Рат убире зелену жетву

ДЕТИЊСТВО би требало да буде једно срећно време. Време вољености и заштићености. Време безазлености. Од малишана се очекује да се играју, уче и да развијају особине које ће им помоћи да постану поуздане одрасле особе. Децу не би требало убијати, и свакако, не би требало да она постану убице. Ипак, у време рата, дешавају се многе ствари које не би требало да се дешавају.

Нажалост, ратовања има поприлично, у глобалним размерама, и оно убире зелену жетву, упропаштавајући и децу и њихова детињства. У 1993, већи сукоби беснели су у 42 земље, док се политичко насиље распламсало у даљњих 37. У свакој од тих 79 земаља живе и деца.

Многи данашњи млади никада нису искусили мир. До краја 1995, у Анголи су вођене борбе већ више од 30 година, у Авганистану 17, у Шри Ланки 11, а у Сомалији 7 година. Политичари су, у једном месту за другим, с поуздањем говорили о „мировном процесу“, али неумољиви процес рата и даље је уништавао људске животе.

Ратовање је увек задавало деци ране, али у скоријим временима, другачија природа рата имала је за последицу вртоглави раст броја цивилних жртава, укључујући и децу. Током сукоба у 18. и 19. веку, и током почетног дела овога века, отприлике половина ратних жртава били су цивили. У Другом светском рату, који је трајао од 1939. до 1945, број погинулих цивила порастао је на две трећине свих погинулих у рату, делимично због интензивног бомбардовања градова.

До краја 1980-их, број цивилних жртава у рату скочио је на скоро 90 процената! Један узрок је то што ратови постају све сложенији. Војске се више не сукобљавају само на бојном пољу. Већина сукоба данас постоји, не између земаља, већ унутар њих. Надаље, борбе се одигравају у селима или градовима, а тамо, усред дивљаштва и сумњичавости, убице праве малу разлику између непријатеља и недужних посматрача.

Цена коју деца плаћају је велика. Процењује се да су само у задњих десет година, према Фонду Уједињених нација за децу, ратови побили два милиона деце и осакатили даљњих четири до пет милиона. Рат је осиротио више од милион деце и 12 милиона оставио без дома. Због рата, око десет милиона деце је психички истраумирано.

Библиотеке су препуне књига о ратовању. Оне расправљају о томе како су и зашто вођене битке; описују које је оружје коришћено, и које стратегије; оне овековечују генерале који су управљали тим покољем. Филмови наглашавају узбуђење, а ратне патње смањују на минимум. Такве књиге и филмови мало тога кажу о недужним жртвама. Наредни чланци осматрају како ратници искоришћавају децу, како су она најрањивија од свих жртава, и због чега ми кажемо да данашња деца могу имати истински светлу будућност.