Циљање на старије

НЕМОЈТЕ се варати. Мајстори преваре су се добро припремили. Они знају чињенице које старије становништво чине нарочито привлачним метама за превару. У Сједињеним државама, на пример, људи с више од 65 година представљају само око 12 посто становништва. Па ипак, они заједно имају личне приходе од преко 800 милијарди долара, што представља безмало 70 посто нето богатства породица у САД. Не изненађује што такве старије особе чине око 30 посто свих жртава обмане.

Шта старије особе чини рањивим? „Оне природно нагињу да буду спремне да верују и можда нису упознате с тренутним улагањима“, објашњава часопис Consumers’ Research. Један полицијски службеник се јадао да се телемаркетиншка обмана „храни поготово на усамљенима и рањивима — људима у годинама — који сачињавају највећи део жртава. То су људи који су расли у добу када је стисак руке неког човека вредео као дата реч.“ Представник Америчког удружења пензионера цитиран је како каже: „Пуно пута је речено да те похлепа вуче на зло. Код старијих људи, то није похлепа. Они имају страх да ће им новца понестати пре него што умру. Они не желе бити терет својој деци. Затим, они се плаше да пријаве [случај обмане] јер страхују да ће њихова деца мислити да се не могу бринути сами о себи.“

Старије жртве обмане нису увек преварене или заведене. У неким случајевима, старији су усамљени, и можда имају потребу да „купе“ пријатељство. У једној заједници, неке усамљене удовице биле су наговорене да унапред плате 20 000 долара за „доживотне часове плеса“, писао је један новински репортер. „Неке су биле и сувише слабе да би ходале. Оне нису биле наивне, већ само очајне.“ Плесни клуб новим члановима пружа место где могу отићи да би били с новостеченим пријатељима, који су често из исте старосне групе. Ласкавог, слаткоречивог, предусретљивог продавца, који такође може деловати и као њихов инструктор плеса, тешко је одбити.

Упознајте јапанске преваранте

Неки преваранти искоришћавају усамљене старије људе на друге начине. У Јапану, непоштени мајстори преваре се претварају да су брижне особе, које издвајају време да би ћаскале са својим старијим жртвама, слушајући њихове приче. Постепено, они повећавају учесталост својих посета, и након што освоје потпуно поверење своје жртве, рекламирају варљиве продаје. Типичан пример таквих варљивих сплетки била је обмана с лажним златом у којој је, како се наводи, било преварено око 30 000 људи, укључујући и многе пензионере, за 200 милијарди јена (1,5 милијарди долара). „Никаквих шанси за надокнаду губитака преварених“, био је наслов у јапанском листу Asahi Evening News.

Токијски Asahi Shimbun известио је о овом случају: средовечна продавачица посетила је једног старијег човека, говорећи: „Више се бринем за вас, г. К., него за свој посао, јер живите сами.“ Слушала је многе његове приче, а њега је преварио њен шарм. Кад је одлазила, затражила је дозволу да и сутра наврати. „Свакако“, био је његов одговор.

Уследиле су редовне посете; вечерали би заједно, и она је чак доносила храну за г. К. „Стараћу се о вама док сте живи“, обећала је. А затим је дошао врхунац: „Управљаћу за вас вашим поседом. Компанија за коју радим баш је недавно развила један врло уносан начин за коришћење поседа.“ Ова смицалица је од њега захтевала да свој дом и посед да у хипотеку, купи златне полуге и депонује их у њеној компанији. Замка је постављена. Господин К. је постао још једна жртва у дугачком низу превара. Кад је трансакција обављена, дама се више никада није вратила.

„Као војник“, рекао је г. К., „преживљавао сам на ивици смрти. Али још је теже бити изваран за свој посед од стране некога ко вреба немоћи нас старијих људи што живимо усамљено, без рођака на које бисмо се ослонили. Изгледа да је свет дошао до ере када људи желе новац чак и путем варања.“

Варање старијих у Италији

Књига L’Italia che truffa (Италија која вара) известила је о једној детаљној шеми коју су измислили преваранти у Италији, како би старије људе оробили њихове драгоцене уштеђевине. Године 1993, образована је влада коју је водио бивши гувернер Италијанске банке. Наравно, његов потпис се појављивао на банковним меницама (које су очито још увек биле важеће) издатим за време његовог гувернерства. Након што би се на вратима старијих људи представили, бројни преваранти, идентификујући се као службеници Италијанске банке, и доказујући то лажним идентификационим картицама, рекли би свакој својој жртви: „Знате да је гувернер Италијанске банке постао председник Министарског савета; због тога, његов потпис који се појављује на банковним меницама више није важећи. Ми имамо одговорност да од сваке породице сакупљамо старе банковне менице и мењамо их за нове, које је потписао његов наследник... Ево признанице. Идите прексутра са овим документом у вашу банку, и добићете ваш новац који сте нам сада предали.“ Путем ове смицалице, преваранти су прикупили око 15 милиона лира (9 000 долара) за само један дан!

Неки преваранти у Италији ступају у контакт с неопрезнима, укључујући и старије, на улицама. Они моле те несмотрене да учествују у једној анкети, и дају им листове папира да потпишу, говорећи да је њихов потпис једноставно потврда да су учествовали у тој анкети. У ствари, они потписују неки уговор који их обавезује да нешто ураде или да нешто купе.

Затим, нешто касније, жртва прима поштом неки пакет с неком робом, можда с јасно видљивим упозорењем на омоту да уколико роба буде одбијена, да ће на неки начин бити кажњена. Неки, поготово старији, бивају заплашени, мислећи да је боље да плате релативно малу суму и задрже робу него да се суоче с тим да буду изведени пред суд.

Колико је у Италији распрострањено варање? Према књизи L’Italia che truffa, број пријављених превара износи око 500 000 годишње. Барем трипут више превара пролази непријављено. Један ТВ журналиста је коментарисао: „Укупан број је отприлике два милиона замки сваке врсте сваке године, или нешто као пет до шест хиљада дневно.“

И тако то иде. Они који људе варају за новац — а често и за њихову животну уштеђевину — не превиђају ниједну старосну групу (а заправо, ни расну, националну нити етничку). Чувајте се! То би се и вама могло догодити.

[Оквир⁄Слика на 8. страни]

Како избећи превару

НИСУ све телемаркетиншке организације непоштене. У Сједињеним Државама, рецимо, у 1994. постојало је 140 000 фирми укључених у телемаркетиншки посао, према Америчком удружењу пензионера (AARP). Процењује се да је 10 посто, то јест 14 000 њих било преварно. Због тога, постаје неопходно бити будан кад нам се понуди нешто што је и сувише добро да би било истина. Ево неколико савета који вам могу помоћи да избегнете да вас људи из телемаркетинга обману.

◆ Ако вам неко телефонира да вам каже да сте добили неку награду, можда најбоља ствар коју можете да учините је да спустите слушалицу.

◆ Уколико човек из телемаркетинга инсистира да купите данас иначе ће бити прекасно, уопштено, то је показатељ да је понуда лажна.

◆ Чувајте број своје кредитне картице. Немојте га давати странцима који навраћају да би изнуђивали средства.

◆ Немојте куповати ништа преко телефона, осим ако ви не иницирате позив и имате посла с фирмом код које се може телефоном наручивати, и за коју знате да је угледна.

Кућевласници се морају чувати обмана око поправки куће. Ево неколико упозорења, која је објавило одељење AARP за потрошачке ствари:

◆ Не унајмљујте странца све док нисте детаљно проверили његове или њене препоруке; потражите имена и бројеве телефона других муштерија који су користили његове или њене услуге.

◆ Не потписујте ништа без пажљиве провере, и будите сигурни да разумете све припреме у било ком уговору или споразуму, и да се слажете с њима.

◆ Никада се немојте ослонити на некога да вам објасни неки споразум, осим ако то није неко кога познајете и коме верујете. Сами прочитајте оно што пише малим словима.

◆ Никада немојте плаћати поправке унапред. Засигурајте да је посао завршен на ваше задовољство, пре него што дате коначну исплату.

Будите опрезни. Користите здрав разум. Не оклевајте да кажете не, ако нисте заинтересовани за куповину. И упамтите: уколико нека понуда звучи и сувише добро да би била истинита, онда је вероватно лажна.

[Слика на 7. страни]

Мајстори преваре се могу претварати да су брижни људи, како би обманули старије