се 1965. и живео у региону Иркутск. Радио је као пословођа у пилани.

„Поред добровољаца у административном центру, ту је и 200 добровољних грађевинских радника из Русије, Финске, Шведске и Норвешке који живе у Солнечноју: већина њих узела је слободно време са свог редовног посла. Ту је и мноштво Јеховиних сведока из Украјине, Молдавије, Немачке, Сједињених Држава, Финске, Пољске и других земаља. (Јеховини сведоци немају расне предрасуде. Упркос чињеници да у том центру грузини, абхази, азербејџанци и јермени живе једни с другима, за четири године није било ни једног јединог конфликта.)

„Већину грађевинског материјала и опреме обезбедиле су скандинавске земље, а и доста тога су бесплатно обезбедили суверници. Показали су ми булдожер који је у Солнечноје 1993. довезао један шведски Јеховин сведок. Радио је на њему све време док је био тамо, и пре него што је отишао кући дао га је својој браћи у вери. Грађевински радници су смештени у удобним баракама и кућицама. Њихов дан тече отприлике овако: 7.00 — доручак и молитве; раде од 8.00 до 17.00, уз један сат за ручак. Суботом раде до ручка, а недеља је дан за одмор.

„Једу добро и на менију је увек и воће. Ова религија не држи никакве постове нити било каква строга ограничења око хране. Након посла, многи одлазе у сауну а затим узимају пиво и једноставно седе слушајући музику. Међу Јеховиним сведоцима нема пијаница, али алкохол није забрањен. Верницима се дозвољава да пију умерене количине вина, коњака, вотке и тако даље. Међутим, Јеховини сведоци не пуше.

***

„Три пута недељно, имају часове проучавања Библије, које углавном посећују млади. Међутим, није необично наћи оне који су Јеховини сведоци 30-40 година. Скоро сви старији били су у затворима, радним логорима и у изгнанству. Након што се период репресије окончао, многи лекари, адвокати, инжењери, наставници, пословни људи и студенти придружили су се редовима Јеховиних сведока.

„Скупштине настоје да очувају атмосферу једнакости међу својим члановима. На пример, чак и координатор административног центра пере увече судове кад је ред на њега. Јеховини сведоци ословљавају једни друге на обичан начин и такође ће додати ’брате‘ или ’сестро‘ кад зову некога по имену.

„Кад неки Јеховин сведок прекрши библијска учења и одбија да се покаје, подвргава се најтежем облику кажњавања — искључује се. Особа и даље може да посећује састанке, али је њени суверници више не поздрављају. Блажа мера била би укор.

***

„Провео сам доста времена у посматрању Јеховиних сведока, настојећи да дознам шта је то што је довело толико различитих људи у ову религиозну организацију. Поред свих разлика у њиховим карактерима, степену образовања и ономе што им се лично допада или не допада, [Јеховини сведоци не учествују у обожавању са] религијама које праве компромис с грешним светом. Осећају се нелагодно на местима где [људи] морају слепо веровати у ауторитет, где има места за мистицизам, где су људи подељени на хијерархију и покорне масе.

„Јеховини сведоци се разликују и по свом постојаном веровању у живљење према Библији. Настоје да сваки свој корак поткрепе са овим или оним библијским начелом, или тако што цитирају неки пасус из Старог или Новог завета. Јеховини сведоци верују да Библија, и једино Библија, има одговоре на сва питања. Јеховиним сведоцима, Библија је устав, грађански кодекс и највиши израз истине.

„Из тог разлога, Јеховини сведоци су широм света познати као људи беспрекорно послушни закону и нарочито по свом скрупулозном ставу према плаћању пореза. Служба пореске инспекције редовно их проверава и сваки пут се задиви кад утврди да нема никаквих неправилности. Наравно, Јеховини сведоци би могли, попут многих других, настојати да нађу разлог да не плаћају порезе, али Библија каже да особа мора бити поштена у плаћању пореза, а за Јеховине сведоке, она има задњу реч.

„Међутим, њихов бескомпромисни став према Библији често је извор неких озбиљних сукоба између Јеховиних сведока и владе. Њихов апсолутно аполитичан став велик је предмет препирке, и често се испољава у облику њиховог одбијања да служе војску.

„Јеховини сведоци дословно тумаче Исусове речи о томе како његови ученици и његово краљевство нису део овог света, и из тог разлога одбијају да учествују у политици и рату, без обзира где и из ког разлога се води. Због тога што су Јеховини сведоци одбијали да узвикну ’Хајл Хитлер‘ и да служе у Хитлеровој војсци, многе хиљаде верника биле су послате у нацистичке концентрационе логоре, и хиљаде су умрле. Сваког немачког Јеховиног сведока који је својим животом платио за одбијање да учествује у агресији на Совјетски Савез, Руси сматрају особом која је извршила високоморалан чин. У исто време, међутим, многи Руси нису склони да осећају самилост према оним [руским] Јеховиним сведоцима који су погубљени због одбијања да узму оружје и учествују у Другом светском рату или који су осуђени због одбијања да служе војску током времена мира. Али у оба случаја, Јеховини сведоци су поступали према својим религиозним веровањима, а не према политичким уверењима.

„Не тако давно, сличан проблем се појавио у Јапану, где су неки студенти који су Јеховини сведоци, одбили да уче борилачке вештине и ризиковали да буду избачени са универзитета. Године 1996, Јапански врховни суд је донео пресуду која подржава права ових студената и дозволио им да узму алтернативне предмете.

***

„Шта је то код Јеховиних сведока што запрепашћује савремене мислиоце? Изнад свега, то је њихово упорно проповедање да је крај света пред нама (мисионарско дело обављају на улицама и од врата до врата). Од скоро су старешине обавестиле проповеднике да не стављају толико нагласак на ’крај света‘ и на жалосну судбину која ће снаћи грешнике, већ да уместо тога објасне онима који их слушају да им Јехова пружа могућност да имају ’вечни живот у рају на земљи‘.

„Још једна осетљива тачка јесте негативан став Јеховиних сведока према међурелигиозном контакту, и њихово одбијање екуменизма. Они верују да је хришћански свет издао Бога и Библију, и да су све друге религије катастрофална грешка. Јеховини сведоци упоређују те религије са ’Вавилонском блудницом‘, и тврде да ће те религије снаћи иста судбина. Недавно издање ’Пробудите се!‘ наводи да је близу крај за разноразне религије, и да је једина религија која ће остати она коју проповедају Јеховини сведоци.

„Иначе, Јеховини сведоци признају право сваке особе на слободу савести.

***

„Велики број земаља већ је изразио забринутост око тога да ли су учења Јеховиних сведока претња друштву или не. Врховни суд државе Конектикат, у Сједињеним Државама (1979) и Новог Јужног Велса, у Аустралији (1972), Окружни суд Британске Колумбије, у Канади (1986) и други судови, објавили су да нема доказа да су Јеховини сведоци социјална претња, или да су претња по човеково здравље или емоционално стање. Европски суд за људска права (1993) одбранио је право Јеховиних сведока на слободу религије, која је била ограничена у Грчкој и Аустрији. Данас Јеховини сведоци доживљавају прогонство у 25 земаља...

„Јеховини сведоци се могу сматрати примером за своје суграђане због своје преданости библијској истини и своје спремности да тако несебично бране своја веровања. Али поставља се питање: да ли је наше друштво спремно да пружи уставну гаранцију слободе савести организацијама које износе свој библијски приступ свим аспектима живота на тако радикалан и бескомпромисан начин?“

У овој последњој реченици, г. Ивањенко је поставио важно питање. У првом веку, апостол Павле, кога је лично Христ изабрао да служи као његов представник, трпео је неправедне ’окове‘. Стога је Павле писао суверницима о својим напорима у „одбрани и законском утврђивању добре вести“ (Филипљанима 1:7, NW; Дела апостолска 9:3-16).

Данашњи Јеховини сведоци позивају све да изблиза испитају њихове активности, као што је испитао г. Ивањенко. Уверени смо да ако људи то ураде, утврдиће да су негативни извештаји о Сведоцима неистинити, баш као што су и извештаји о раним хришћанима такође били неистинити. На истакнут начин, Сведоци слушају ’нову заповест‘ коју је Исус дао својим ученицима: „Љубите један другога; као што ја вас љубих“ (Јован 13:34, 35).

[Оквир на 23. страни]

АРХИВА МН

(Следећа информација из архиве новина Московские новости штампана је заједно са овим чланком Сергеја Ивањенка.)

„Руски Јеховини сведоци су део светске хришћанске организације која делује у 233 земље и има 5,4 милиона чланова. Јеховини сведоци следе духовно вођство Водећег тела које се налази у Бруклину, у Њујорку. Данашња организација Јеховиних сведока развила се из једног разреда за проучавање Библије који је 1870, у Питсбургу, у Пенсилванији, основао Чарл Тејз Расел. Организација је у Русију дошла 1887. Један од првих руских Јеховиних сведока, Симјон Козлицки, изгнан је 1891. из Москве у Сибир. Упркос прогонству које је организација поднела, у Совјетском Савезу је 1956. било 17 000 Јеховиних сведока. Јеховини сведоци нису били признати у Русији све до марта 1991, када је донет закон о ’слободи религије‘. Данас у Русији има преко 500 група са отприлике 70 000 активних чланова. Организација дистрибуише примерке ’Куле стражаре‘ (издаје се на 125 језика, тираж 20 милиона примерака) и ’Пробудите се!‘ (на 80 језика, тираж 18 милиона примерака).“

[Слика на 23. страни]

Део комплекса канцеларије подружнице у Русији

[Слика на 24. страни]

Дворана Краљевства где се породица подружнице из Русије састаје за проучавање Библије

[Слике на 25. страни]

Породице Сведока заједно проучавају и уживају у рекреацији

[Слике на 26. страни]

Они преносе библијско спознање другима