Чувајте се! Преваранти оперишу
ЗАМИСЛИТЕ ову сцену. Олуја је прошла. Разорни ветрови су престали са својим ужасним налетима, и плавне воде више не представљају претњу. Преживели, разрогачених очију, излазе из својих заклона, док се из даљине, напети и уплашени евакуисани људи враћају да виде какве су последице олује. Кровови су нестали с домова; стабла ишчупана из корена леже изваљена на кишом натопљеним разоткривеним унутрашњостима кућа. Електрични водови су покидани, и онемогућавају да се упуте позиви и поруке за помоћ. Неких домова, који су једном били уточишта срећних породица, више нема — толико су оштећени да се не могу поправити. Оно што је некада била тиха и спокојна заједница, сада је призор уништења и очаја.
Друштво се диже на ноге — пуно решености да поново гради. Комшија помаже комшији; неки се до тада нису ни знали по имену. Људи узајамно деле алат и стручност. Жене хране раднике, док старија деца чувају млађу. Са стране, стижу каравани група људи спремних да помогну — кровопокривачи, уклањачи дрвећа, тесари, молери. С њима, међутим, такође долазе и преваранти, спремни да искористе преживеле.
За поправке се унапред траже велике капаре. Очајни власници кућа предају им свој новац, само да би установили да радници нестају, и да их више никада неће видети. Кровопокривачи, који „гарантују“ за свој посао, траљаво поправљају отворене шавове што при првој киши обилно цуре. Под изговором да изнајмљују тешку механизацију за сутрашњи посао, уклањачи дрвећа обмањују жртве за хиљаде долара унапред. То сутра никад не осване.
Том уништењу и губицима додајте бол власника који су плаћали позамашне премије несолвентним или лажним осигуравајућим заводима који сада одбијају да плате за насталу штету, или чије су канцеларије напуштене, а власници побегли. Они који су имали довољно среће да имају чек од осигурања у рукама, за покривање трошкова око настале штете, установљавају да и сувише често, када неколико квалификованих уговарача није у стању да се побрине за сав посао, бескрупулозни и неквалификовани уговарачи попуњавају ту празнину. Као последица, бива урађен траљав посао, углавном нажалост већ избезумљених власника.
Жртве катастрофе бивају искоришћене стално изнова. Оно што започне као опустошена заједница која се здружује ради општег добра свих, за неке се претвара у илузију која пара срце.
Након урагана, у једној заједници је цена чоколадице скочила на невероватна 4 долара, а млеко за бебе коштало је мајке 6 долара по конзерви. У једној продавници, батерије се нису могле добити, ако не купите ТВ или радио. Грађевински добављачи су до врха напунили своје касице, продајом робе по изузетно повишеним ценама. У једном другом случају, власници оних покретних домова који су, у време поплаве, одвучени на више земљиште, искусили су 600 постотни пораст цене. Након једног земљотреса, 84-годишњој жени чији је дом био оштећен телефонирао је неко ко се представио као владин радник. За документе које је ова жена касније потписала, она је мислила да су молбе за владину помоћ и бонове за храну. У ствари, то је била хипотека на њену кућу вредна 18 000 долара, за финансирање поправки, које, како се показало, коштају само 5 000.
Телемаркетиншка обмана
’Честитамо, госпођо С——. Ово је ваш срећан дан.‘ То би могле бити уводне речи једног изненадног телефонског позива. ’Ви сте наш велики добитник ...‘ Многи људи су имали такве позиве који су наводили како су они „већ добитници“, да су њихове награде „загарантоване“. Победничка „награда“ могу бити кола, кућни музички центар или можда дијамантски прстен.
Јесте ли икада примили такав позив у којем је речено да треба да добијете неки бесплатан поклон? Да ли вам је срце брже закуцало? Да ли сте једва поверовали својим ушима? Ако сте реаговали на такав позив, јесте ли икада добили своју награду? Или сте били жртва телемаркетиншке обмане? Ако вам се то десило, нисте једини. Према часопису Consumers’ Research, само у Сједињеним Државама људи из лажног телемаркетинга обмањују отприлике десет људи сваког минута. Сваке године, бескрупулозни подваљивачи изварају од купаца 10 — 40 милијарди долара, отприлике 7 500 долара сваког минута.
„Сваке године широм Канаде“, известио је Reader’s Digest, „више од 150 000 људи одговара на позиве телемаркетиншких варалица које им говоре да су ’освојили‘ велику награду, или да су ’изабрани‘ за њу. И сваке године хиљаде Канађана бива преварено тим позивима, и троше у просеку 2 000 долара сваки, у настојању да добију своју награду.“ Службеник Локалне полиције Онтарија је изјавио: „Телефонске обмане су једна од највећих превара у историји Канаде.“ Он додаје: „Знамо да Канађане оне годишње коштају милионе долара.“ Цифре махом представљају оно што је полицији пријављено. Међутим, пошто се процењује да само 10 посто жртава пријављује свој губитак, немогуће је прецизно одредити праву размеру овог проблема.
„Кажемо људима да су добитници да би престали јасно да размишљају“, признао је један мајстор преваре. „Затим вршимо притисак да нам пошаљу новац, и не желимо прихватити не као одговор“, додаје он. Кад преварант једном обмане жртву, име те особе може се продати другим телемаркетиншким фирмама, и ставити на листу „наивчина“. Њихова имена се могу продати другима, који их, за узврат, зову више пута. „Када радимо с листом наивчина“, рекао је бивши торонтски телемаркетиншки оператор, „отприлике 75 посто људи прихвата већ први позив. Постоји пад на 50 посто када трећи пут радимо ту листу. Али, једанпут кад се уплету, неки људи једноставно иду даље и даље; јуре свој новац.“
Колико далеко ће ићи они које обману ти људи из лажног телемаркетинга, јурећи за својим сном да освоје неку величанствену награду? „Морали смо да сарађујемо с банкама, да би замрзле неку имовину старијих, како бисмо спречили да их потпуно исцеде“, рекао је један полицијски детектив. Утврђено је да је једна жена, однедавно удовица, слала 36 уплата на име 16 различитих људи из телемаркетинга, што је укупно износило 85 000 долара. За узврат, примила је „пола собе безвредних шарених лажа.“
Детаљне обмане за искусне
Међутим, они који упражњавају ове обмане не праве разлику. Њихове жртве се налазе у свим економским слојевима друштва. Чак и наводно искусни професионалци бивају преварени. Разрађена обмана може бити тако подмукла да чак и најопрезнија муштерија може постати жртва. Обмане с вишим ценама усмерене на искусне купце могу се рекламирати на телевизији или путем брошура у боји које се шаљу поштом. Могу укључивати улагања која обећавају велике приходе — улагања у филмске студије, злато и руднике злата, нафтне изворе. Листа изгледа бескрајна. Последице су, међутим, исте — потпуни губитак.
„Размера њихове обмане је невероватна“, казала је једна жртва, образована жена. „Као школски наставник, мислила сам да сам интелигентна особа... Обећањима није било краја.“ Изгубила је 20 000 долара у обмани око једне филмске компаније.
Телемаркетиншка обмана је међународни проблем. Истраживачи процењују да ће се „у овој деценији још и погоршати“. Али, чувајте се! Постоје и други облици преваре, и неки мајстори преваре имају своју омиљену мету — старије људе.
[Слика на 4. страни]
Чувајте се превараната који долазе након олује!
[Слика на 5. страни]
„Освојили сте награду!“ — у ствари, да ли је баш тако?