Руска правосудна комора брани Јеховине сведоке

ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ поздрављају извештаје о себи у медијима када су такви извештаји одговорно припремљени. Надаље, Јеховини сведоци су спремни да пруже истините информације о себи и о својим веровањима и активностима. Међутим, када се о њима штампају нетачни или клеветнички чланци, Сведоци се понекад обраћају властима како би одбранили своја религиозна и грађанска права. Размотрите један новији пример.

Дана 1. августа 1997, у свом локалном додатку у Санкт Петербургу, Комсомольская правда, један популаран руски лист, објавио је чланак који је на груб начин погрешно приказао Јеховине сведоке. У том чланку, под насловом „Секташки Петербург. Овде ће се налазити град-темпл“, аутор Олег Засорин тврдио је да Јеховини сведоци својим учењима узрокују штету и да њихове активности крше руски устав. Напади су се углавном састојали од извртања на Библији заснованих веровања Сведока о, на пример, трансфузији крви и породичним односима. Надаље, тај чланак је означио Јеховине сведоке као „секту“, тврдећи да су они, по мишљењу неких, „најопаснија од свих секти“.

Управни центар регионалне верске организације Јеховиних сведока у Русији обратио се Председничкој правосудној комори за медијске спорове Руске федерације с молбом да се испитају изјаве наведене у том чланку, а које су Јеховини сведоци сматрали лажним. На заседању правосудне коморе 12. фебруара 1998, представници Јеховиних сведока били су присутни и одговарали су на бројна питања која су постављали чланови коморе, као и новинари и адвокати. Како би утврдили шта Јеховини сведоци заправо верују и научавају, чланови правосудне коморе су пажљиво испитали литературу коју су издали Јеховини сведоци, а посебно књигу Тајна породичне среће.

В. В. Боршчјов, депутат државне думе Руске федерације, приметио је да концепт „секта“ има чисто негативне призвуке. Г. Боршчјов је изјавио: „[Узимање таквих] слобода и пришивање етикета изузетно је опасно. Чињеница да је правосудна комора узела у разматрање парницу Јеховиних сведока веома је важна. Бујица таквих емоција и увреда упућених регистрованим верским заједницама мора се зауставити.“

Након што је саслушала све доказе, правосудна комора је закључила да је чланак који се појавио у листу Комсомольская правда незаконит и неетичан; такође је установила да је тај чланак био пун грешака и неоснован. „Аутор не износи никакве конкретне чињенице... Аутор те публикације шири гласине као поуздане извештаје, злоупотребљавајући права новинара̂“, изјавила је правосудна комора. Насупрот ономе што је тај новински чланак известио, правосудна комора је установила да су Јеховини сведоци послушни закону и да они поучавају своје чланове да живе у миру с породицом и другима који не деле њихова религиозна веровања.

Сат времена након што је саслушано задње сведочанство, правосудна комора је обзнанила своју одлуку:

„1. Признати објављивање чланка ’Секташки Петербург. Овде ће бити град-темпл‘ као кршење захтева из 4, 49. и 51. члана Закона Руске федерације ’О масовним медијима‘.

„2. Препоручити да Државни комитет Руске федерације одговоран за штампане ствари испита питање издавања упозорења издавачком одбору листа Комсомольская правда.

„3. Изрећи укор новинару О. Засорину.

„4. Препоручити да издавачки одбор листа Комсомольская правда објави извињење због објављивања непоузданих информација које без основа оцрњују верску организацију Јеховиних сведока.“

Ова одлука правосудне коморе слаже се са закључцима до којих је дошао изучавалац религије и апсолвент филозофије Сергеј Ивањенко. Након што је пажљиво проучио веровања Јеховиних сведока и дружио се с њима, г. Ивањенко, који није Јеховин сведок, написао је чланак који се појавио у издању Московские новостиa од 20. до 26. фебруара 1997. Г. Ивањенко је закључио: „Јеховини сведоци се разликују по свом постојаном веровању у живљење према Библији... Јеховиним сведоцима, Библија је устав, грађански кодекс и највиши израз истине... Јеховини сведоци се могу сматрати примером за своје суграђане због своје преданости библијској истини и своје спремности да тако несебично бране своја веровања.“

Одлука правосудне коморе и коментари г. Ивањенка још једном потврђују да хришћанска вероисповест Јеховиних сведока не представља никакву опасност за друштво, већ да уместо тога, служи на корист свим људима честита срца. Јеховини сведоци остају ’спремни на одбрану пред сваким ко од њих тражи разлог за наду која је у њима, али чине то благе нарави и с дубоким поштовањем‘ (1. Петрова 3:15, NW).

[Фуснота]