Млади питају...

Зашто се мом брату посвећује сва пажња?

„Оно што ме узнемирава јесте то што када се моја браћа и сестре не понашају како треба, њима се посвети пуно пажње — позитивне и негативне. Али пошто сам ја обично послушна, мене и не примећују“ (18-годишња Кеј).a

„Мојој браћи и сестрама се поклања више пажње и боље се односе према њима. Какву год пажњу да добијем, она је углавном у облику савета. Боље бих се осећала кад бих знала да и они добијају савете“ (15-годишња Рут).

„Чини ми се да моја старија браћа и сестре добијају више предности и пажње“ (13-годишњи Бил).

ОД ДАНА када се родимо, свакоме је потребна пажња родитеља̂. И ако мислиш да ти се не посвећује онолико колико је фер, разумљиво је што се можеш осећати повређено и љутито. Нарочито ако изгледа да је твој брат или сестра — старији, млађи, најбољег понашања или чак најнепослушнији — све време у центру пажње. Можеш се чак осећати као што се осећао Давид када је написао: „Заборављен у срцима, као да сам мртав, ја сам као суд разбијен“ (Псалам 31:13).

Гледати како се брату или сестри посвећује пажња коју би ти волео да имаш може бити болно. Али да ли то обавезно значи да ниси вољен? Таман посла. Понекад се младима посвећује додатна пажња зато што имају изузетне способности или су друштвени. Једанаестогодишња Кенет каже: „Иако је мој млађи брат, Артур, тек у трећем разреду, он свира у групи у којој су деца из петог разреда. Такође је добар у спортовима и у математици. У ствари, добија петице из свих предмета у школи. Понекад мислим да га људи воле више него мене, али нисам љубоморна на њега. Па, можда мало.“

Затим, ту су млади којима родитељи изгледа да посвећују највећи део времена једноставно зато што су најстарији — или најмлађи. О младићу Јосифу, Библија каже: „Израиљ је волео Јосифа више него остале синове своје, јер му се беше родио под старост“ (Постање 37:3, 4). С друге стране, 18-годишњи Тад је сматрао да је његов брат повлашћен зато што је најстарији. Он се присећа: „Једном су нам за један школски пројекат тражили да донесемо омиљену слику кад смо били бебе. Могао сам да нађем само неколико својих слика, а приметио сам много више слика свог старијег брата. То ме је навело да се питам зашто.“

Па ипак, често се додатна пажња додели зато што брат или сестра има проблеме — можда проблеме за које и не знаш. „Кад сам имала око 16 година, мој старији брат је имао један тежак период“, објашњава Касандра, која сада има 22 године. „Није био сигуран да ли стварно жели да служи Јехови, и моји родитељи су усредсредили скоро сву своју пажњу на њега. У то време, нисам могла да разумем зашто. Мислила сам да им уопште није стало до мене. Осећала сам се тужно и остављено — такође сам осећала неку врсту гнева.“

Зашто повлађују

Међутим, понекад су родитељи криви због отвореног повлађивања. Једна мајка је признала: „Знам да је мој син, Пол, болно свестан да је наша кћерка наша велика дика. Отворено нам је рекао ту ствар: ’Ти и тата се увек погледате кад год Лиз нешто каже.‘ На почетку нисмо знали о чему говори. Затим смо схватили да смо непрестано измењивали те погледе ’није ли сјајна‘. Пошто нас је упозорио, стварно смо уложили напор да то више не радимо.“

Али зашто родитељи уопште повлађују? Њихово васпитање може бити један од фактора. На пример, ако је твоја мајка одрасла као најмлађе дете, може се више поистоветити са својим најмлађим дететом. Чак и да тога није свесна, може нагињати да стаје на његову страну. Или родитељ можда има наклоност према детету које има сличну нарав или заједничке интересе. Осмотри шта Библија каже о Исаку и Ревеки с обзиром на њихове синове близанце, Јакова и Исава: „Деца одрастоше. Исав поста добар ловац, човек који живљаше у пољу, а Јаков беше човек кротак који се бављаше у шаторима. Исак миловаше Исава јер радо јеђаше лова његова, а Ревека миловаше Јакова“ (Постање 25:27, 28).

Шта треба да радиш ако изгледа да твоји родитељи повлађују једном од твоје браће или сестара?b Могао би покушати да разговараш са својим родитељима о томе на један миран, неоптужујућ начин (Пословице 15:22, NW). Тиме што их слушаш с поштовањем, можда можеш видети ствари с њиховог гледишта. То може помоћи да спласне твоја фрустрираност (Пословице 19:11, NW). Једна тинејџерка каже: „Стварно ми је сметало што је мама била више привучена мом брату него мени. Кад сам је питала о томе, објаснила ми је да пошто он пуно личи на тату, она је привучена њему. И пошто ја пуно личим на њу, тата је привучен мени. Слично томе, пошто смо она и ја доста сличне, идемо једна другој на живце. И пошто су отац и брат доста слични, они излуђују један другог. Када је једном то објаснила на тај начин — иако нисам била одушевљена тиме — могла сам то да прихватим.“

Неједнак однос — неправда?

Па ипак, зашто се родитељи не могу једноставно према сваком потпуно исто опходити? Бет, која сада има 18 година, каже: „Кад сам имала око 13 година, мислила сам да се према мом брату и мени треба подједнако опходити — потпуно исто. Али ја сам била та коју су увек укоравали, док се он извлачио. И он је проводио више времена с татом радећи на колима. То је изгледало тако непоштено.“

Али неједнак однос није обавезно и неправда. Осмотри како се Исус опходио према својим апостолима. Нема дискусије да је волео свих 12, а ипак је са собом позвао само тројицу да буду сведоци извесних посебних догађаја, укључујући и ускрсење Јаирове кћери и преображење (Матеј 17:1; Марко 5:37). Осим тога, Исус је имао посебно блиско пријатељство са апостолом Јованом (Јован 13:23; 19:26; 20:2; 21:7, 20). Да ли је то било неједнако? Апсолутно. Да ли је то било непоштено? Никако. Јер иако је Исус можда био нарочито привучен извесним особама, он није запостављао потребе осталих апостола (Марко 6:31-34).

На сличан начин, може бити да се једном од твоје браће или сестара посвећује посебна пажња због талената, карактера или потреба. Природно је да то може бити болно кад се примети. Али питање је: да ли су твоје потребе стварно занемарене? Кад су ти потребни савет, помоћ или подршка родитеља̂, да ли су они ту? Ако јесу, да ли стварно можеш да кажеш како си жртва неправде? Библија нас охрабрује да с другима поступамо „према њиховим потребама“ (Римљанима 12:13, NW). Пошто сте ти и твоја браћа и сестре индивидуе с различитим потребама, твојим родитељима једноставно није могуће да се све време исто опходе према вама.

Тако је Бет, која је раније цитирана, увидела да као што подједнако опхођење није увек фер, тако ни фер опхођење није увек подједнако. Она каже: „Схватила сам да смо мој брат и ја две различите особе и да је потребно да се другачије опходе према нама. Кад се осврнем, не могу да верујем да то нисам могла да видим кад сам била млађа. Претпостављам да је то једноставно због начина на који гледаш на ствари у том узрасту.“

Учити се проницљивости

Да, ’начин на који гледаш на ствари‘ у великој је вези с тим како реагујеш на своју ситуацију. Као и нека стакла, твоје емоције могу искривити начин на који ти ствари изгледају. А и емоционална потреба за родитељском пажњом и одобравањем је јака. Истраживачи Стивен Банк и Мајкл Кејн примећују: „Чак и кад би родитељи могли да остваре немогућ сан, да се према сасвим различитој деци подједнако опходе, свако дете би запазило како родитељи повлађују једном у односу на другу децу.“

На пример, погледај још једном шта су рекле три младе особе које су цитиране на почетку. Њихово стање би изгледало црно да није једне чињенице: они су рођена браћа и сестре! Да, свако замишља како други добија више пажње и како су он или она та особа која је игнорисана! Дакле, често је наше виђење ствари мало искривљено. „Тиха духа је разуман [„разборит“, NW] човек,“ кажу Пословице 17:27. Бити разборит значи гледати на ствари реално и објективно, а не емоционално. Разборитост ти може помоћи да схватиш да иако се твоји родитељи можда не опходе исто према свакоме од вас, они у свом срцу желе најбоље свима вама! Ако то схватиш, то ти може помоћи да не будеш љут и огорчен.

Међутим, шта ако изгледа да ти се намерно не посвећује твој део пажње који ти припада? Шта можеш да урадиш? То ће бити размотрено у једном од наредних издања Пробудите се!

[Фусноте]

[Слика на 26. страни]

Неједнако опхођење може изгледати непоштено