Тајне животињског дремежа

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КЕНИЈЕ

СПАВАЊЕ — у том мирном стању проведемо око трећину свог живота. Далеко од тога да је траћење времена, спавање изгледа да задовољава приличан број важних физиолошких и психичких потреба. Зато се спавање може сматрати драгоценим даром од Бога. (Упоредите с Псалмом 127:2.)

Не изненађује што спавање игра важну улогу и у животињском свету. Стварно, многе врсте успевају да заспу на начине који су фасцинантни, понекад забавни, и често необични. Погледајмо неколико примера.

Шампиони спавања

Свако ко је икада видео лава како спава, са стомаком горе и са шапама које се пружају ка небу на врелини подневног афричког сунца, с правом може закључити да је ова сурова мачка питома колико и нека кућна маца. Међутим, изглед може да вара. Писац из 17. века Томас Кампион написао је: „Ко се усуђује да дира лава док спава?“ Да, чак је и моћном лаву потребан сан — око 20 сати дневно — да би могао да живи својим животом грабљивца.

Погледајмо и туатару, летаргичну животињу сличну гуштеру која се може наћи на Новом Зеланду. Она око пола године проводи у стању лагане хибернације. Па, туатара је тако трома да заспи чак и док жваће храну! Али све то спавање очигледно има једну добру страну, јер научници процењују да неке туатаре могу да живе око 100 година!

Попут измишљеног Рип Ван Винкла, и друга створења спавају кроз дуге периоде. То је начин на који многа од њих преживљавају хладне зиме. Припремајући се за хибернацију, животиња накупља велике наслаге сала које ће јој пружати храну током дугог периода спавања. Ипак, шта спречава да поспана животиња не умре од смрзавања? Као што објашњава књига Inside the Animal World, мозак покреће хемијске промене у крви животиње, стварајући једну врсту природног антифриза. Док температура тела тог створења пада на само мало изнад тачке смрзавања, његово срце успорава на делић нормалног ритма; његово дисање се успорава. Затим услеђује дубок сан, који може да траје седмицама.

Спавање ’у лету‘?

Неке животиње спавају на веома необичне начине. Погледајмо морску птицу названу гарава чигра. Кад млада гарава чигра напусти гнездо, она лети ка мору и остаје у непрестаном лету следећих неколико година! Пошто није опремљена перјем отпорним на воду и нема кожицама спојене канџе као друге чигре које могу да слете на воду, гарава чигра избегава да урони у море. Она лови тако што граби мале рибе с површине воде.

Али када она спава? Књига Water, Prey, and Game Birds of North America каже: „Изгледа да оне вероватно не спавају на океану пошто би се њихово перје смочило. Неки научници сугеришу да те птице можда спавају у лету.“

Подводна сијеста

Да ли рибе спавају? The World Book Encyclopedia каже да међу кичмењацима, „само гмизавци, птице и сисари доживљавају прави сан, с променама у обрасцу можданих таласа“. Па ипак, рибе имају периоде одмора сличне сну — премда већина њих не може да склопи очи.

Неке рибе спавају на страни; друге наглавачке или вертикално. Неки листови, као што је иверак, живе на дну морског корита док су будни. Кад спавају, заузму плутајућ положај неколико центиметара од дна.

Разнобојна црвенперка има јединствену рутину пре спавања: она облачи „спаваћицу“. Како се период њеног одмарања приближава, она излучује једну слуз, то јест секрет, који потпуно обавија њено тело. С којим циљем? „Вероватно да спречи да је грабљивци открију“, каже природњак Даг Стјуарт. Она се ослобађа своје слузаве одеће кад се пробуди.

Фоке такође имају занимљиву рутину пре спавања, звану флаширање. Оне надувају своје грло као балон, стварајући једну врсту природног прслука за спасавање. Држећи се на води на тај начин, оне могу спавати док плутају вертикално на води са својим носом који вири на површини ради дисања.

Једно око отворено

Наравно, одлазак на спавање у дивљини чини животињу рањивијом на грабљивце. Зато многа створења спавају с једним отвореним оком, да тако кажемо. Њихов мозак одржава један ниво будности током спавања, што им омогућује да реагују на било које звуке који значе опасност. А друга створења преживљавају тако што редовно проверавају ситуацију. На пример, птице које спавају у јату периодично отворе једно око и вирну, проверавајући има ли опасности.

Крда антилопа или зебри у Африци на сличан начин пазе једни на друге током периода одмора. Понекад цело крдо лењо лежи на земљи с главом подигнутом у стању опреза. Периодично, једна животиња се превали на страну и млитаво легне на земљу у дубоком сну. После неколико минута, један други члан крда је на реду.

Слонови слично спавају у крду. Међутим, одрасли обично остају на ногама и површно спавају, отварајући очи с времена на време, подижући и ширећи своје велике уши да би ухватили било које звуке опасности. Под сенком тих огромних стражара, мањи слонићи слободно могу да се извале на страну и усну дубоким сном. У својој књизи Elephant Memories, писац Синтија Мос се присећа како је видела цело крдо како иде на спавање: „Најпре слонићи, онда старији, и на крају одрасле женке, сви су полегали и позаспали. На месечини су изгледали као велико сиво камење, али њихово дубоко, мирно хркање их је одавало.“

Још увек треба доста тога да научимо о навикама спавања код животиња. Али кад осмотрите оно релативно мало што знамо, зар нисте подстакнути да размишљате о изванредној мудрости Онога ко је ’све створио‘? (Откривење 4:11).